Diva "crnog talasa" jugoslovenske kinematografije: Za Ružicu Sokić umetnost je bila Božji dar

Ružica Sokić je likovima žena iz svakodnevice ili sa velegradske periferije umela da podari svetlost unutrašnje nade i da ih prevede u metaforu o životnom optimizmu - zaključak je žirija koji joj je 2011. godine dodelio nagradu za životno delo - "Dobričin prsten".

Istakla se kao tumač lirskih, komičnih i tragikomičnih uloga, naročito u savremenom repertoaru domaćih dramatičara i stranim delima avangarde i moderne dramaturgije i to sa 97 uloga u pozorištima, 28 televizijskih uloga, 57 u TV serijama, 199 radio-uloga i 51 ulogom na filmu.

Pozorište i film

Rođena je 14. decembra 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista "Pravda" Petra Sokića.

Sam početak u svetu umetnosti napravila je učestvovanjem u dečjoj grupi Radio Beograda. Nakon završene Treće ženske gimnazije, 1958. godine upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi prof. Josipa Kulundžića.

Beogradskoj publici se predstavila na sceni Savremenog pozorišta iste godine, a 1962. prešla je u Atelje 212 u Beogradu. Tamo je tumačila bezbroj uloga do svog odlaska u penziju.

Na filmu se pojavila 1957. godine, u ostvarenju "Doktor", da bi potom igrala u filmovima "Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj", "Užička republika", "Savamala" i drugima.

Ipak, pamtimo je po komediji "Tesna koža", koja joj donosi prepoznatljivost i popularnost. Neke od njenih poznijih velikih uloga su Taska u velikom bioskopskom hitu "Zona Zamfirova" i kuma Anica u popularnoj seriji "Greh njene majke".

U toku bogatog glumačkog života dobila je veliki broj nagrada: Prva nagrada na Jugoslovenskom televizijskom festivalu Bled 65, za ulogu u TV drami "Devojka sa tri oca", Srebrna arena u Puli za ulogu u filmu "Gorki deo reke", Sterijina nagrada za ulogu Mileve u "Krmećem kasu" A. Popovića, Statueta "Ćuran" za ulogu Mir-Jam u predstavi "Ranjeni orao" na Danima komedije u Svetozarevu, Zlatna arena u Puli za ulogu Gospave u "Čudo u Šarganu", Zlatna arena u Puli za ulogu u filmu "Užička republika", Zlatna kolajna za monodramu "Tebi", Sedmojulska nagrada Republike Srbije za životno delo, Nagrada "Žanka Stokić" i Nagrada za životno delo "Dobričin prsten", kao i mnoge druge.

"Umetnost je Božji dar"

- Stalno sam strepela da li ću moći da savladam zadatke koji su mi dati i hoće li me neki reditelj ponovo angažovati, što je ostavilo posledice. Moja nesigurnost bila je ogromna. A oni koji su imali svoje uticajne muževe i fanove, ponašali su se drugačije. Bili su sigurni da će, čak i ako upropaste predstavu, ipak dobiti sledeću ulogu. Ali, za nas koji nismo imali nikakvu podršku, to je bilo pitanje života i smrti.

- Mira Trailović nije mi dozvolila da stavim ćelavu periku zbog uloge, što sam silno želela, ali čim je posle premijere prestala da me kontroliše, ja sam je stavila. Tvrdoglavost me je mnogo koštala u životu, ali moja priroda je takva i uvek govorim istinu - govorila je dramska umetnica za života.

- Stalno je bilo moram, a u umetnosti nema moranja jer je ona Božji dar. Važne su i okolnosti jer sam se ja, izgleda, sudbinski našla u tom vremenu, postala glumica crnog talasa i zapamćena sam po likovima tih žena sa dna, što sam teško prebolela. Stidela sam se što se pokazujem u tako nepovoljnom svetlu, ali eto, to je negde obeležilo moju ličnost. Jer, kada bi me ljudi videli privatno, govorili su: "Jao, pa vi niste tako ružni i prosti!". Nije mi bilo lako da igram te uloge - objasnila je jednom Ružica Sokić, prenosi "Nedeljnik".

Strast za letenjem

Ružica Sokić se ogledala i kao pisac. Njena knjiga "Strast za letenjem" u izdanju "Lagune", doživela je više izdanja.

O Ružici Sokić plodnoj pozorišnoj i filmskoj umetnici objavljene su do sada četiri knjige. Povodom dodele "Dobričinog prstena", objavljena je 2012. godine monografija Ružice Sokić, koju je priredio Zoran T. Jovanović.

Kao zaslužni umetnik, Ružica Sokić je dobitnik nacionalnog priznanja koje dodeljuje Ministarstvo kulture Republike Srbije, a Grad Beograd ju je proglasio zaslužnim građaninom, čime je određeno i mesto njene sahrane u Aleji velikana na Novom groblju.

Na kući u Krunskoj 50, gde je Ružica provela najveći deo svog života, na inicijativu Fondacije koja nosi njeno ime, postavljena je spomen-ploča sa natpisom: U OVOJ KUĆI ŽIVELA JE VELIKA SRPSKA GLUMICA RUŽICA SOKIĆ (1934-2013.)

Ružica je nedugo pre smrti bila u teškom stanju.

- Samo da me ne zaboraviš - bile su navodno poslednje reči Ružice Sokić pre nego što je preminula. Uputila ih je upravo svom suprugu, kako prenose brojni domaći mediji.

O poslednjim danima života dive jugoslovenskog glumišta govorio je njen suprug.

- Nije shvatala da je bolesna. Ni ja nisam prepoznao da je toliko bolesna. Imala je operaciju 2012. godine i usledila je neugodna situacija. Trebalo je da ode na rehabilitaciju, tada više nije igrala. Pokušala je da odigra još jednu predstavu u januaru 2013. godine. Mučila se s njom dosta. Nije mogla da se seti teksta, pa je imala šaptača - rekao je on svojevremeno i dodao:

- Bilo je jasno da se sa njom nešto dešava, ali smo mislili da je to donekle normalno za ljude u tim godinama. Nekad se to zove demencija, nekada Alchajmer. Hvala bogu, nije se dugo mučila. To su bolesti koje mogu da traju i da budu mučenje - prenosi "NovaS".

Čuvar sećanja na lik i rad velike glumce, njen suprug, preminuo u 91. godini, ali je stigao da osnuje Fondaciju koja svakog 14. decembra, na dan rođenja Ružice Sokić, dodeljuje nagradu koja ima za cilj da podrži mlade stvaraoce i razvoj kulture.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.