Cela Srbija je gledala kada je mala Tina plakala pri polasku u prvi razred: MATURIRALA je i ovako sada izgleda

Septembar 2017. godine, devojčica Tina Milutinović, sa urednom frizurom, preplanula u beloj majičici, stoji pred kamerom i briše suze dok govori:

"Meni se svidelo i ja sam srećna zato što sam se upisala u Prvu obrenovačku osnovnu školu."

Taj kratki snimak, nežan i dirljiv, za tren oka postao je viralan. Ljudi su prepoznavali autentičnost emocije, onu iskrenu dečiju pometnju u kojoj se sreća i tuga drže za ruke. U godinama koje su usledile, klip je postao deo naše digitalne svakodnevice, mimovan, citiran, parodiran i nikada zaboravljen.

Ekipa ponovo s Tinom osam godina kasnije

Osam godina kasnije, ekipa RTV Mag odlučila je da pronađe Tinu i isprati kraj njenog osnovnoškolskog poglavlja, odnosno maturu. Tina sada stoji ispred kamere bez suza, na istom onom mestu, ali sa osmehom daleko sigurnijim, sa maturskom haljinom koja savršeno odražava njene godine, sa glasom koji više ne drhti.

I opet nas je razoružala.

"Meni se svidelo i ja sam srećna što sam završila Prvu obrenovačku osnovnu školu", rekla je Tina televizijskoj ekipi i objasnila kako se zaista osećala prvog dana škole, pre osam godina.

"Pa, verovatno zbog nekog uzbuđenja ili prvi put na kamerama", rekla je jednostavno.

Dodala je i ono najvažnije:

"A tokom osam godina bilo mi je drago što sam išla u školu. Naučila sam dosta stvari i nastavnici su me izveli na pravi put. Žao mi je drugara i nastavnika koje neću više viđati svaki dan."

Dok je Tina delila svoje utiske, i drugi mali maturanti krili su suze, ovoga put ne radosnice, već one što prate rastanke. Jer rastanci, i kad su očekivani, bole. Na licima dece, iza osmeha zbog kraja i uzbuđenja pred srednju školu, skrivale su se emocije koje ni odrasli ne umeju lako da obuzdaju.

Za kraj, jedno veliko hvala

Tina je, a da to nije nikada planirala, postala simbol onih prvih školskih dana.

A između ta dva trenutka, od početka Tininog školovanja do kraja, stalo je sve što školu čini važnijom od svakog udžbenika. Stali su drugari koje je zavolela, nastavnici koji su je usmeravali, dani kad se smejala bez razloga i oni kad je brojala minute do zvona. Stalo je osam godina rasta, onog tišeg, unutrašnjeg, kojeg ne primećujemo dok se ne osvrnemo na stare slike ili u ovom slučaju snimke.

Tina je zaplakala kada je prvi put ušla u učionicu. I time nas, sasvim nenamerno, naučila nešto što zaboravljamo: da je sreća često prevelika za telo malog deteta, pa mora da potekne kroz suze.

Danas, kad kaže da joj je bilo lepo i da je zahvalna, ona ispisuje epilog detinjstva. Onaj koji ne staje u svesku, ali se pamti zauvek.

Sada, kao mala maturantkinja, zatvara jedno poglavlje dostojanstveno i sa osmehom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.