Za novinarke sredinom dvadesetog veka, posebno one koje su pokrivale nauku i medicinu, rodna diskriminacija i ograničenja su bili uobičajena pojava. Jedna od njih je hrabro, i na dobrobit miliona čitalaca, u maloj organizaciji za naučne vesti sa sedištem u Vašingtonu - prevazišla te barijere i sa samopouzdanjem, inteligencijom i veštinom, postala pionir u novom polju naučnog novinarstva.
Džejn Staford, prva novinarka koja je puno radno vreme izveštavala za rubriku "medicina" u "Naučnoj službi", odskakala je od svakog stereotipa.
Kolege su je opisivale kao "prelep divlji cvet", graciozan, vaspitan, vešt u "sofisticiranim" razgovorima i kao nepogrešivo profesionalnu. Uživala je u elegantnim odelima, šeširima i biserima, koji su joj, međutim, služili kao zgodna varka. Iza te "fasade", Stafordova je bila ozbiljna i čvrsta.
Njena pažnja bila je usmerena na najnovija istraživanja, a ne na modu. Od maja 1928. do 1956. godine plivala je kroz vode medicinske politike, odbacujući nepravedne kritike, vremenske kontroverze i istrajavala je u izveštavanju.
Naučnik među novinarima i novinar među naučnicima
Džejn je bila iz Čikaga, rođena 1899. godine. Prema pisanju "Vikipedije", diplomirala je na koledžu Smit 1920. sa diplomom iz hemije. Radila je kao hemijski tehničar u bolnici pre nego što je se zaposlila u časopisu Američkog medicinskog udruženja, prethodnik današnjeg "Today's Health" magazina, kao pomoćnik urednika.
Godine 1928. zaposlila se u "Naučnoj službi" kao medicinski novinar, sve do 1956, kada je prešla u Nacionalni institut za zdravlje, gde je radila kao asistent za istraživačke izveštaje u Kancelariji za istraživačke informacije, sa zadatkom da tumači informacije iz naučne zajednice za štampu i javnost. Tamo je postala i pomoćnik direktora, pa čak i VD tokom 1970-ih.
Svoje iskustvo i talenat prenosila je na druge mlade novinare koji su pratili nauku i podučavala ih na seminarima. Ostala je upisana u istoriju zahvaljujuči jednom predavanju iz 1965, gde je govorila o terminima i konceptima genetike, tada relativno nove nauke. Kao stručnjak u svojoj oblasti pisala je izveštaje za Kongres i uređivala zbornike konferencija sve dok nije penzionisana je 31. decembra 1971. godine.
Bila je suosnivač Nacionalne asocijacije naučnih pisaca i prva žena predsednica 1945. godine. Takođe je bila i predsednica Ženskog nacionalnog novinarskog kluba od 1949. do 1950. godine kao i član Udruženja dopisnika Bele kuće i Američkog udruženja za javno zdravlje.
Kao novinarka uvela je dva suštinska elementa koja su je činila profesionalcem u svojoj oblasti: obuku - koja joj je omogućila da proceni i efikasno razume obimnu literaturu u časopisima, i snagu karaktera - koja joj omogućila da stoji postojano usred kontroverzi, ne samo što je žena u svetu novinarstva, već i zbog oblasti kojom se bavila. Radni sto prepun medicinskih izveštaja i saopštenja ne znači ništa ako pisac ne zna da razlikuje značajno istraživanje od rutinskog (ili sumnjivog).
Hrabrost, marljivost i naporan rad
U Čikagu je vešto "plivala" među moćnim ljudima koji su kontrolisali njenu redakciju i njene publikacije, ali zahvaljujući sačuvenim prepiskama, posebno sa lekarima, ostavila je jasan trag da je bila veoma upoznata sa širokim spektrom tema i spremnost da uključi šarm, po potrebi, u dodiru sa neodlučnim izvorima. Poštovanje je stekla marljivošću i napornim radom, ali i straživanjem kontroverznih tema.
Već na početku karijere, krajem avgusta 1928. pisala je o brendu duvana koji je navodno oslobođen nikotina pod naslovom "'Denikotinizovani' duvan proglašen prevarom". Tokom godina, njeno izveštavanje obuhvatalo je širok spektar medicine i javnog zdravlja, od transfuzije krvi do šizofrenije, gripa do bolesti koje se prenose pacovima, tuberkuloze do zubobolje.
Dokumentovala je „rat protiv dečje paralize“ 1943. godine, prevenciju i lečenje veneričnih bolesti tokom Drugog svetskog rata, a posle 1945. fiziološke efekte atomskog zračenja. Tokom 1950-ih, kako prenosi "Lit Hub", opisala je istraživanja za stvaranje "rezervnih delova" za ljudska tela i nove tehnike za transplantaciju rožnjače.
Da bi oživela svoje pisanje, oslanjala se i na književne i na kulturne teme, a znala je da doda i prstohvat humora u ozbiljne rasprave.
- Muškarci više ne očekuju da će pronaći čudesni izvor mladosti, ali ako žele da prežive svoje tri desetine i deset godina, tajna dugog zdravog života se ne može naći u određenoj marki cigara - napisala je 1930. godine.
Vizionarka koja je pokretala rasprave
Imala je izuzetnu sposobnost da identifikuje nove "vruće teme". Vizionarski je 1928. godine primetila u članku "Koja će kuga pratiti sledeći rat?" "hladnokrvne, konzervativne procene stručnjaka za javno zdravlje" o uticaju još jednog svetskog rata na ljude.
- Nova kuga, koja je postala smrtonosnija transmutacijom evolucije. Epidemija ludila, poput šoka od granate, koja osvaja civilno stanovništvo. Epidemija gladi za vitaminima. Nova bolest ishrane koja će pasti na hiljade. Pošast vazduha, koju donose leteći avioni - napisala je, da bi već sledeće godine primetila i moguće epidemiološke pretnje od interkontinentalnih letova: - Opasni slepi putnici mogu da se voze na velikim avionima koji vezuju kontinenti zajedno. Nevidljiva stvorenja koja ne bi dodala ni jednu uncu težini vazdušnog broda mogu se sakriti tamo gde ih najpametniji oficir ne bi mogao pronaći. Klice bolesti vrebaju u telima putnika ili posade.
Međutim, uprkos svojoj stručnosti, mada se eksplicitno nikada nije požalila na seksističko ponašanje u naučnim profesijama, osim zbog razlika u platama, Stafordova je ulogala velike napore da se bori protiv diskriminacije žena u naučnim i novinarskim krugovima. "Kosmos klub" i "Harvard klub" su, recimo, imali politiku "samo muškarci" i Stafordovoj je bilo zabranjeno da prisustvuje tim sastancima.
Preminula je 1991. godine.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Vesna de Vinča o svom radikalnom gladovanju od 40 dana
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.