Lana Zorjan (15) je svetsko otkriće u klasičnoj muzici: Violina i klasika oduvek su bili prisutni u mom životu

Ona je svetsko umetničko otkriće 2024. godine.

Iako ima svega 15 godina, iznad svega najviše voli violinu i ne smatra da se mnogo razlikuje od drugih vršnjaka zato što uz ovaj instrument nedeljno provodi i po 40 sati - jer kao i svaki tinejdžer na svetu - radi ono što voli.

Naša violinistkinja Lana Zorjan nosilac je prestižne nagrade i prva muzičarka iz Srbije koja je dobila priznanje International Music Classical Award- Discovery of the year 2024, poznatiji kao Oskar u svetu klasične muzike. Uz to je i studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi Stefana Milenkovića, kao i stipendista Lihtenštajn Akademije posebnih talenata u Lihtenštajnu.

Prva violina - sa četiri godine

U susret dodeli prestižne nagrade koju će primiti 12. aprila u Valensiji, gde će sa simfonijskim orkestrom izvesti Ravelovog "Cigana", mlada Zorjanova u razgovoru za Ona.rs govori o tome kako izgleda život jedne vanserijski nadarene devojčice.

- Violinu sam počela da sviram sa nepune četiri godine, a ljubav prema ovom instrumentu sam razvila tako rano jer inače potičem iz porodice muzičara. Moja majka je violinistkinja, tata operski pevač, a očev otac je bio vojni muzičar u penziji, dok je sa majčine strane deda bio muzikolog koji je trenutno u penziji, ali je do nedavno predavao na Akademiji umetnosti koju ja trenutno pohađam - otrkiva mlada violinistkinja.

Violina i klasična muzika oduvek su bili prisutni u njenom životu. Kako kaže, još kao mala volela je da čuje zvuk instrumenta i da vidi kako se taj zvuk proizvodi.

- Bila sam fascinirana kada mama predaje časove svojim učenicima. To me je umirivalo, a i kao svako dete ugledala sam se na majku i želela sam da radim ono što i ona i njeni učenici. Tako sam sa nepune četiri godine dobila svoju prvu malu violinu, ali je za mene ona bila ostvarenje sna. I od tada radim ono što zaista volim - priseća se Zorjanova.

Student u klasi Stefana Milenkovića

O tome kako se dogodilo da sa svega 14 godina postane student Muzičke akademije, kaže - "neočekivano i neplanirano".

- Ove godine je trebalo da nastavim srednju školu, i nije bilo u planu da upisujem Akademiju, naročito ne sa 14 godina. Ali eto, sam proces je krenuo u aprilu kada je moja profesorka Ivana Aćimoski-Žikić rekla da bi trebalo da pokušam, jer profesor Stefan Milenković ovde ima klasu i zašto ne bih probala. Veoma mnogo sam učila, jer sam morala da položim sve diferencionalne ispite za srednju školu. Bilo je zaista naporno, po osam do devet sati dnevno, ali sam sad presrećna što sam to uradila i što me je profesor Milenković uopšte prihvatio u klasi - kaže muzičarka.

Za nju je to bila velika čast, jer je naš virtuoz za nju, kako kaže, trenutno najsavršeniji profesor.

- I na umetničkoj bazi i violinističkoj, što je na prvom mestu. Ali i na psihičkoj. Jer taj psihički aspekt violiniste je veoma bitan i pomaže mi da gledam na sve pozitivno i da generalno imam taj zdrav pogled i stav prema čitavoj profesiji - opisuje svoju saradnju mlada Zorjan sa našim čuvenim violinistom i pedagogom.

Vežbam 40 sati nedeljno

Tokom razgovora nekoliko puta se spontano nametnulo pitanje da li se njen život razlikuje od života njenih vršnjaka, kako provodi svoje slobodno vreme i da li joj je akademski i muzički život naporan sa njenih 15 godina.

- Lično mislim da se ne razlikuje preterano. Iako to možda zvuči čudno. Ja sam osoba kao i svaka druga, imam svoja interesovanja koja su van violine. Tačno je da mi je violina apsolutno na prvom mestu i po tome mogu da kažem da mi se život razlikuje, jer izdvajam veoma mnogo vremena za nešto za šta moji vršnjaci ne izdvajaju. Ali, ja istovremeno radim ono što volim, jednako kao što oni rade ono što vole. Sada bih bila u Gimnaziji i radila nešto za šta lično nisam zainteresovana, a ovako sam upisala nešto što zaista volim. Tako da, ako gledam iz tog aspekta, moj život nije preterano drugačiji, jer radim ono što volim i mislim da je to najbitnije - odgovara Zorjanova i potvrđuje da možda i jeste naporno što je stalno na putu i sve je veoma burno, ali i ističe da je to ono što zaista želi i što je za nju vizija za budućnost.

Na pitanje koliko često vežba - ne trepnuvši, kao da je to "ništa" - odgovara oko 40 sati nedeljno, u totalu.

