U kojim zemljama je najgori život za žene? Sakaćenje genitalija, zabrana obrazovanja i dečji brakovi

Istraživanje koje je 2018. sproveo TrustLaw, projekat Fondacije Thomson Reuters, ispitalo je 213 stručnjaka za ženska prava o tome koje to mesto smatraju najgorim mestom za žene na svetu.

Na vrhu liste su Avganistan, DR Kongo, Pakistan, Somalija i Indija, na osnovu niza faktora uključujući silovanje i nasilje, nedostatak zdravstvenih usluga, siromaštvo i trgovinu ljudima.

Prema anketi, Avganistan je najgore mesto na svetu za roditi se kao žensko. Tako je bilo pre pet godina, a stanje se samo znatno pogoršalo od 2021.

Avganistan

Žene u današnjem Avganistanu svakodnevno se suočavaju sa mnoštvom pretnji, počevši od nasilja pobunjenika, zabrane bilo kakve slobodne volje, napada na učenice i zaposlene žene jer su se usudile da izađu u javnu sferu, visok nivo silovanja i nasilja u porodici, kao i široko rasprostranjeno fizičko i seksualno zlostavljanje od strane državnih snaga, prisilni i dečji brakovi, a naposletku i ubistva iz časti.

Ako niste znali: 87 odsto avganistanskih žena je nepismeno, dok se 70-80 odsto suočava sa prinudnim brakom, mnoge pre 16. godine.

Tokom poslednje dve i po godine, talibani su izdali 80 edikta, od kojih su 54 direktno usmerene na žene i devojke, piše "UNWoman". Čim su preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, oni su naredili ženama da ostanu kod kuće jer njihovi vojnici "nisu bili upoznati sa viđanjem žena van kuće i nisu bili obučeni da poštuju žene". Godinu dana nakon njihove vladavine, bilo je jasno da su rodna segregacija i ograničavanje kretanja žena ostali kamen-temeljac njihove vizije društva.

Ženama je zabranjeno da idu u parkove, teretane i javna kupališta. Zabranili su im školovanje nakon šestog razreda. Njihova sposobnost da rade van zdravstva i obrazovanja je skoro zabranjena. Kumulativni efekat talibanskih ukaza i ponašanja u velikoj meri je rezultirao zatvaranjem žena u zidove njihovih domova.

Avganistanske žene ipak i dalje formiraju nove grupe civilnog društva koje bi se bavile potrebama zajednice, vođenjem biznisa i pružanjem zdravstvenih, obrazovnih i zaštitnih usluga.

DR Kongo

U Demokratskoj Republici Kongo, koja je zauzela drugo mesto na listi najgorih mesta za žene, rat je puno doprineo brutalnoj i strateškoj kampanji seksualnog nasilja, naravno nad ženama, od male dece do starijih.

Naoružani pripadnici policije i pripadnici državnih snaga poznati su po brutalnim grupnim silovanjima, kao i po seksualnoj trgovini i trgovini ljudima. Žene koje prežive ili pobegnu nose društvenu stigmu u svojim porodicama i zajednicama, ili što je još gore, pate od bolnog i neprijatnog kidanja zida između vaginalnog i rektalnog kanala.

Decenije oružanih sukoba dovele su do smrti preko dva miliona civila, a procene sugerišu da je više od milion žena silovano. Iako članovi 5, 14 i 15 ustava DRC uspostavljaju pravnu osnovu za politiku jednakosti i pravičnosti, žene trenutno zauzimaju samo 7,2 odsto pozicija na najvišem nivou odlučivanja na nacionalnom nivou u parlamentu i vladi.

Do 52 odsto žena u DRC-u su preživele nasilje u porodici, a 39 odsto žena u Kongu izjavilo je da su im pretili ili da su povređene, 27 odsto žena u DRC-u su žrtve štetnih tradicionalnih praksi. Rani brakovi su uobičajeni, a izveštaji iz 2007. godine pokazuju da je 39 odsto žena u ranim dvadesetim godinama udato pre 18. godine, piše "UNWoman". Danas je taj broj tek za dva odsto manji.

