35 godina od smrti dive zlatnog doba Holivuda: Ćerka ju je nazvala "zlom", a ona je živela život kao na filmu

Neretko je navođena kao Prva dama američkog filma i jedna od najvećih filmskih diva svih vremena. Beti Dejvis, preminula je na današnji dan 1989. godine. Bila je jedna od malobrojnih holivudskih diva koje su karijeru izgradile jedino zahvaljujući glumačkom talentu, ali njen su život pratile mnoge afere i "ozloglašeni karakter".

Prve uloge na filmu dobila je tridesetih godina, nakon nekoliko uspešnih predstava na Brodveju. Tokom svoje šezdesetogodišnje karijere odigrala je preko sto uloga u filmovima. Bila je tražena i cenjena zbog spremnosti da igra negativne likove, i toliko uspešna u tome da su filmovi u kojima je, kako je sama govorila, glumila kučku, reklamirani pod sloganom: „Ko je bolji od zle Beti?“.

Pored maestralno odigranih uloga, Dejvisova je takođe bila poznata po svojoj plahovitoj i egocentričnoj prirodi. Smatrali su je za ratobornu i naglu osobu zbog čestog suprotstavljanja režiserima i producentima.

Na samom početku karijere, privukla je pažnju filmskih kritičara ulogama u dramama, a već početkom četrdesetih godina bila je najtraženija, najplaćenija i najuticajnija američka filmska zvezda. Scenaristi su prepravljali scenarija na njene zahteve, a režiseri joj dozvoljavali da menja njihove odluke, samo da ne bi napustila snimanje.

Iako joj je četrdesetih godina karijera stagnirala, ponovo se vratila na vrtoglave visine 50-ih zahvaljujući ulozi Margo Čening u filmu Sve o Evi, što je bio i vrhunac njene karije. Još dva puta je uspela da privuče pažnju javnosti na sebe: prvi put kada je ulogom psihopate u trileru Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? i kao osamdesetogodišnja glumica u dirljivoj drami Avgustovski kitovi.

Dejvisova, koja je bila prva predsednica Američke akademije nauka i umetnosti, dva puta je nagrađena Oskarom za najbolju glavnu glumicu — za uloge u filmovima Opasna iz 1935. i Džezebel iz 1937. godine. Beti Dejvis je bila najplaćenija i najpopularnija holivudska zvezda od 1940. do sredine pedesetih. Prva je glumica koja je dobila Nagradu za životno delo od Američkog filmskog instituta i prva osoba koja je bila nominovana za deset Oskara.

Podrška majke

Rođena je u Louelu kao Rut Elizabet Dejvis, od majke Rut Fejvor i oca Harloua Morela Dejvisa koji je bio advokat.

Samo godinu dana posle njenog rođenja, Beti je dobila sestru Barbaru, koja je sa sedam godina duševno obolela, a njeni roditelji se 1915. godine razvode te glumica zajedno sa majkom i sestro odlazi u Lejnsboro. Kako bi uspela da hrani i školuje dve ćerke, Betina majka se zajedno sa njih dve seli u Njujork, gde počinje da radi fotorgaf. Upravo u Njujorku Beti dolazi na ideju da jednog dana postane glumica.

Videvši Rudolfa Valentina u filmu "Četiri jahača apokalipse", Dejvisova je poželela da se bavi glumom i odlučila da će se zvati Beti ako ikada bude glumica. Njena majka ju je podržala u toj ideji i upisala ju je u glumačku akademiju, a sve vreme je išla i na časove plesa.

Godine 1927, Beti nije prošla na kastingu za školu glume koju je želela, ali je uspela da upiše "Džon Mari Anderson", gde je pored glume učila i ples.

Ona je sa majkom stigla u Holivud 13. decembra 1930. godine. Niko od agenata nije bio na železničkoj stanici da je dočeka. Zapravo, bio je jedan, ali se vratio u studio rekavši da "nije video nikoga ko liči na glumicu".

Četrdeset godina kasnije, našalila se da je bila "najčasnija devica koja je ikada hodala zemljom" i objasnila da je na njoj „testirano“ petnaest potencijalnih glumaca za filmove koje je studio tada snimao.

- Stavili su me na kauč... Svi ti muškarci morali su da legnu preko mene i da me strastveno poljube. Mislila sam da ću umreti. Jednostavno sam mislila da ću umreti - rekla je svojevremeno.

Od 1931, kad je debitovala pred kamerama, snimila je stotinak filmova, jedanaest puta je bila nominovana za Oskara, a dvaput ga je i dobila: za "Opasnu", 1936. i "Džezabel" tri godine kasnije.

Među njenim najpoznatijim filmovima su i "Ljudski okovi", "Mračna pobeda", "Pismo", "Male lisice", "Sve o Evi" i "Šta se dogodilo s Bejbi Džejn?".

Ljubavni život na granici incidenta

Beti i pored mnogih iskušenja u Holivudu uspevala da sačuva svoju nevinost do braka. Tako se 1932. godine udala za Hama Neslona, koji je radio kao pijanista u plesnom orkestru.

Svedoci ovog braka su govorili da Beti nikada nije bila srećna u braku, jer njen muž nije bio ambiciozan koliko ona. Zbog manjka ljubav i želje da postane zvezda, 1934. godine Beti odlučuje da prekine svoju prvu trudnoću.

