Kapetan Stefani Gavrilović otkriva: Kako je biti žena u kokpitu i šta zaista misli o aplauzu pri sletanju

Beogradski restoran Aeroklub je 17. maja bio centar elegancije, luksuza i vazduhoplovne tradicije. Udruženje žena u civilnom vazduhoplovstvu Srbije (UŽLS) je okupilo predstavnike domaćeg i međunarodnog vazduhoplovstva, vojske i diplomatije, ali i sve ljubitelje neba, da zajedno obeleže šesti po redu Avijatičarski bal. 

Imala sam čast da prisustvujem balu koji je te večeri bilo mesto koje slavi uspehe žena u ovim poslovima, a one su, malo je reći, očarale svojim šarmom i stilom. Bila je to noć ispunjena emocijama, ponosom, sjajem i nečim mnogo većim — jasnom i glasnom porukom da žene danas sa sigurnošću, znanjem i stilom vladaju nebom. Gledala sam ih i slušala, ponosna što sam te večeri bila deo tog sveta. Plesni podijum je tokom večeri disao u ritmu valcera; bilo je nečeg gotovo filmskog u tom prizoru. U raskošnim haljinama, rame uz rame, žene koje svakog dana upravljaju letilicama, skaču padobranima sa neverovatnih visina ili brinu o bezbednosti putnika, sada su plesale, smejale se, nazdravljale. Svaka sa svojom pričom, a sve zajedno — kao jedno snažno telo koje pokazuje kako izgleda savremena avijacija sa ženskim pečatom.

Jedna dama je ostavila poseban utisak otvorivši ovu svečanost i sa zadovoljstvom vam predstavljam kapetana Stefani Gavrilović.

Kako je biti žena u svetu avijacije

- Nije bilo konkretno diskriminacija u početku kada sam ja počela da letim, to je bilo davne 2008. godine. Međutim, nije bilo mnogo žena i samim tim je bilo čudno videti ženu na aerodromu. Tako da, bilo je čudnih reakcija, ali nije bilo u mojoj kompaniji koja podržava ravnopravnost žena i štaviše brz napredak svih koji ispunjavaju uslove.

Najbitnije je da ispunjavaš sve kriterijume, a ne kog si roda i da, kad se podvuče crta, bezbedno obavljaš posao - ističe Stefani za Ona.rs.

Prisetila se i reakcija putnika na početku svoje karijere, koji su takođe bili začuđeni kada im se iz pilotske kabine javi ženski glas:

- Bilo im je čudno, ljudi nisu navikli. To nije rasprostranjeno, naročito na našim prostorima i onda se iznenade. Kad god izlaze iz aviona zagledaju, pitaju i meni je sve to bilo vrlo simpatično, ali je definitivno bilo mnogo više pozitivnih nego negativnih reakcija. Žene treba da lete, da se motivišu i da znaju da i one mogu to da rade, ali na kraju dana je najbitnije da neko ko ispunjava uslove i neko ko to zaista voli, dobije priliku da se pokaže i dokaže - navodi Stefani.

"Ili ovo ili ništa drugo u životu!" 

Ljubav prema letenju je za nju bila i ljubav na "prvo letenje", kako nam otkriva. Sve je počelo te 2008. godine kada ju je drug poveo sa sobom na let jedrilicom.

- Tada sam bila zaprepašćena i rekla sam: 'Ili ovo ili ništa drugo u životu'. Bukvalno od tog dana živim za letenje. Meni je od tog trenutka svaki dan letački dan i to je nešto više od posla, to je način života. Čak i kada ne letim, ja pričam o tome i to je zaista tako, svaki dan je moj letački dan. To mi je sve u životu i sve sam podredila tome. Zahvalna sam čitavom univerzumu što mi je omogućeno da ostvarim svoj san - opisala nam je naša sagovornica.

Stefani poručuje svim damama koje sanjaju da "zavladaju nebom", ali taj san potiskuju, da se ne plaše i zakorače u ovaj predivan svet. Kako navodi, nema neuspeha za one kojima je to sudbinski poziv i prava ljubav.

- Moj prvi samostalni let bio je na jedrilici, letilica bez motora. Nakon toga su došli letovi na kojima sam takođe uživala, ali uvek će taj prvi biti najdraži, kao i prvi let putničkim avionom u mojoj kompaniji "Wizz Air". Neopisiv je osećaj kada se okrenete iza sebe i vidite 230 putnika u avionu kojim vi upravljate. I dan-danas se naježim kada se prisetim toga.

Konačno: Kako iz pilotske kabine deluje aplauz putnika prilikom sletanja?

Jedna od glavnih tema raspravljanja kada je letenje avionom u pitanju, iz putničke perspektive, jeste i čuveni aplauz koji se desi nakon sletanja aviona. Upitala sam Stefani i šta ona, kao kapetan, misli o tome, a njeno mišljenje možda donese i kraj "večnoj debati":

- Mi to nekada u pilotskoj kabini čujemo, nekada ne. Bude čudno, ali meni je to na neki način simpatično. To je neka, takoreći "tradicija", ali i afirmacija da ste dobro odradili svoj posao. To je znak da su putnici zadovoljni i daju vam do znanja da će zadovljni izaći iz aviona. Primat svima nama je bezbedan i ugodan let - istakla je naša sagovornica.

Avijatičarski bal teži da održi tradiciju, da se jednom godišnje okupe svi iz ove branše. Kako je posao pilota, kapetana i stjuardesa stalno u pokretu, ovo je jedinstvena prilika da se sretnu poznata lica i na lepoj svečanosti ispričaju nova dešavanja.

- Ovo je božanstvena prilika i meni je jako drago što UŽLS podstiče tradiciju da se bal neguje. I dalje sam član udruženja, ali dok sam bila bazirana u Beogradu imala sam prilike da češće prisustvujem svim sastanicma, ali sada kada to više nije slučaj, radujem se da na ovim prilikama ispratim rad i trud ovih predivnih žena - za kraj nam je odgovorila Stefani Gavrilović.

Vratila sam se kući ispunjena i ponosna. Ne samo zbog toga što sam bila deo jedne takve večeri, već zato što sam deo te priče. Jer, dok su na nebu tragovi aviona kojima one pilotiraju, dok sa visina skaču padobranke i dok svaki avion poleti zahvaljujući timu u kojem žene ravnopravno odlučuju — znamo da nebo više nije granica.

O samom balu možete pročitati više na Aero.rs, gde će vam dodatno dočarati atmosferu naš kolega Igor Salinger.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.