Stanićeva mi priča o ranjivosti u majčinstvu: "Snažnija sam i znam da je svaki kvar na srcu popravljiv"

Hotel "Radisson", u 18:30 časova pred nas izlazi neopoziva princeza pop zvuka, u tamnoplavom satenskom odelu, koji impozantno komplementira njene safirne žive oči, a čak ni nova boja i dužina kose ne uspevaju da zasene njen osmeh kojim nas pozdravlja. Ana Stanić je žena koja je ostala dosledna svom maniru, ne igrajući na kartu rasprodaje kvaliteta zarad kvantiteta, ona koja punih trideset godina uspeva da održi relevantnost i afirmisanost u nekompromisnom ličnom pečatu.

Novi album "Kvar na srcu" poklanja publici posle jedne cele decenije; na njemu se nalaze 22 numere, a Stanić može da se pohvali kompletnim autorskim radom na čak 20 pesama. Uprkos tužnoj noti u tonovima i lirici, Stanić navodi da je poruka albuma ipak optimistična. Na njemu je, kako kaže, iznela sve svoje emotivne uspone i padove, dozvolila da prikaže mane i slabosti, što ju je na kraju učinilo jačom.

Smatra da će slušaoci osetiti povezanost koja se javlja kroz deljenje bola, saosećanje koje nastaje iz činjenice da još neko drugi nosi brojne kvarove na srcu. A ona? Ona duboko veruje da je apsolutno svaki popravljiv.

Ana ističe da danas romantika često izostaje, naličje našeg društva preslikava se u multimedijalnoj kulturi, ali da ona odbija da odustane od emocije koja je sama srž umetnosti.

"Ne koristim telefon, tekstove i dalje pišem u sveščici"

Još pre tri nedelje, ostala sam nema kada sam odslušala numeru "Ne zna ona", što zbog ličnog pronalaženja u istoj, što zbog kvaliteta zvuka, a zatim i simbolike koju sam pronašla u strofi - "dvadeset trideset godina" i "nisi moj", aluzije na velike hitove "Dvadeset, trideset godina" i "Više nisi moj". Da li drugačije percipira muziku u odnosu na rane dvehiljadite?

- Isto je, mene je sramota koliko se ja nisam promenila. Promenilo se to što sam spremna da otvorenije pišem tekstove koji me ogoljavaju, ali u tom nekom muzičkom smislu, načinu na koji pravim pesme, kako teče taj autorski proces, tehnologija, i dalje to beležim na moj diktafon, ne pišem u telefon, i dalje to pišem u mojoj sveščici. Ja se teram da pišem na telefonu, jer kada nema sveščice nema ni tekstova, ali suštinski moj proces rada je isti kao devedesetih kada sam počinjala i možda zauvek to treba da ostane tako. 

Koliko se senzibilitet ovog albuma razlikuje od "Sudara" iz 2008. godine koji je bio dosta prošaran, ali ga je karakterisao jak zvuk?

- Pa Sudar je bio sirov, čista energija, nepokolebljivost, snaga i bunt. Ovo je nežna emocija jedne žene blizu pedesete godine, koja se suštinski oseća snažnije nego tada. Te tridesete godine te teraju da se osećaš neustrašivo, još nisi majka, kada postaneš majka postaneš ranjivija - htela to ili ne - poentira Stanić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.