Esma Redžepova - duša veća od planine: Na dlanovima kraljice romske muzike kucala su 32 srca

Na današnji dan 1943. godine rođena je Esma Redžepova, krunisana kraljica romske narodne muzike koja je pesmom i humanitarnim radom proslavila Titovu Jugoslaviju širom planete.

U životu dugom 73 godine uspela je da ostvari ono što je malo kome pošlo za rukom. Devojčica rođena u siromašnoj porodici, odbacivana od društva u detinjstvu, dosegla je zvezdane visine zahvaljujući neverovatnom muzičkom talentu i duši većoj od planine.

Detinjstvo u Skoplju

- Ime sam dobila po tatinoj majci, koja je bila čistokrvna Jevrejka - ispričala je Esma Redžepova u intervjuu za "Blic news" 2003. godine.

- Familija mog oca došla je iz Tirane u Prištinu, a potom u Skoplje, u srce grada. Tata je bio čistač cipela, a mama je radila kao higijeničarka u makedonskom “Sindikatu”.

Esma je imala dva brata i tri sestre, i živela je, kako je govorila, kao u bajci sve dok nije pošla u školu.

- Sećam se da niko nije hteo da deli klupu sa mnom. Đaci su me odbacili jer sam bila tamnoputa, samo je jedan dečak, Slobodan, zamolio učiteljicu da sedne pored mene. U to vreme morao je da traži odobrenje, jer su devojčice sedele sa devojčicama, a dečaci sa dečacima. Učiteljica nas je stavila u prvu klupu, i posle prvog časa šapnula sam mu: „Mnogo ti blagodarim što ne se plašiš od mene“.

Kasnije je uspela da osvoji simpatije svih đaka, a posle uloge u predstavi „Čiča Tomina koliba“ direktor osnovne škole „Goce Delčev“ odveo ju je u Radio Skoplje, u emisiju „Mikrofon je vaš“. Tad je imala svega 11 godina i osvojila je prvu nagradu na takmičenju za najlepši glas Skoplja. Usledilo je i priznanje „Najlepši glas Makedonije“, koje joj je umnogome odredilo sudbinu. Tada je upoznala svog mentora, a kasnije i muža, Steva Teodosievskog, koji je radio kao korepetitor na radiju.

- Stevo je napravio ugovor sa mojim roditeljima da će me muzički opismeniti, i već dve godine kasnije preselili smo se u Beograd. Sa nama je bila i njegova majka Paraskeva, koja me je obožavala, kao i ja nju - pričala je Esma.

Život na Dedinju

Po dolasku u Beograd, Stevo, njegova majka, članovi ansambla Teodosievski i Esma nastanili su se na Dedinju.

- Nastupali smo širom Jugoslavije, a 1960. godine smo snimili prvi album sa pesmom „Čaje Šukarije“, u izdanju “Jugotona”. Usledile su brojne turneje, od kojih su mnoge imale humanitarni karakter. Gde god se nešto gradilo, sa ansamblom Teodosievski išla sam da dam doprinos: radne akcije, koncerti za izgradnju zemlje posle zemljotresa - pričala je Esma.

U karijeri dugoj gotovo pola veka otpevala je više od 22.000 koncerata.

- Svojevremeno sam se sporečkala sa svojim menadžerom iz Holandije, jer je, uprkos mom protivljenju, zakazao čak 145 koncerata za 2003. godinu. Rekla sam mu da sam se malo umorila i da neću moći da izdržim više od 100 nastupa. Nije me poslušao - pričala je Redžepova.

Ostavljena mlada

- Iako je Stevo bio 22 godine stariji od mene, moji roditelji su voleli da se udam za njega, ali ja u početku nisam htela. Govorila sam da je mnogo stariji, a njegova mama Paraskeva stalno me je ubeđivala: „Ma neka je stariji, ništa mu ne fali! Vidi, Esma, baš je zgodan!“ „Jeste“, odgovarala sam joj, „hvališ ga zato što ti je sin!“ „Udaj se, Esma, za njega, biće vam mnogo dobro“, ponavljala mi je buduća svekrva.