Veoma mali broj žena u Kongu ima pristup pristojnim poslovima, a žene i devojke uopšte imaju manji pristup obrazovanju od muškaraca i dečaka, kao i veće stope nepismenosti.

Pakistan, Indija i Somalija su bili rangirani na trećem, četvrtom i petom mestu, respektivno, zbog visoke stope nasilja u porodici, ženskog čedomorstva (procenjuje se da je do 50 miliona devojčica „nestalo“ tokom prošlog veka), sakaćenje ženskih genitalija, napadi kiselinom i ekonomska diskriminacija.

Mnoge manifestacije nasilja nad ženama mogu se pratiti do korena u siromaštvu, kao što je tradicija prinudnih brakova porodica koje žele da ublaže dugove (široko praktikovano u Avganistanu i Pakistanu), prodaja devojčica u seksualno ropstvo (često u Indiji) i stope smrtnosti majki povezane sa nedostatkom pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Pakistan

U Pakistanu, nasilje nad ženama i devojčicama se manifestuje u različitim oblicima, uključujući nasilje u porodici, seksualne i fizičke napade, uznemiravanje na radnim mestima i u javnim sferama, ubistva iz časti i trgovine ljudima i prinudnih brakova. Poslednjih godina žene su sve više podložne uznemiravanju i maltretiranju u onlajn prostorima i sajber sferi. Studija Međunarodnog centra za istraživanje žena pokazala je da domaćinstva gube skoro 146 miliona dolara prihoda godišnje zbog nasilja nad ženama i potroši 19 miliona dolara na rashode u vezi sa nasiljem. Dalje, Pakistan ima godišnje direktne troškove od 189,7 miliona dolara zbog VAWG (Violence Against Women and Girls).

Prema Pakistanskom demografskom i zdravstvenom istraživanju (PDHS) 2017-18, 23 odsto od ikada udatih žena (15-49 godina) navode da su doživele fizičko nasilje, 26 odsto emocionalnog nasilja i pet odsto seksualnog nasilja od strane muža ili intimnog partnera. Utvrđeno je da je učestalost nasilja nešto veća u ruralnim područjima u poređenju sa urbanim sredinama. Takođe, svi oblici nasilja su bili veći među ženama bez obrazovanja i opao je u slučaju žena sa visokim obrazovanjem. Dvadeset osam procenata žena koje se suočavaju sa višedimenzionalnim siromaštvom iskusilo je fizičko ili seksualno nasilje, u poređenju sa 16 odsto žena iz bogatijeg ekonomskog porekla.

Široko prihvaćene patrijarhalne društvene norme takođe ograničavaju sposobnost žena da prepoznaju većinu oblike nasilja kao kršenje njihovih ljudskih prava, pa to ne prijavljuju. A međupokrajinska slika o opravdanosti fizičkog nasilja od strane intimnih partnera pokazuje da između 25 odsto (Punjab) i 59odsto (KP) žena veruje da je prebijanje žena od strane muževa opravdano. Podaci pokazuju da od onih koji nikada nisu prijavili domaće nasilje, 24 odsto veruje da nasilje nije ozbiljno, 15 odsto se stide da prijave, 12 odsto nije želelo da donese lošu reputaciju porodici, devet odsto se plašilo daljeg nasilja i

8% nije prijavilo iz straha da će se njihov brak završiti, navedeno je u godišnjem izveštaju za 2023. "UNWoman".

Indija

Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena su na vrhu dnevnog reda na globalnom nivou. Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica pominju Ujedinjene nacije u svom Cilju održivog razvoja (SDG-5) kao cilj. Preduzeti su različiti napori i inicijative na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se eliminisala rodna nejednakost.

Žene u Indiji su bile diskriminisane od davnina zbog patrijarhalnog načina razmišljanja. Žene su se suočile sa abortusima u slučaju nošenja devojčice, čedomorstvom, traženjem velikog miraza, nasiljem u porodici. Uokvirene su različite ustavne i zakonske odredbe da bi se eliminisalo sve ove. U savremeno doba, žene su postale aktivnije u borbi za svoja prava i prešle su dug put u smislu osnaživanja žena. Centralne i državne vlade pokrenule su različite šeme za emancipaciju žena. Međutim, patrijarhalni način razmišljanja i dalje postoji, a žene i dalje doživljavaju rodnu pristrasnost i u javnom i u privatnom prostoru. Studija je pokazala da pismenost žena ima pozitivan uticaj na zdravlje i donošenje odluka žena.

