Naša glumica je bila simbol seksepila i umrla rano: "Muškarci su me hteli u malim dozama, a onda je došao on"

Nije lako pisati o Miri Furlan. Ne zato što je otišla prerano, nego zato što ni za života nije bila laka za stavljanje u okvire. Prevelika za kalupe, previše svoja da bi se ikome dodvoravala. Bila je glumica, disidentkinja, izgnanica, umetnica bez zareza. I iznad svega – žena koja je znala voleti svim silama koje su je činile živom.

Njen glas, njeno lice, njene uloge – odavno su deo našeg kulturnog pamćenja. Ipak, tek s objavljivanjem autobiografskih zapisa "Voli me više od svega na svijetu", mnogi su tek sada čuli pravu priču o ženi iza legende.

Ljubav kao spas

U tom rukopisu, Mira piše o velikim ranama, o bekstvima, o tome kako se spašava duša kad sve drugo padne. I piše o ljubavi koja je bila izlaz – i početak.

"Bila sam toliko naviknuta na muškarce koji su me htjeli samo u malim dozama, kao da bi veća količina naštetila njihovu zdravlju. Ovog puta konačno sam mogla obasuti svojom ljubavlju muškarca koji je zauzvrat svom svojom silnom ljubavlju obasipao mene."

Taj muškarac bio je Goran Gajić, reditelj, s kojim je podelila ne samo život, nego i progonstvo, siromaštvo, početke, dete, Ameriku i kraj.

Jedno od najdirljivijih poglavlja posvetila je Goran Gajiću, reditelju, nekadašnjem novinaru i, što je najvažnije – čoveku njenog života. Ta ljubav nije bila tiha, nije bila laka, ali je bila – celovita. Nesputana. Velika.

"Povjerenje. Apsolutno, totalno povjerenje. Mogli smo jedno drugom reći sve, s osjećajem sigurnosti da ćemo jedno drugo razumjeti. Prvi put u životu ne slušam optužbe kako sam prežestoka, preteška, previše posesivna, da previše gušim. Moj intenzitet poklapao se s njegovim..."

Taj osećaj, da konačno nije "previše", da ne mora da se sakrije iza diplomatskih osmeha i odmerenih rečenica, da može da voli bez mere – to je ono što je s Goranom pronašla. Ili možda bolje reći: zaslužila.

Upoznali su se 1986. godine, na nastupu grupe Le Cinema, u kojoj je Mira tada pevala. I tu, negde između svetla pozornice i buke vremena koje je dolazilo, počinje priča o dvoje umetnika koje su pokušali da razdvoje gradovi, države, narodi – ali nisu uspeli.

Zbog ljubavi prema Gajiću, ali i zbog toga što nije pristajala da bira stranu u ratu, hrvatski mediji su je proglasili izdajicom. Oduzet joj je stan, otkazana saradnja u HNK, stizale su pretnje smrću – po nekoliko desetina dnevno. Kada se sve srušilo, ona nije ostala da ruševinama broji dane. Otišla je.

Prvo u Beograd, 1991. godine. Zatim, kada su shvatili da ni ovde neće moći da udahnu, prodali su automobil i otputovali preko okeana, u Ameriku. Nije to bio beg. Bila je to odluka da sačuvaju sebe.

"Emigracija znači 'od nekoga prema nikome'. Ti zapravo gubiš svoj identitet i onda ga polako moraš ponovo stvarati", govorila je Mira.

Počinjali su iz nule – Goran je nosio frižidere uz stepenice njujorških zgrada, Mira je radila kao konobarica, prodavačica, prevodilac. I niko tada nije znao da će ona uskoro postati Delenn u seriji Babylon 5, lik koji će joj doneti status ikone i među američkom publikom.

"Kad smo došli u Ameriku, ni Mira ni ja nismo imali jasnu ideju šta ćemo sa sobom. Ali shvatili smo da moramo da počnemo da živimo… Činjenica da sam u džepu imao diplomu reditelja nikad nikome ništa nije značila, osim mojoj mami", ispričao je Goran kasnije.

Venčali su se tek 1998, kada su shvatili da će postati roditelji. Nisu verovali u formalnosti, u belu haljinu i ukrase. Mada je Mira, iskreno, priznala da joj je ponekad bilo žao što je preskočila tu etapu:

"Goran i ja nismo imali tradicionalno venčanje, sve smo to prezreli u to doba kao malograđanštinu, ali neki put mi je ipak malo žao što sam, eto, u svom životu propustila venčanicu."

Njihov sin Marko Lav došao je kao kruna te velike ljubavi – bez kompromisa, bez potrebe da se objasni, dokaže ili pravda. Kao prirodan nastavak života u kojem su izabrali jedno drugo – i ostali uz to.

"Brak je jako težak zadatak, o tome nema sumnje. Kao i u životu uopšte, treba imati strpljenja i nadati se da će loše faze proći i da će dobre ponovo doći... Meni je trebalo samo šezdesetak godina da zaista shvatim tu jednostavnu istinu", rekla je Mira u intervjuu za Večernji list.

Gluma bez granica

Mira Furlan bila je glumica kalibra koji se rađa retko. Diplomirala je na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu i gotovo odmah počela osvajati velike uloge. Igrala je u najznačajnijim filmovima jugoslovenskog novog talasa: Kiklop, Otac na službenom putu, Lepota poroka, U raljama života, Za sreću je potrebno troje, Već viđeno... Za mnoge, zauvek će biti Ankica iz Kusturičinog Oca na službenom putu, filma koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu.

Na daskama zagrebačkog HNK igrala je sve: od Ofelije do Laure Lenbach. Imala je snagu klasike i energiju pobunjenika.

Ali 1991. sve staje. Zbog toga što je odbila da se odrekne prijatelja u Srbiji, jer je igrala istovremeno u Radovanu III s Zoranom Radmilovićem u Beogradu i u HNK-u u Zagrebu, zbog potpisa na apel za mir – Mira je označena kao izdajnik. Izgubila je posao, stan, pravo da postoji u zemlji u kojoj je rasla. Otišla je tiho, a posle toga su o njoj govorili glasno. Ponekad i zlobno.

U Americi je izgradila novu karijeru. Osim u Babylonu 5, igrala je i u globalno popularnoj seriji Lost, kao Danielle Rousseau, a pojavljivala se i u brojnim nezavisnim filmovima i pozorišnim produkcijama. Bila je članica prestižnog The Actors' Gang teatra u Los Anđelesu, koji vodi Tim Robbins.

"Moj akcenat me je često sprečavao da dobijem velike uloge. Ali sam se uvek vraćala sceni – tamo sam bila svoja", govorila je.

Poslednji čin

Mira Furlan preminula je 20. januara 2021. godine, u 66. godini života, od posledica virusa Zapadnog Nila koji prenose komarci. Njeno zdravlje je dugo bilo narušeno, ali, kao i uvek, o tome nije pravila priču.

Na dan kada je umrla, njen suprug Goran napisao je:

"Noć je bila hladna i zvezdana, a na drvetu iznad naše kuće sletele su sove. Odletele su kad je ona poslednji put udahnula."

Mira nije želela slavu. Želela je istinu, smisao, celovitost. Želela je da voli bez cenzure i da igra bez maski. U tome je uspela – više nego mnogi.

Zato će ostati zauvek tu, u nama, u jeziku kojim je govorila, u rečima koje nam je ostavila, u ljubavi koju je živela. Ne u malim dozama, nego potpuno. Do kraja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.