Pet godina nisam htela ni da čujem za to, jer sam se zabavljala sa jednim inženjerom iz Beograda. Kad sam napunila 23 godine, posle šest meseci zabavljanja sa njim, rekla sam mu da bi trebalo da upoznamo naše roditelje, a onda da se venčamo. Umesto da on meni ponudi brak, ja sam njega zaprosila! Na moje veliko iznenađenje, rekao je da smo još mladi i da ima vremena za brak, iako je on tada napunio 29 godina. S druge strane, Stevo mi je stalno nudio da se udam za njega. Naljutila sam se na inženjera, došla jedno veče kući i saopštila Stevi: „Možemo da se venčamo!“

Obavili smo svadbu najpre u Skoplju, po romskim običajima, a onda i u Beogradu. Svadbeni ručak održan je 15. oktobra 1968. u hotelu „Slavija“, a kum nam je bio Živa Živanović iz okoline Čačka. Upoznali smo ga kao prodavca sira i kajmaka, ne znajući da je učestvovao u formiranju prve posleratne jugoslovenske policije - otkrila je Esma delić svoje intime.

Prvi nastup pred Titom

Prvi put je nastupala pred Titom pre snimanja prvog LP-ija, 1958. godine, kad je sa Stevom došla u Beograd. Prisećala se da su drugarica Jovanka i drug Tito bili oduševljeni, jer je Esma tad imala nepunih 15 godina.

Kasnije je nastupala i na Samitu nesvrstanih 1961. godine, održanom u „Metropolu“, kada je tadašnja SFRJ ugostila 86 državnika. Esmini nastupi pred Brozovima kasnije su bili sve učestaliji. Pevala im je u proseku po pet-šest puta godišnje.

- Odlazila sam na Brione, na brdo Kranj, u Dubrovnik, lovišta, a išla sam i na krstarenje Jadranskim morem i do Tunisa brodom „Galeb“. Gde god da gostujem, pojavi se agent Udbe, kaže da Tito i Jovanka hoće da me slušaju, obezbedi nam prevoz, i mi odemo. Do Tita sam putovala uglavnom helikopterom, ali se dešavalo i da nas smeste u "Plavi voz," odvezu do Pule, a odande kolima do Briona. Tamo sam upoznala Edvarda i Pepcu Kardelj, Nikolu Ljubičića, Cemovića i većinu tadašnjih jugoslovenskih funkcionera - govorila je Esma.

Tito je jako voleo njene pesme. Najviše mu se dopadala „Čaje šukarije“, a Jovanki „Zašto si me, majko, rodila“, pa je Esma to najčešće i pevala. Na Esminom repertoaru bile su i pesme o Jugoslaviji, i splet pesama naroda svih jugoslovenskih republika.

Kad je Titu dolazio gost iz inostranstva, Esma je pevala nacionalnu pesmu iz zemlje iz koje je gost dolazio. To joj nije bilo teško, jer je znala da peva na 20 jezika.

Kamion za Gadafija

Esma je govorila da drug Tito nije bio nedodirljiv i da je mnogo voleo da se šali.

- Sećam se, u junu 1977. bili smo na Brionima i negde oko deset sati ujutru, dok je drugarica Jovanka pravila frizuru, išla sam da šetam. Idem tako, idem, kad sretnem druga Tita u nekom malom, čudnom automobilu. Mahne mi i kaže: „’Ajde, Esma, uđi unutra, ‘ajmo nešto da prodamo Gadafiju!“ Vozikali smo se po Brionima i u jednom trenutku zaustavili smo se kraj nekih, naizgled običnih vojnih autobusa. Tu je organizovana prezentacija, i tek tada sam shvatila da nije reč o klasičnim autobusima, već o maskiranim čudima iz kojih si mogao da raketiraš odakle god hoćeš! Za iste potrebe bili su napravljeni i šatori. Gadafi je bio oduševljen onim što je video i odmah sklopio posao sa Titom. Kad su jedan drugome pružili ruke u znak obavljenog posla, Tito mi je rekao: „’Ajmo sad, Esma, natrag! Nešto smo uradili, a nešto malo i zaradili!“ - otkrila je Redžepova jednu od epizoda iz drugovanja sa predsednikom Jugoslavije.

