Bonapartina Žosefina: Carica koju je Napoleon obožavao do smrti iako ju je oterao zarad dobrobiti Francuske

Ona je nadaleko poznata kao Žozefina de Boarne. No, njeno udato ime je Žozefina Bonaparta, francuska carica i prva žena cara Napoleona. Njena titula za vreme braka sa francuskim osvajačem bila je i kraljica Italije od 26. maja 1805. do poništenja njihovog braka 1810. godine.

Pre Napoleona već je bila u braku, ali je njen prvi muž, Aleksandar de Boarne, završio na giljotini tokom vladavine terora, dok je Žosefina ostala zatvorena u zatvoru Karmes još pet dana nakon njegovog pogubljenja. Preko svoje dece sa Boarnom bila je baka francuskog cara Napoleona III i brazilske carice Amelije od Leučtenberg, a od nje danas potiču članovi kraljevskih porodica Švedske, Danske, Belgije i Norveške i velike vojvodske porodice Luksemburga.

Pošto sa Napoleonom nije imala dece, njihov brak je poništen, ali je tokom ostatka života nastavila da prima njegova čuvena ljubavna pisma, koja i danas svedoče o njegovoj ogromnoj ljubavi prema ženi koju je oterao.

Poreklo od seoskog plemstva

Ima nekoliko činjenica o njenom ličnom životu koje su lako prihvaćene, a nisu u potpunosti tačne. Njeno pravo ime bilo je Mari Žozef Roz de la Pageri, a ime Žosefina nije koristila sve dok nije upoznala Napoleona, koji ju je tako prozvao. I mesto njenog rođenja je sporno, pa se istoričari tako klackaju između svedočanstava o njenom detinjstvu u kojima se navodi da je rođena na malom imanju na brdu Svete Lucije ili pak na Le Troj ostrvu ili okrugu Sufrijer...

Ono što je sigurno je, kako prenosi "Vikipedija", da rođena je 23. juna 1763. godine, u bogatoj francuskoj porodici koja je posedovala plantažu šećerne trske. Tašer, po ocu, bila je drevna francuska porodica seoskog plemstva, a Žozefinin deda, Gaspard-Žozef, bio je prvi koji se nastanio na Martiniku 1726. godine. Izgleda da je tamo živeo u siromaštvu, ali je obezbedio mesto paža za svog sina, Žozefa Gaspara.

Gaspar se oženio sa Rouz-Kler de Verže de Sanoa, čiji je deda po majci, Entoni Braun, možda bio Irac, koja je kao miraz u brak unela plantaže. Žozefina je bila njihovo prvo dete, a imali su još Katarin-Dezire i Mari-Fransoaz.

Žozefinu je podigla medicinska sestra Marion, čiju je slobodu obezbedila 1807. godine. U dobi od deset godina, ona i Katarin-Dezire poslate su u internat u tvrđavu Rojal, gde su četiri godine učile da čitaju, pišu, pevaju, plešu i vezu. Nakon što joj sestra preminula u internatu, Žozefina se vratila na plantažu svojih roditelja.

Prvi brak

Žozefinina tetka po ocu bila je ljubavnica francuskog mornaričkog oficira Fransoa de Boarne, koji je, kada je napuštao Martiniku, ostavio Tašerima dete koje je dobio sa svojom suprugom - Aleksandra, i otišao u Francusku. Kada je dete postalo punoletno, ljubavnica njegovog oca, koja mu je ujedno bila i kuma, odlučila je da ga oženi sa jednom od svojih nećakinja. Prvo je izabrala Ketrin-Dezire, ali je ona preminula, pa je izbor spao na Žosefinu.

Udala se za Aleksandra 13. decembra 1779. i u braku rodila sina Ežena de Boarne i ćerku Hortenzu de Boarne (koja se kasnije udala za Napoleonovog brata Luja Bonapartu). Brak, očekivano, nije bio srećan. Aleksandar je napustio porodicu više od godinu dana da bi živeo sa ljubavnicom i posećivao je javne kuće, što je dovelo do njihovog odvajanja po nalogu suda tokom kojeg su Žozefina i deca živeli o Aleksandrovom trošku u opatiji Pentemont.

Dana 2. marta 1794. godine, tokom vladavine terora, Komitet javne bezbednosti naredio je hapšenje i zatvaranje njenog muža. Kako je smatrano da je i ona previše bliska kontrarevolucionarnim finansijskim krugovima, Komitet je naredio i njeno hapšenje. Optužen da je loše branio Majnc u julu 1793. i osumnjičen za aristokratiju, osuđen je na smrt i giljotinu 23. jula 1794. u Parizu. Žosefina je oslobođena zahvaljujući padu i pogubljenju Robespjera, čime je okončana vladavina terora.