- To dođe negde oko pet do šest sati dnevno. Ta satnica, naravno, varira, nekada bude više, nekada manje, ali je to lep prosek jer stignem da mi dan bude ispunjen i drugim stvarima, ne samo violinom. Violina jeste prioritet i meni se ceo život vrti oko violine,  ali mislim da je jako bitno to što mogu i imam tu privilegiju da radim toliko puno ono što volim najviše od svega.  Tako da, iako većini zvuči čudno i misle da je 40 sati nedeljno puno, kada se stavi u perspektivu, to je svega šest od 24 sata dnevno, što nije toliko puno, jer stignem da radim sve drugo što želim. A veoma uživam u vremenu koje provedem sa instrumentom.

Moj cilj je da utičem na ljude

Mlada umetnica je sa svojih 15 godina do sada ostvarila više od 300 koncerata, javnih nastupa, TV gostovanja, dok je sa orkestrima realizovala oko 26/27 nastupa kao solista. To joj nijednog momenta nije "palo" teško, jer kako kaže na sceni se oseća bolje nego bilo gde drugde.

- Ja sam osoba koja će teže da iskaže svoje emocije kroz govor, ali na sceni - tu ljudi mogu da vide najviše aspekta mene. Na sceni mogu da kreiram i da izbacujem svoje emocije na potpuno drugačiji način. Taj trenutak bih opisala kao nešto, za mene, najlepše što mogu da radim. Smatram da, ako radim nešto što najviše volim, da sa tim istim mogu da usrećujem i druge. Ako mogu emotivno da pomerim neku osobu - da li su to srećne emocije ili tužne, bilo kakve - za mene je to uspeh. Zaista mislim da vizija jednog umetnika jeste ta da mi trebamo na neki način da utičemo na ljude i njihova osećanja - prepoznaje violinistkinja.

Voli koreanski pop

Upitana šta najviše voli da svira na violini, sa posebnim žarom ističe - delo Morisa Ravela "Cigan", inspirisan romskim sviračima, čija stogodišnjica do premijere pada ove godine. Zato je i izabrala da na dodeli nagrade u Valensiji odsvira upravo to harizmatično delo. Kako kaže, veoma se raduje da čuje kako će njena izvedba da zvuči sa  simfonijskim orkestrom u jednoj od najvećih sala u Evropi.

Iako sebe najviše vidi u klasičnoj muzici kao svirača, privatno ima veoma raznovrstan muzički ukus.

- Svirala sam samo ujednom filmsku muziku za koncert iz filma "Il Postino" ("Poštar") i to mi je bilo jedino iskustvo sa muzikom koja nije klasična. Ali što se tiče slušanja muzike, tu i tamo nađem neke pesme koje me relaksiraju. U poslednje vreme je počeo da me interesuje čak i koreanski pop. Generalno volim tu različitost u nacionalnosti muzike i umetnosti, a kako inače volim i mnogo da putujem i upoznajem nove ljude van države, lepo je što se kroz muziku vidi koliko smo i kao ljudi različiti. Recimo, u koreanski pop me je uvela moja najbolja drugarica koja je sama iz Koreje. Život bi bio mnogo monoton da smo svi isti - primećuje Zorjanova.

San da postanem priznati solista

Kako je putovala širom sveta, prirodno se nametnulo pitan je gde joj se navjiše svidelo, na šta, bez dileme odgovara - Lihtenštajn.

- Imam tu privilegiju da budem stipendista muzičke Akademije Lihenštajn za talente, sa svojim direktorom Draženom Domjanićem. Tolika je čast što mogu da se nađem na tom mestu, jer je u pitanju akademija koja se sastoji od mojih idola i najvećih uzora, a studenti stipendisti su pobednici najvećih takmičenja za violinu, klavir, violončelo... Neverovanto je i to što je kompleks Akademije takav da možemo svi da savetujemo jedni druge i da mogu da učim i od drugih studenata i drugih stipendista. A konkretno sam Lihenštajn je jedna toliko divna država, sa netaknutom prirodom, i Akademijom koja je smeštena u samoj planini - opisuje violinistkinja.

I za kraj, upitana nakon što je već toliko toga postigla tako mlada - gde vidi budućnost Lane Zorjan, mlada umetnica kaže da se nada da će seostvariti kao veliki muzičar - svetski violinista.

- Moj san je da postanem solista i da sviram sa orkestrima i klavirom u velikim salama. Ali ko zna. Teoretski ću se možda videti i kao profesor u nekom momentu, jer bih volela jednog dana da budem ona osoba koje su meni bili moji profesori. Moja vizija je da na neki način približim klasičnu muziku ljudima kojima nije toliko bliska, a volela bih i da osvojim neko veliko seniorsko takmičenje, da koncertriram što više... - nabraja ova devojčica i navodi da je u nabližoj budućnosti očekuje puno zakazanih koncerata, poput već navedenog u Valensiji, Gala koncert dodele nagrada ICMA 2024 u Palau de la Musica, te hajlajti muzičke akademije Lihtenštajn u martu, koncert u Italiji u maju, Turskoj, Češkoj...

- Svašta nešto i puno je u planu, a i ne smem puno toga da otkrijem, ali sam zaista srećna kako karijera trenutno ide i trudiću se i raditi što više da napravim ponosne svoje roditelje, profesore i generalno sve koji me slušaju i podržavaju - kaže.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.