Pred Brozom je poslednji put nastupala mesec dana pred njegov odlazak na operaciju. U trenutku kad je umro, sa Stevom i ansamblom Teodosievski bila je na gostovanju u Bugarskoj.

- Direktoru koncertne agencije koji nam je organizovao gostovanje rekli smo da se priča da Tito neće još dugo poživeti i da ćemo, ako naš predsednik umre u toku naše turneje po Bugarskoj, prekinuti nastupe. Tako je i bilo. Čim smo čuli šta se dogodilo, Steva i ja smo se vratili u Beograd i preko reda otišli do Titovog odra da se poklonimo. Ma šta ko pričao o Titu, on je za mene i dan-danas najdraži predsednik - pričala je Esma.

Najdraži nastupi pevačice milenijuma

U pariskoj „Olimpiji“ pevala je 1966, 1967. i 1975. godine. Godinu dana pre prvog koncerta u „Olimpiji“, na poziv Ministarstva kulture Francuske učestvovala je na Muzičkoj olimpijadi, koja je trajala dve nedelje. Pevala je i u Americi, Australiji, Evropi, a 1976. u Indiji je proglašena kraljicom romske muzike.

- Bila sam u Pakistanu, Iraku, Iranu, Kuvajtu, Siriji, Jordanu, a u Avganistanu sam bila prvi inostrani pevač koji je nastupao na njihovoj radio-stanici. Nedelju dana pre mene trebalo je da nastupa neki violončelista, ali mu se nije dalo da održi koncert. Naime, Avganistan ima jako vlažnu klimu i umetniku je, tek što je počeo da svira, pukla jedna žica. Zamenio ju je, ali je ubrzo pukla i druga. Kako nije imao više rezervnih žica, morao je da odustane od koncerta, a ja sam došla nedelju dana kasnije i pevala - ispričala je Esma.

Iako je svaki koncert i svaku nagradu doživljavala kao da joj je prva u životu, najlepše se osećala 2.000. godine u Moskvi, kada je među 83 umetnika iz celog sveta dobila nagradu „Pevačica milenijuma“.

- Bila sam presrećna, jer znam da će ta titula ponovo biti dodeljena tek 3000. godine - govorila je Redžepova.

Ipak, u posebnom sećanju izdvojila je nastup u Šapcu, na jednom vašaru.

- Radomir Marković iz Radio Beograda zamolio me je da pevam tamo sedam dana. U svakom šatoru bilo je po tri-četiri pevača koji su se menjali, a ja sam bila sama i pevala sam od deset ujutru do deset uveče. Pevam 45 minuta, pa pravim pola sata pauze. Već posle tri dana svim ostalim pevačima glas je dobio mat boju, samo ja nisam promukla. Ljudi su se čudili, a meni je bilo posebno drago što me je zapazio običan svet - pričala je Esma.

Život sa Stevom Teodosievskim

Esma i njen suprug Stevo nisu imali dece, ali su iškolovali 48 siročića. Poslednje troje doveli su iz Beograda 1990. godine i oni su pet godina kasnije završili srednje škole.

- Obezbedila sam im stanove, automobile, dala parče hleba u ruke, i sad mogu mirno da spavam - ispričala je u intervjuu datom 2003. godine.

I pre nego što se udala za Teodosievskog, dogovorila se sa njim da usvoje decu bez roditelja i zajedno ih školuju.

