Otkrili smo na setu zašto je "Radio Mileva" takav fenomen: I nije samo dobar scenario ili savršena gluma

Bili smo na setu serije Radio Mileva - i ne, nemamo ekskluzivu (možda jednu malu), sočan trač ili informaciju iz prve ruke. Imamo za vas priču o tome kako u zemlji Srbiji, u doba egocentrizma i konstantne borbe za nadmoć i premoć, fotelju ili malo više svetla pod reflektorima, grupa, koju čine neka od najvećih imena srpske kinematografije, predstavja jezgro i srž svega onog čemu neki mlađi ljudi teže i hode.

Ali, krenimo od početka.

Nakon što me je obuzelo pitanje fenomena serije Radio Mileva među mlađim generacijama - zašto žure iz parka da gledaju Milevu ili je revnosno citiraju tokom zajedničke igre, odlučila sam da tu zbrku misli i odgovora stavim na "papir" - jer upravo to je moj tajni ključ koji mi skoro uvek pomogne da razbistrim sliku i složim stvari na svoje mesto.

Kratko posle toga, usledio je poziv da dođemo i iza kulisa bacimo pogled na magiju koju ovi ljudi stvaraju - a nismo ni trepnuli pre nego što smo prihvatili. Pre svega zbog činjenice da je propusnica bila namenjena i mojoj maloj inspiraciji - cvrci čija je opsesija Radio Milevom pokrenula sve. Ujedno, znala sam da ću ovim gestom rešiti pitanje igračaka za narednih nekoliko meseci - dobila je poklon o kom je sanjala i iskustvo koje verujem da nikada neće zaboraviti.

Međutim, nakon naboja sreće koja me je preplavila, počelo je da me brine "razočaranje u ideale". Šta ako joj srušim sliku o Milevi? Suviše je mala da razume kako funkcioniše snimanje. Možda se i uplaši, tamo je previše ljudi. Pokušala sam da joj razjasnim sve. Jedva sam uspela da je ubedim da se Mileva ne zove Mileva, da se iza nje krije Olga, fenomenalna glumica, koja samo radi svoj posao.

I znate šta? Mislim da u životu nisam pogrešila kao tada.

Bajka na delu

Tog jutra, padao je sneg. Ja sam jedna od onih koja veruje u znakove pored puta, srce u šolji i roze boju. A pre svega u sneg. On je oduvek bio moja uzdanica da će sve biti dobro, mirno i nežno. Umesto datuma u kalendaru, sneg je godinama moj parametar za sreću, duh praznika i omiljeno godišnje doba. I tada, sa svakom krupnom pahuljom koja je padala, činilo mi se kao da strah nestaje, a da me ono uzbuđenje s kojim je moje dete pošlo - polako obuzima. Polako, ali sigurno.

Možda dolazak ispred studija nije obećavao. "Mama, ovo nije Milevina zgrada, gde smo mi to?", bilo je prvo pitanje koje smo obradili dok smo prolazili kroz nekoliko uskih i pomalo hladnih hodnika, a sam odgovor nas je čekao već posle drugih vrata, s nalepljenim natpisom "glumačka soba".

U mili sekundi, koju moj mozak još nije stigao da obradi, ona je spazila Milevu, zatrčala se i zagrlila je kao baku koju nije videla mesecima, kao nekog svog kome se vraća. A Marija Vicković, Jovana Pantić, Amar Ćorović i ja smo razmenili poglede koji su samo jedno pitali - "Šta se upravo dogodilo?".

Ono što tad nisam shvatala je da deca vibriraju drugačije od nas. Do njihovih tananih emocija dopiru i najtiše frekvencije, a reakcije su uslovljene srcem. Oni ne racionalizuju, oni osećaju. A u ovome ih nikada ne možete prevariti. Ljubav, slobodu, nežnost, empatiju i iskrenost će namirisati i kroz zidine.