Brak sa Napoleonom

Nastavljajući svoj život kao udovica, madam de Borne imala afere sa nekoliko vodećih političkih ličnosti tog vremena, sve dok 1795. godine nije upoznala je Napoleona Bonapartu, koji je bio šest godina mlađi od nje. Kako svedoče njegova pisma, budući car je potpuno poludeo za ovom ženom i već u januaru 1796. zaprosio ju je, a 9. marta su bili venčani.

Porodica Bonaparte nije dobro dočekala ovaj brak. Bili su šokirani što se oženio starijom udovicom sa dvoje dece, a njegova majka i sestre su bile posebno ogorčene. Svega dva dana nakon venčanja, Bonaparta je napustio Pariz da predvodi francusku vojsku u Italiji. Tokom njihovog razdvajanja  slao joj je mnoga ljubavna pisma na koja je Žosefina retko uzvraćala, a i kada je to činila, obično su bila suva i mlaka. Zapravo, opšte je poznato da ga nije volela ni približno koliko on nju.

Žosefina, ostavljena u Parizu 1796, započela je vezu sa zgodnim husarskim poručnikom Ipolitom Šarlom, ali su glasine o aferi doprle do Napoleona, koji je poludeo od ljubomore. Njegov odnos prema ženi se tada promenio i sam je tokom 1798. godine tokom pohoda u Egiptu započeo aferu sa Polin Fures, ženom mlađeg oficira, koja je postala poznata kao "Napoleonova Kleopatra".

Odnos između Žozefine i Napoleona posle ovoga više nije bio isti. Njegova pisma su postala sve manje ljubavna, a iako ne postoje beleške o kasnijim Žosefininim ljubavnicima, Napoleon je nastavio da je vara sa drugim ženama. Godine 1804. rekao je: "Moć je moja gospodarica."

U decembru 1800, Žozefina je skoro ubijena u napadu na Napoleona, dok su se kretali ka operi. Bomba je eksplodirala dok je njena kočija prolazila i ubila nekoliko prolaznika i jednog od konja. Njena ćerka Hortense je takođe bila povređena.

Carica do kraja

Napoleon je izabran za cara Francuske 1804. godine, čime je Žozefina postala carica. Ceremonija krunisanja, koju je vodio papa Pije VII, održana je u Notr Damu 2. decembra. Međutim, neposredno pre krunisanja, u njihovom dvorcu se odigrala čitava drama, kada je Žozefina uhvatila Napoleona u spavaćoj sobi njene dvorske dame Elizabet de Vodej. Međutim, zahvaljujući naporima njene ćerke, njih dvoje su se nekako pomirili.

Kada je posle nekoliko godina postalo jasno da ona ne može da ima dete, Napoleon je, iako ju je i dalje voleo, počeo da razmišlja o poništenju braka. Odluku je doneo kada je njegov nećak Napoleon Šarl Bonaparta, koji je bio proglašen za naslednika, umro 1807. Car Francuske se istog momenta bacio na popis princeza koje ispunjavaju uslove za brak i tokom večeri 30. novembra 1809. dao do znanja Žosefini da "u interesu Francuske" mora da pronađe ženu koja će da mu rodi naslednika.

Ona je pristala na razvod koji je realizovan 10. januara 1810. godine. Već 11. marta, Napoleon se oženio Marijom-Luiz od Austrije preko punomoćnika, a formalna ceremonija je održana u Luvru u aprilu. Napoleon je tada izjavio: "Ženim se za matericu“, a čak i nakon poništenja braka je insistirao je da Žosefina zadrži titulu carice.

- Moja je volja da ona zadrži čin i titulu carice, a posebno da nikada ne sumnja u moja osećanja i da me ikada smatra svojim najboljim i najdražim prijateljem - rekao je.

Nakon razvoda carica je nastavila da živi u dvorcu de Malmaison blizu Pariza. Ostala je u dobrim odnosima sa Napoleonom, a neki izvori tvde da su i dalje bili tajno zaljubljeni. Međutim, u martu 1811. Mari Luiz je konačno dobila dugo očekivanog naslednika, Napoleona II, kome je car dao titulu "kralj Rima". Dve godine kasnije Napoleon je ugovorio da Žosefina upozna mladog princa "koji ju je koštao toliko suza".

Carica Francuske je preminula od upale pluća 29. maja 1814, ubrzo nakon što je šetala sa ruskim carem Aleksandrom I u baštama Malmesona, gde je navodno molila da se pridruži Napoleonu u izgnanstvu. Kada je saznao za njenu smrt dok je bio u egzilu na Svetoj Jeleni, Napoleon se zaključao u svojoj sobi dva dana, odbijajući da vidi bilo koga. Tvrdio je da je "zaista voleo svoju Žozefinu" ali da je "nije poštovao".

Uprkos brojnim aferama, poništenju braka i njegovoj ponovnoj ženidbi, poslednje careve reči na samrtničkoj postelji bile su:

- Francuska, vojska, šef vojske, Žozefina.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.