Žrtvovala je mlade devojke zbog sebičnog cilja, završila u zidu sopstvenog zamka: Ko je bila Eržebet Batori?

Eržebet Batori je bila mađarska grofica, ali i jedna od najpoznatijih serijskih ubica u istoriji.

Njen život je zaista bio zanimljiv, a dovoljno je reći da nije volela mlade i lepe žene koje je na kraju i - ubijala.

Ona je živela u 16. veku, sa samo 11 godina je bila verena za moćnog mađarskog vojnika Ferenca Nadaždija, za kog se na kraju i udala. Ipak, ona je u ovaj brak "unela" i vanbračnu ćerku Anastasiju, za koju se smatra da joj je otac bio jedan od sluga.

Zanimljiv poklon su mladenci dobili za venčanje - zamak u Slovačkoj po imenu Čahtice, koji se nalazio na vrhu jednog brda, okružen selom.

Bračni život Eržebet i Ferenca obogaćen je sa šestoro dece od kojih je, nažalost, dvoje umrlo jako rano. Ona ostaje udovica 1602. godine, a mnogi podaci govore da je to period u kome se promenila i počela da radi strašne stvari

Počela da oduzima život devojkama. Nije poznato u kom trenutku je ona to počela da radi, ali veruje se da su njen muž i bliski saradnici i ranije znali za to, ali nisu hteli da reaguju.

Postavlja se pitanje zašto je Eržebet to radila? Navodi se da je preko krvi želela da očuva svoju lepotu. Prilično bizarno, zar ne? A kako je sve počelo?

Eržebet se iznervirala lošom uslugom sluškinje u zamku, kojoj je na kraju zarila makaze u glavu. Pridržala ju je, pa je krv nesrećne sluškinje zadržana na ruci Eržebet kojoj se učinilo da joj je koža postala mlađa. U tom trenutku joj je palo na pamet kako će da sačuva svoju mladolikost. Umislila je da, ako se bude kupala u kadi krvi lepih i mladih devojaka ili ako čak bude pila njihovu krv - njena koža će biti lepša nego ikad.

Veruje se da je pozivala mlade i nevine devojke u zamak, gde ih je mučila, a potom ih ubijala i pila njihovu krv, piše "Vikipedija".

Onda se dogodio mali preokret - shvatila je da od običnih žena krv "nije kvalitetna" već da joj treba plemićka krv. Zato je osnovala akademiju, gde su imućnu roditelji slali svoju decu da uče o plemićkim manirima.

Otkrivena je 1610. godine, kada je sa zidina dvorca bacila četiri žrtve. Vest je ubrzo stigla do cara Matije koji je naredio da se Eržebet uhapsi. Prema zakonu, ništa joj nisu mogli jer je plemićkog porekla, ali su ipak pronašli rupu u zakonu i zazidana je u zidu sopstvenog zamka, gde je pronađena četiri godine kasnije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.