- Uzimali smo uglavnom dečake. Samo je jedna devojčica prošla kroz našu kuću kao usvojenik, i to od svog šestog meseca do sedme godine. Kad sam videla da se dva dečaka koja su tad bila kod nas tuku oko nje, shvatila sam da tako neće moći. Videla sam da bih tu napravila veliki problem. Šta da radim kad deca dođu u pubertet? Kako da ih sačuvam? Oni nisu bili rođaci, a moglo je svašta da se dogodi, da se zaljube jedno u drugo, pa sam devojčicu vratila, da ne bih nosila na duši neki problem - govorila je Esma.

Po vlastitom priznanju, bila je jako stroga majka:

- Bili su jako nestašni, retko sam ih tukla, a kažnjavala sam ih tako što sam im uskraćivala odlaske na utakmice ili u bioskop.

Tri tuge

- Moj Stevo se razboleo 1990, a umro sedam godina kasnije od karcinoma. Kremiran je u Beogradu i, po poslednjoj želji, njegova urna doneta je u Skoplje. Dan kada je moj Stevo umro i dan kada sam videla granicu između Slovenije i Hrvatske bila su dva najtužnija dana u mom životu - govorila je krunisana kraljica romske muzike.

I još nešto ju je tištilo - što nema muzičku naslednicu.

- Počela sam da učim pevanju tri devojke iz Makedonije, ali one nisu imale strpljenja. Bilo im je važno samo da dođu do para, a zaboravile su da su pare prvi neprijatelj umetnosti. Govorila sam im da najpre moraju da se izgrade kao pevači, da postanu prepoznatljive po glasu i načinu interpretacije, a tek onda da razmišljaju o karijeri i novcu. Nisu me poslušale. Da sam se ja tako ponašala, da nisam slušala Stevu, ko zna gde bih bila - iskreno je govorila.

Velika karijera bila je nagrađena i velikim novcem.

- U Makedoniju sam 1990. otišla sa 4,7 miliona nemačkih maraka, ali mi je na staroj deviznoj štednji ostalo zarobljeno 3,3 miliona maraka. Ipak, ne sekiram se. Idem dalje, jer mi novac ne znači ništa. Sve ono što smo Steva i ja zaradili od tantijema i nastupa uložili smo u školovanje naših sinova, a mnogo toga smo dali i za izgradnju bolnica, škola, kulturnih institucija. Krajem poslednje decenije 20. veka uplatila sam participaciju za 32 operacije siromašnih ljudi. Neko mi je rekao da zbog tog gesta u mojim rukama kucaju 32 srca. Lepo rečeno, ali nisam zadovoljna onim što sam postigla. Hoću i mogu da uradim mnogo više - pričala je Esma.

Nominacije za Nobelovu nagradu za mir

Esma Redžepova je u dva navrata nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Nominaciju je potpisalo nekoliko stotina hiljada žitelja planete, počev od Svetske organizacije Roma, medija Voice Romale i asocijacije koja radi na zaštiti ljudskih prava u SAD, preko nekoliko desetina nevladinih organizacija koje dejstvuju na području Balkana, do tadašnjeg makedonskog Ministarstva kulture i Društva za zaštitu dece bez roditeljskog staranja.

- Majka Tereza bila je rođena Skopljanka, a nominovana je za Nobela iz Indije. A mene je, na prvom mestu, predlagao moj narod. Zato ću, ako uslede nove nominacije i ako pobedim, novčanu nagradu podeliti s njim. Novac mi ništa ne znači, jer znam da smo samo gosti na ovom svetu, da dolazimo goli i goli se vraćamo. Niko ništa od bogatstva nije poneo sa sobom - govorila je Redžepova, komentarišući nominaciju za Nobelovu nagradu.

To je, ujedno, i jedina nagrada koju nije dobila. Krunisana kraljica romske muzike preminula je 11. decembra 2016. u rodnom Skoplju.

Iza Esme Redžepove ostala je impozantna muzička karijera i matrica življenja čiste ljubavi prema svetu kakvu su samo retki spremni da prihvate.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.