A tamo, u sobi gde sem sofe, dve fotelje, jednog malog, jednog većeg stola, nekoliko stolica, police s nekoliko knjiga i par grejalica, nije bilo ničega, jedino ljubavi i sloge nije falilo.

Kao centar svega, Olga Odanović je ka sebi vukla sve poglede, a isijala ljubav, Tokom tih nekoliko sati koje smo provele na setu, ona je u potpunosti preusmerila ulogu Sonjicine bake, na moje dete. Dok sam je gledala s koliko strpljenja se nosi s detetom koje joj je u potpunosti okupiralo lični prostor, objašnjava joj sve ili čak vodi po ručak, pitala sam se kolika je - i da li postoji - razlika između Olge i Mileve.

Kako u samoj seriji, tako i tu, na mestu gde se sva magija stvara, ona stoji kao nesalomiva figura koja drži sve na okupu, greje ljubavlju i brigom. Njena veličina je tolika da pred njom malo zadrhtite, a ona, potpuno nesvesna toga, iz trenutka u trenutak nastavlja da vas oduševljava skromnošću, koja mi sve češće deluje kao neka iskorenjena osobina, rezervisana za one čiju dušu preplavljuje toliko talenta, da ne ostavlja mesta taštini.

Ipak, taj oreol koji Olga nosi sa sobom je zasijao najjače tek tokom snimanja. Dok sam je posmatrala, razmišljala sam odakle dolazi taj sjaj na njenom licu. Nema jakih reflektora, ni previše šminke, a opet, ona blista. Kao dete kada se obraduje, tako i ona, nevino i čisto živi svoj talenat i ljubav prema glumi.

Realnost seta

I mada Olga jeste ostavila najveći utisak na mene - kako i ne bi kada sam morala svako malo da odlepljujem dete od nje uz objašnjenje da i "Mileva mora da radi", jedna stvar me je posebno obradovala.

Glumci koje sam tog dana imala prilike da vidim na snimanju - Mariju Vicković, Dubarvku Dakić, Daru Džokić, Branimira Brstinu, Jovanu Pantić i Amara Ćorovića, dokazali su mi da je za dobru seriju koja će ljudima vratiti veru ljude, potrebna ekipa koja deli jednake stavove. Ma koliko umorni, smrznuti ili prehlađeni, njima pozitivne energije, dobrog raspoloženja i empatije nije falilo.

Ono što oni međusobno stvaraju u toj malenoj sobici je upravo sve zbog čega Srbija toliko voli Milevu. Oni iskreno brinu jedni o drugima, bilo da se savetuju na čitačkim probama, dodaju poneki komentar na setu ili se umire dok neko od kolega dremne između dugih pauza - celim srcem stoje uz seriju i one oko sebe.

Zato, dok vraćate neku staru epizodu serije ili se ponovo okupljate za one nove, sada znajte da nije samo dobar scenario ili savršena gluma to što vas vuče ka ekranu. Jedna velika grupa ljudi iza svega igra u ritmu ljubavi i emituje je ka nama. A mi, ipak, možda i čuvamo onaj deo deteta u sebi koje oseća ove vibracije. Ako ništa, ti mališani su nam svakako pokazali pravac kom treba da težimo, a glumci serije "Radio Mileva" osvetlili taj put.

I zato, u ime svih nas odraslih, hvala ekipi producenata koja sklopila "glumačku postavu koja se neće ponoviti".

U ime dece, hvala vam što trajete - i nadamo se da ćete nam još (bar ovoliko) potrajati.

U moje ime, hvala Olgi Odanović, Mariji Vicković, Dari Džokić, Jovani Pantić, Dubravki Dakić i Nebojši Gariću, što s toliko ljubavi i strpljenja prihvatili jednu klinku koja im nije izlazila iz krila i zagrljaja.

Mi smo već u februaru dobile jedan od omiljenih dana ove godine, a ipak, zajedno s vama s nestrpljenjem očekujemo one jesenje kada nam se nova Mileva vraća.

I mala tajna - i ova sezona će biti sjajna.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.