Kruna Paunkić, žena koja je rodila srpskog prosvetitelja: Dositej je majku pominjao u delima i testamentu

 
  • 0

Sa ličnošću Dositeja (Dimitrija) Obradovića srpska kultura i srpski narod dobili su jedinstvenu pojavu. Ovaj prosvetitelj i reformator život je posvetio putovanjima i učenju, a svoja zapažanja sa oba životna puta prenosio je daljim naraštajima. Čovek koji je obišao ceo Balkan, Malu Aziju, Italiju, Englesku, Austriju, Rusiju i Nemačku definitivno je imao gde da proširi vidike. A odakle je sve krenulo? Iz njegove porodice. I životnih okolnosti.

Rođen je 1739. ili 1742. godine u Čakovu, srpsko-rumunskom mestu u Tamiškom Banatu. Otac Đurađ, ćurčija i trgovac, umire 1748. godine, posle čega udovica Kruna i četvoro male dece ostaju sami.

Žena koja je svoju sudbinu stoički dočekala poreklom je iz Semartona, naselja u opštini Ulbeč, okrug Timiš u Rumuniji. Ćerka Ranka Paunkića četiri godine posle supruga napušta ovozemaljski svet, a njena deca ostaju bez oba roditelja.

Bivaju raposređena po celoj porodici; Dimitrije, potonji velikan Dositej, podelom je pripa teči, koji ga je, uvidevši njegovu ljubav prema knjizi, spremao za sveštenika. Odustao je od toga nakon pokušaja dvanaestogodišnjeg dečaka, inspirisanog čitanjem Žitija svetaca, da sa kaluđerima iz Dečana pobegne u pustinju "da se posveti". Zog toga je završio u Temišvaru, kod jednog jorgandžije, ali životni putevi ga ipak vode dalje.

U manastiru Hopovo se zamonašo 17. februara 1758. godine, ali njegova životna drama se nastavlja. Beg iz manastira otvara put Dositeja prosvetitelja, koji će obići svet i tako živeti 40 godina.

Dositej Obradović Foto: Wikimedia

Svoje rano izgubljene roditelje često je pominjao u svojim delima. "Život i prikjučenija" na samom početku, u "Predisloviju", pokazuju njegovu ljubav prema njima:

"Vospitanije mladosti [jeste] stvar najnužnija i najpoleznija človeku na svetu, budući da od nje zavisi sva naša dobrota iliti zloća, sledovatelno, i sva sreća iliti nesreća, koliko telesna toliko i duševna, za koje roditelji (o, roditelji, slatko i sveto ime!) najviše valja da se staraju da dobro vospitanije čadom svojim dadu, da i [h] ne razmažuju, da i[h] ne kvare, da i[h] od zlih ćudi od kolevke i od majčine sise odučavaju."

Potom, u poglavlju "Obznanjenije", piše:

"Roditelji su čadom svojim najljubezniji prijatelji, najsrdečniji dobroželatelji, najveći blagodetelji i vladetelji; oni su im i prvi upravitelji, voditelji i učitelji.

Sa velikom nežnošću, Dositej pominje svoju majku.

"Mati moja, ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila. ǹpominjem se da bi[h] je često nahodio gorko plačući; i kad bi[h] je pitao zašto plače, „Za ocem tvojim” - odgovorila bi mi. I tako godinu i po plačevno preživivši u ftorom braku i rodivši poslednji plod utrobe svoje, po malo dana prestavila se zajedno s porodom svojim u domu roditeljskom, u Semartonu. Bilo mi je tada devet ili deset godina."

Kada je iz Temišvara otišao u manastir Hopovo da se zamonaši, došao je na vratio na grob majčin, što je i uneo u svoj životopis:

"Nikad u mom životu nisam tako plakao. I sad, pišući po dvadeset i pet godina, u povratku suze mi teku, i veoma tužim“.

Majčin grob je bio mesto njegovog odmora i smiraja i posle mnogih kasnijih putovanja, a bilo ih je u izobilju.

Spomenik Dositejevoj majci Kruni podignut je i na njenom grobu, u rodnom Srpskom Semartonu. Na spomeniku je uklesano:

"Kruni materi nezaboravljenog Srbina Dositeja Obradovića, dobrovoljnim prilozima za večiti spomen. Srb. St. Martonska omladina 1905. god."

Godine 1963. u mestu je sagrađen i moderan Dom kulture koji nosi ime Dositeja Obradovića.

"Fejsbuk" strana "Muzej Vuka i Dositeja" podseća i na poslednju Dositejevu želju, izraženu u njegovom testamentu - da podignu modernu školu na kojoj će krupnim rečima pisati: KRUNINA ŠKOLA.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Video: Posetili smo Udruženje "Staparska ruža": Evo kako žene čuvaju tradiciju i ovaj retki simbol

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije iz rubrike Ona