Ljilja je bila prva predstavnica iz Jugoslavije na Evroviziji: Ostala je bez cipela, ali je ušla u istoriju

U susret još jednom spektaklu Pesme Evrovizije, Eurosong 2025, dok svetla Lisabona čekaju da zablistaju za novu plejadu takmičara, vredi se podsetiti na one koji su probili led. Među njima, jedno ime zauvek ostaje posebno — Ljiljana Petrović, žena koja je davne 1961. godine postala prva jugoslovenska predstavnica na ovom prestižnom muzičkom takmičenju.

Debi iz snova: Kako je Ljiljana otišla na Evroviziju (slučajno)

Ljiljana Petrović tada je bila mlada pevačica, gotovo anonimna. Rođena 1939. godine u Brodu, tih dana je boravila u Ljubljani snimajući svoju prvu ploču za Jugoton. Njen glas je slučajno čuo kompozitor Jože Privšek i odmah ga je zamislio uz svoju pesmu „Neke davne zvezde“. Uprkos savetima da izabere iskusniju pevačicu, Privšek je verovao u Ljiljanu.

„Bio je dovoljno mlad i lud da ne popusti. I tako sam ja otpevala njegovu pesmu i pobedila“, prisetila se Ljiljana u intervjuu za izdanje "Eurosong 90".

Izbor za predstavnika Jugoslavije održan je u Ljubljani, a Ljiljana je trijumfovala — i time postala prva koja će braniti boje jedne socijalističke zemlje na evropskoj sceni.

Kan 1961: Jugoslavija prvi put pred Evropom

Evrovizija te godine održana je u francuskom Kanu, u Palati festivala i kongresa. Na takmičenju je debitovalo i nekoliko drugih zemalja: Finska i Španija, ali pažnja novinara i producenata bila je usmerena upravo ka Jugoslaviji.

„Privlačili smo ogromnu pažnju jer smo bili prva socijalistička zemlja na Evroviziji“, govorila je Ljiljana.

Pesma je izvedena na srpskohrvatskom jeziku, a tekst je napisao niko drugi do Miroslav Mika Antić, koji je bio i svojevrsni mentor ekipe.

„Upozorio me je da moram da izgledam skromno i dostojanstveno. U to vreme su sve pevačice nosile lame i blještave haljine, ali ja sam obukla jednostavnu haljinicu, sa malim brošem.“

Ostala bez cipela i torbice, ali ne i dostojanstva

Nastup je prošao izuzetno — Jugoslavija je osvojila 8. mesto, što je za debitanta bilo ogroman uspeh. Ali ono što se desilo odmah posle nastupa deluje kao scena iz filma.

„Okružili su me novinari i publika. Svi su tražili autogram i fotografije, ali nisam mogla da ih izvadim iz torbice. U gužvi sam izgubila torbu i obe cipele. Vraćali su mi stvari jednu po jednu — prvo jednu cipelu, pa drugu, pa torbu. Samo su fotografije nestale zauvek.“

Život posle sjaja reflektora

Nakon Evrovizije, Ljiljana Petrović je postala zvezda u Jugoslaviji. Imala je uspešnu muzičku karijeru do 1980. godine, a zatim se povukla iz javnosti.

Najveći hit bio joj je „Neka to ne bude u proleće“, izveden na Opatijskom festivalu. Kasnije se posvetila pisanju haiku poezije i komponovanju. Objavila je i knjigu 1991. godine. Umrla je 4. februara 2020. godine, u 81. godini, u Novom Sadu.

Zvezda koju ne zaboravljamo

Ljiljana Petrović možda više nije među nama, ali je zauvek ostala zvezda pionirka, ona koja je Jugoslaviju uvela u Evroviziju sa dostojanstvom, emocijom i jednostavnošću. U trenutku kada se pripremamo da aplaudiramo novim nadama na Eurosongu 2025, važno je da se setimo one koja je sve počela — bez pompe, bez estradnog iskustva, ali sa ogromnim srcem.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.