Citati Marine Cvetajeve koja je nosila najteže okove i maštala o slobodi: "Ne sahranjujte žive"

Ruska pesnikinja Marina Cvetajeva obeležila je jednu eru; ona je pisala o ženi kao o mitskom biću u kom koegzistiraju emocija i stoicizam, želja i kontrola, teškim kartama sudbine i raju koji je moguće pronaći samo u potpunoj slobodi - nešto, što joj je život uskratio više puta, na najokrutnije načine.

Iako je odrasla u porodici akademskih građana i visokoobrazovanih intelektualaca, devojčica kojoj je bilo predviđena grandiozna muzička karijera, odbila je svaku vrstu autoriteta i nametnute volje i dopuštala da je vode reči duše koje je zapisavala na papir od najranijeg detinjstva. Zbog svog kontroverznog i nepokolebljivog stava više puta je izbacivana iz školskih ustanova, ali je svoje školovanje nakon Rusije, nastavila u Italiji, Nemačkoj i potom Francuskoj - diplomirajući književnost na prestižnom univerzitetu "Sorbona".

Njen život bio je prožet ljubavlju prema Sergeju sa kojim je dobila troje dece - od kojih je drugorođena ćerkica Irina preminula od gladi, usled ratnog perioda u Rusiji.

Vetrovi sudbine oštro su šibali Marinu; odrasla je u bogatoj porodici ali je ostala rano bez majke; zbog političke nekorektnosti svog muža bila je više puta primorana na izgnanstvo i život u potpunom siromaštvu; nakratko je uplovila u vezu sa pripadnicom istog pola, a taj period označava kao "početak svih narednih katastrofa koje su je zadesile".

Jednom velika i priznata pesnikinja, koju je obožavao sam princ Rusije, pred kraj svog života radila je kao spremačica u kantini univerziteta. Njen muž Sergej pogubljen je zbog izdaje, a ćerka Arijadna, koja je bila očev saučesnik, osuđena je na 15 godina prognanstva.

Marinine ruke prestale su da pišu - u tom momentu njen duh je utihnuo, a ubrzo ga je pratilo i njeno telo. Cvetajeva je preminula 1941. godine od suicida.

- Oprosti mi, ali više nisam mogla. Ozbiljno sam bolesna. to više nisam ja. Volim te ludo. Shvati da više ne mogu da živim. Reci Arijadni, ako je vidiš, da sam je volela da poslednjeg trenutka - pisalo je u oproštajnom pismu koje je ostavila svom sinu Georgiju, koji je preminuo tri godine kasnije, na bojištu.

Hajde da se prisetimo nekih divnih rečinica koje je ostavila u amanet društvu.

1. "Šta da radim sa svim ovim intenzitetom, u svetu koji je sav po meri?"

2. "Moje omiljeno sredstvo komunikacije su snovi. Srešćemo se u snovima."

3. "Onaj što najjače gori - prvi umire."

4. "Želim da zaspim kraj tebe, i da znam, i u najdubljem snu, da si tu, pored mene. I više, da znam zvuk tvog srca."

5. "Imam dva neprijatelja na ovom svetu - glad gladnih i sitost sitih."

6. "Krila su sloboda samo kad su otvorena i u letu, na nečijim leđima - krila su preteška."

7. "Moje celo nebo žudi za ostrvom nežnosti. Moja reka teče ka tebi."

8. "Koliko god hranio vuka, on će uvek gledati ka šumi. Svi smo mi vukovi u gustoj šumi sudbine."

9. "Ljubim te sad, prelazeći prazninu od hiljadu godina."

10. "Negde u noći, čovek se davi. Hoće li onaj što čita ova pisma shvatiti koliko smo duboko neverni bili - neverni, a iskreni prema sebi", prenosi "Goodreads".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.