Takođe, podrška vlade u infrastrukturi i šemama deluje kao katalizator u osnaživanju žena. Organizacije orijentisane na žene i organizacije za samopomoć promovisale su ekonomsko osnaživanje i donošenje odluka žena, kaže istraživanje na "NLM".

Somalija

Usred sukoba, suše, raseljavanja i političke nestabilnosti, situacija za somalijske žene i devojčice je nelagodna. Zemlja se svrstava među najgore po pitanju ženskih prava, sa indeksom rodne nejednakosti UNDP-a od 0,776 (maksimalni rezultat, 1, ukazuje na potpunu neravnopravnost polova). Četvrta je na listi UNDP-a za najviši nivo nejednakosti, a dvanaesta na Indeksu žena, mira i bezbednosti Univerziteta Džordžtaun.

Jedna od najprisutnijih i najzabrinjavajućih statistika o rodnoj ravnopravnosti u Somaliji: UNFPA procenjuje da je 99,2 odsto somalijskih žena i devojaka, starosti 15-49 godina, podvrgnuto sakaćenju ženskih genitalija (FGM). FGM je oblik rodno zasnovanog nasilja koji se često maskira kao kulturna praksa, koja se prenosi sa jedne generacije na drugu.

SZO je kategorički izjavila da praksa FEGM-a nema zdravstvene koristi za devojke i žene i da predstavlja kršenje  ljudskih prava. U stvari, FGM može dovesti do doživotnih problema, uključujući teška krvarenja, ciste, infekcije, komplikacije tokom trudnoće i smrtnost novorođenčadi.

FGM je samo jedan od nekoliko faktora koji Somaliji daju šestu najvišu stopu smrtnosti majki na svetu: jedna od 12 somalijskih majki će umreti zbog uzroka koji su povezani sa trudnoćom.

Mnogi od ovih uzroka se mogu sprečiti: Studija iz 2017. o 30 smrtnih slučajeva majki u okrugu Bosaso pokazala je da je 25 od tih 30 žena odložilo traženje nege. Kako se tamo veruje - one se drže dalje od odlaska lekarima, jer se onda "smatraju za lude i psihotične".

Neke od ovih prepreka traženju nege zasnovane su na ovim sujeverjama, ali isto tako često, žene koje žele negu nalaze se na udaljenim lokacijama, ne mogu da nađu kvalifikovanu medicinsku sestru ili babicu, ne mogu sebi priuštiti lečenje ili su obeshrabrene da budu proaktivne. Jedan komplikovan faktor koji navode mnogi izveštaji je da, kao zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, većina somalijskih žena neće posetiti muškog lekara ili zdravstvenog radnika.

FGM nije jedini oblik rodno zasnovanog nasilja u Somaliji. Dečji brakovi su rasprostranjeni u zemlji; 35,5 odsto somalijskih žena starosti 20-24 godine bilo je udato ili u zajednici pre nego što su napunile 18 godina. Njih 16,7 odsto učinilo je to pre 15. rođendana.

Krug krize u zemlji omogućio je klimu u kojoj su rizici od seksualnog uznemiravanja, eksploatacije i zlostavljanja, zajedno sa nasiljem i silovanjem od strane intimnog partnera visoki. Raseljavanje unutar zemlje zbog sukoba i klimatskih promena znači da mnoge žene i devojke žive u neformalnim logorskim zajednicama, kojima nedostaje infrastruktura i koje se često nalaze na veliko udaljenosti od ključnih lokacija kao što su distributivni centri, škole, vodovodi i klinike. Žene i devojke koje šetaju do ovih mesta često su podložne napadima, a mnoge porodice koje žive u zajednicama IRL vode žene, što znači da ne postoji druga opcija za obavljanje ovih ključnih zadataka. Čak ni boravak nije bezbedan: UNFPA izveštava da se 45 odsto incidenata rodno zasnovanog nasilja u Somaliji dogodilo kod kuće, piše "concernusa.org".

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.