Zaljubila se u reditelja Vilijama Vajlera i 1938. godine zatrudnela sa njim. Nikome ništa nije rekla, pa je ponovo abortirala, a kada je završila sa snimanjem filma "Jazabel", prekinula je avanturu sa njim. Vajler je ipak bio njena najveća ljubav, iako nikome to nije priznala.

Bet je uplivala u nove romanse, a 1939. godine njen suprug je shvatio da od tog braka nema ništa i razveli su se.

Samo godinu dana kasnije, Bet se udaje za Artura Ostina Farnsvorta, koji je imao problem sa alkoholom i agresijom, a Beti ga je, kako mnogi kažu, često varala.

U oktorbu 1941. godine postala je prva žena Američke filmske akademije, a na toj pozciji bila je samo tri meseca, jer je dala otkaz. Često je ulazila u suboke sa rediteljima, jer je uvek želela nešto da promeni, te je tako na snimanju filma "Stara poznanica" pokušala da nagovori mladog reditelja Vinsenta Šermana da promeni nešto u scenariju, ali on je nije poslušao.

Bet ga je tada zavela, što joj nije bilo lako jer je imao i ženu, a i ljubavnicu Džoan Kraford.

Kada je uspela da ga zavede, Beti mu je zapratila da će, ukoliko ne radi onako kako ona kaže, sve reći njegovoj supruzu. On ju je, naravno, poslušao.

Beti 1943. godine postaje udovica nakon što njen suprug umire pod nerazašnjenim okolnostima.

Godine 1945. udala se za sedam godina mlađeg Vilijama Granta Šerija, a 1947. godine je rodila ćerku Barbaru, dok su se 1950. godine razišli zbog neslaganja.

Iste godine kada se razvela, Beti se udaje za Garija Merila, a ubrzo su usvojili i devojčicu kojoj su dali ime Margo, a zatim i dečaka Majkla. Oboje su se opijali, svađali i vređali jedno drugo, a u braku su izdržali 10 godina.

U to vreme, Bet je već izgubila status velike holivudske zvezde, pa se početkom šezdesetih nakratko vratila u pozorište. Međutim, nije dugo izdržala. Pripremajući 1961. godine predstavu "Noć iguane", bila je nepristojna prema kolegama i reditelju Frenku Korsaru, kojeg je neuspešno pokušala da zavede.

Kad je na premijeri najveći aplauz dobila mlada koleginica Margaret Lejton, Bet je pobesnela i napustila predstavu.

Višedecensko rivalstvo sa Džoan Kroford 

Džoan Kroford je takođe jedna od najvećih ženskih zvezda holivudske kinematografije.

Takođe je osvojila Oskara i glumila u brojnim nezaboravnim ulogama. Ali ono što je najviše ostalo u sećanju, u vezi sa obe ove glumica jeste njihova višedecenijska svađa.

Njihovu bitku, koja je uključivala i profesionalne i lične ogorčenosti, samo je podstakla industrija. Veliki deo njihovih neprekidnih prepirki odvijao se u tabloidima. Kraford je uvek bila manje neprijateljski raspoložena od Bet, koja je umela da bude veoma nezgodna.

Džoan Kraford je 1943. godine zahtevala svlačionicu pored Betine i navodno joj je poslala brojne poklone i cveće. Bio je to pokušaj da se pridobije Beti i da se već jednom pomire.

Ali svaki poklon je poslat nazad i njih dve se nikada nisu pomirile.

Ćerka ju je nazvala "zlom"

Bet Dejvis imala je jedno biološko dete, ćerku Barbaru, ali njoj nije ostavila ništa jer je 1985. napisala biografiju u kojoj ju je opisala kao hladnu i užasnu majku kojoj su karijera i alkohol bili važniji od dece.

- Njena vlastita majka rekla je da je bila zla od prvog dana. Volela je sve što je zlo i mrzela sve dobro, nežno i lepo. Uništila je mnoge živote i mnogima je nanela bol. Sve to zvuči smešno dok ne pogledate iz hrišćanske perspektive - napisala je Barbara.

U svojim memoarima Barbara je svojevremeno pisala o tome kako ju je majka stalno ispitivala o intimnim odnosima, o neprimerenim detaljima, kao i da je bila pijana svaki dan, a znala je i da je kažnjava tako što bi iscenirala samoubistvo.

Kako bi joj se osvetila za nesrećno detinjstvo, Barbara je napisala memoare i to baš u vreme kad je Bet bila najslabija. U tom trenutnu Bet je dijagnostikovan rak dojke.

Zbog memoara, Bet je odlučila da Barbaru izbriše iz testamenta.

Poslednje godine života Bet je provela putujući svetom, a u leto 1989. zbog širenja raka, potajno se podvrgla zračenju u Los Anđelesu. U septembru je, pak, otputovala u Španiju, na filmski festival u San Sebastijanu.

Međutim, bolest ju je savladala pa je privatnim avionom prevezena u Pariz, u američku bolnicu u Neji na Seni, gde je umrla 6. oktobra 1989, u osamdeset prvoj godini.

Šest dana kasnije sahranjena je u porodičnoj grobnici, pored majke i sestre, na holivudskom groblju "Forest Lawn Memorial Park".

(Ona.rs/Vikipedija/Hollywoodreporter)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.