Moderne proteze za dojke dugujemo kreatorki "barbi" lutke: Rut Hendler je inspirisala lična borba

Foto: MATT CAMPBELL / AFP / Profimedia

Rut Hendler je suosnivačica i nekadašnja predsednica kompanije za igračke "Mattel", koja je najpoznatija po kreiranju "barbi" lutke.

Preporučujemo

- Svakoj devojčici je bila potrebna lutka kroz koju bi se projektovala u svoj san o svojoj budućnosti. Ako bi htela da se igra toga kakva će biti kada bude imala 16 ili 17 godina, bilo je malo glupo igrati se sa lutkom koja ima ravna prsa. Dakle, podarila sam joj prelepe grudi - rekla je za "The New York Times"  1977.

Pre njene smrti, poznato je da je Handlerova rekla: "Živela sam svoj život od dojke do dojke", prema njenoj čitulji u "LA Times".

I zaista jeste.

Nakon što je napustila "Mattel" 1973. godine, nastavila je sa stvaranjem proteze za dojku, namenjene ženama koje su bile podvrgnute mastektomiji. Handler je bila prva osoba koja je dečijim lutkama dala odraslu figuru, ali je takođe pomogla onima koji su preživeli rak dojke da se ponovo povežu sa sopstvenim telima.

Barbine grudi i kontroverza

Tokom 1950-ih, devojčice su se igrale sa lutkama-bebama, što je dalje projektovalo to da su se igre zasnivale na majčinskoj ulozi - brizi o deci i kući.

Ali uprkos uverenju Rut Hendler da je za samopouzdanje mladih devojaka važno da se igraju sa realističnim, odraslim lutkama sa grudima, skoro svi ostali su se protivili toj ideji. Počevši od njenog tima, pa sve do kupaca, među kojima su najviše bile majke.

A onda se razmišljalo o tome kako njen izgled zapravo odražava nezdrave standarde lepote. I dok postoji mnogo kritika koje se tiču njene figure, Handler je bila više fokusirana na činjenicu da bi njena "barbi" mogla biti sve što je njena mala vlasnica zamislila.

Lutka je stvorena u vreme kada ženama nije bilo priušteno mnogo autonomije ili opcija van kuće. Ali "barbi" je mogla da uradi ono što druge žene ne mogu. Imala je kuću iz snova, otišla na Mesec, imala svoj kamper kombi i slatkog dečka po imenu Ken, pre nego što su neudate Amerikanke mogle da poseduju kreditnu karticu.

Handler je predstavila "barbi" kao pravu ženu koja je imala pristup zabavnom, bezbrižnom, nezavisnom načinu života koje većina žena tog doba (uključujući i nju samu) nije imala. 

I sama Handler je imala rak dojke

Handlerova je bila predsednica kompanije "Mattel" kada joj je dijagnostikovan rak dojke 1970. Iste godine je imala mastektomiju. U tom trenutku nije bilo održivih nehirurških alternativa za rekonstrukciju grudi, osim punjenih grudnjaka, objašnjava za "Women's Health" dr Filip Frank, sertifikovani plastični hirurg specijalizovan za hirurgiju lica i hirurgiju grudi.

Žene kojima su grudi uklonjene tokom mastektomije koristile bi papir, pamuk ili čarape da bi stvorile izgled oblika dojke ispod odeće, dodala je za magazin dr Ira Savetski, sertifikovani plastični hirurg specijalizovan za estetsku hirurgiju lice, nos, grudi i telo.

Obično bi žene ubacile nekakvu vrstu punjenja u grudnjak ili bi ga pričvrstile direktno na grudi. "Lažne grudi" su bile neprijatne, izgledale su nerealno i ništa dobro nisu donele ženama koje su se nadale da će se ponovo povezati sa svojim osećajem ženstvenosti.

I nakon što je isprobala svaku od opcija sa tržišta, Handlerova se našla obeshrabrena i nezadovoljna svojim opcijama. A onda je uzela stvari u svoje ruke.

Nakon što je napustila kompaniju, nije mogla da miruje u penziji. Ubrzo je krenula u novi poduhvat, motivisana frustracijom nedostatkom protetskih izbora - i željom da pomogne ženama da imaju opcije. Rezultat je bila prva takve vrste, realistična, protetska dojka za žene koje su bile podvrgnute mastektomiji.

Njen izum je produkt lične borbe

Handler je počela da radi sa dizajnerom proteza kako bi razvila svoju novu viziju "lažne dojke". Dve godine kasnije, 1976, stigla je tečna silikonska protetika "Nearly Me", zajedno sa 70 različitih veličina po pristupačnim cenama (od 98 do 130 dolara), prilagođavajući se i levoj i desnoj dojci.

Proteze su imale potencijal da promene način na koji su žene koje su bile podvrgnute mastektomiji živele svoje živote.

- Naglasak na grudima u našem društvu je toliko veliki da ponekad od njenih grudi zavisi i slika žene o sebi, koliko je senzualna, koliko je lepa. Osećala sam ovo, kada su moje sopstvene grudi nestale, da sam manje od žene. Morala sam da pronađem način da dobijem bolju sliku o sebi - rekla je Handler za "NY Times".

Nakon mastektomije, uobičajeno je da žene osećaju strah, beznađe, depresiju i negativan stav o svom telu, kao i da doživljavaju psihološke reakcije kao što su anksioznost i depresija, prema studiji iz 2015. objavljenoj u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci.

Proteza "Nearly Me" napravila je značajan korak napred u dizajnu i tehnologiji proteza za dojke, zahvaljujući inovativnoj upotrebi mekog silikona i pene, kaže dr Frank. Ovo je zauzvrat postavilo nove standarde za udobnost u svetu protetskih grudi.

Do 1980. prodaja je premašila milion dolara, a 11 godina kasnije, Hendler je prodala svoju kompaniju Kimberli-Klark, prema "LA Times".

Handlerova je bila odlučna da pronađe mesto za svoju protetiku na tržištu, poveže se sa drugim preživelima i usput širi svest o raku dojke. U stvari, poznato je da je tražila od novinara da joj opipaju grudi da vide da li mogu da otkriju koja je prava, kaže dr Frank.

Handler je znala koliku moć dojke mogu imati.

Sa kreiranjem "barbi" je pomogla u stvaranju nove vizije ženstvenosti, a svojom protezom je napravila korak dalje, stvarajući novi put za izlečene od raka dojke.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.