Vreme čitanja: oko 3 min.
Davala je život platnima, dok je njen odnela bolest: Anđelija je bila korak ispred oca, Laze Lazarevića
Vreme čitanja: oko 3 min.
Miloš Crnjanski borio se za njena dela i nakon smrti, ali je očevo ime ponovo nadvladalo
U senci velikog srpskog književnika i lekara Laze Lazarevića stvarala je njegova ćerka Anđelija Lazarević - žene čije ime prolazi neprimetno, ali ne i dela.
Preporučujemo
Velika srpska kneginja Persida: Srpkinja koja je rodila 10 Karađorđevića
Na putu da sahrani jednu sestru, očima se oprostila od druge: Jadranka Stojaković živela je borbu, a ne život
Rođena 1885. godine u Beogradu, kao ćerka poznatog pisca u porodici Lazarević, Anđelija je dar za pisanje nasledila od oca. Majka Poleksija i otac Laza su svom ljubavlju negovali njihovu mezimicu, međutim, anđeosko ime je nije moglo zaštititi od svih nepogoda koje su je zadesile u najranijem dobu.
Slikarstvo je nadjačavalo bolest
Pet godina nakon Anđelijinog rođenja svet se oprostio od velikog književnika, a ćerka od svog oca. Odrastanje bez očinske figure je bilo samo po sebi izazovno, ali joj je dodatna poteškoća bila slabost sa zdravljem. Zbog tuberkuloze nije mogla da pohađa školu kao ostala deca, već se školovala kod kuće. Učivši zajedno sa majkom, spremna je odlazila na ispite.
Umeće sa rečima je odmah prepoznato, ali se ona ipak odlučila za nešto drugačije. Zadivljena svetom slikarstva, upisala je 1908. godine slikarsku školu.
Nije dozvolila da je bolest odvoji od slikarstva u kom se toliko pronašla. Uprkos pauzama u školovanju, uspela je da završi ovu školu, uporedo učeći književnost i još pet stranih jezika. To joj je otvorilo vrata ka krugu uglednih Beograđanki.
Ubrzo se našla kao profesorka slikarstva u Prvoj ženskoj gimnaziji.
Anđelija je uživala slikajući pejzaže, a radovi ove talentovane devojke su se vrlo brzo probili na raznim izložbama širom zemlje. Od 1913. godine je članica umetničkog udruženja Lada, kojom se ponosilo celo udruženje, a takođe je osvajala poznate književne listove, koji su objavljivali njene pripovetke i pesme.
Želju za konstantnim usavršavanjem ovoga puta, 1914. godine, nije prekinula bolest, već rat. Tako je i njeno kratko putovanje u Minhen vrlo brzo bilo gotovo. Sa majkom odlazi u Prokuplje, gde je radila kao bolničarka.
Ženski korak ispred Laze Lazarevića napravila je upravo ona
Ni ovo nije sprečilo hrabru i borbenu Anđeliju da bojama na pustom platnu dopre do naroda. Motivima domovine je prikupila simpatije čitave zemlje, ali i vrlo uglednih pisaca i umetnika njenih savremenika.
Talenat lepe Beograđanke nije mogao da promakne ni Milošu Crnjanskom, koji je obožavao njene misli na platnu, ali i na papiru u vidu reči. O njenoj umetnosti pisao je hvalospeve.
U jesen 1920. godine, Anđelija je uvidela nova vrata za njeno usavršavanje. Odlazi u Pariz, ne znajući da iz rata u beli svet sa sobom nosi još teže zdravstveno stanje. Tako je u jednom momentu bolest uzela maha i mlada Anđelija bila je prepuštena bolnicama širom Evrope. Nakon blagog oporavka, u profesorske katedre se vraća u Splitu i Hvaru.
Koliko god njen rad bio dobar, sve pisanije koje je ikada objavila nekako je padalo u senku očevih dela. Čak se može reći da su je, nehotice, poredili sa delima Laze Lazarevića. Upravo to joj je davalo inspiraciju da objavljuje svoju prozu i poeziju.
Njena dela pobedila su sumnje da je slava "preneta", te su kritičari priznali da je po mnogo čemu otišla korak dalje od oca. O njenoj skromnosti govori i to da su je svi umetnici ubeđivali da počne da objavljuje svoja dela. Ipak, Anđelija ih je Jovanu Skerliću odnela tek po nagovoru slikarke i književnice Milice Janković. U predanim delima je, još pre Velikog rata, beležila o životu beogradskih slikara, a knjiga će kasnije izaći pod naslovom "Lutanja".
Niz godina nakon Prvog svetskog rata, Anđelija je provela u lečilištima van zemlje. U Beograd se nakon toga vratila tek početkom 1926. godine. Bolest je ponovo počela da udara, baš onda kada je na njenim slikama bujao život.
Kada je trebalo da izađe njena prva knjiga, bolest je bila brža. Preminula je iste godine u sanatorijumu na Vračaru.
Preminuvši prerano, u 40. godini, o Anđelijinim delima se vrlo malo govorilo, a jedini koji je njena dela održavao u životu bio je Miloš Crnjanski. Njena dela smanjena su brojčano nakon bombardovanja 1941. godine, a ono što je ostalo, ponovoje utonulo u senku oca, Laze Lazarevića, prenosi "011.info.com".
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Povezane vesti
Lepota i čvrst karakter i u 75. godini su njen zaštitni znak: Džesika Lendž, glas starijih glumica u Holivudu
Ko je Paloma Pikaso? Od ćerke poznatog slikara do umetnice u svetu nakita, zauvek prepoznatljiva po - karminu
Ko je bila stjuardesa Nirja Banot? Sećanje na heroinu koja je pre 38 godina spasla 340 putnika od terorista
Maltretirali su je u školi jer ima dvostruko ime, male grudi i pune usne: Model Rouzi Hantington Vajtli
Video: Vanja Vulin Ivošević: Slikanje je igra
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Najnovije iz rubrike Ona
Ispečena kora jednog voća oporaviće vaše biljke: Trik kojim ćete oživeti omiljene saksije u domu
Praznične rukotvorine: Ukrasna „mramorna“ jaja od pamučnog konca
Beba prvi put čuje majčin glas uz pomoć slušnog aparata: Dirljiv momenat na koji je čekala cela porodica
