Sudbina "sramotne" sestre Džona Kenedija LEDI KRV: S 23 godine radili su joj LOBOTOMIJU - dok je bila SVESNA!

Porodica Kenedi decenijama intrigira svet -  njihova moć, glamur, ali i tragična sudbina, ispunjavali su naslovne strane. Ipak, iza fasade savršenstva krila se mračna tajna, priča o devojci koja se "nije uklapala", o sestri kojoj je, paradoksalno, upravo njena porodica oduzela život dostojan čoveka. Ovo je priča o Rozmari Kenedi, prvoj ćerki i trećem detetu legendarnih Džozefa i Rouz Kenedi, čija je sudbina opomena o surovosti "popravljanja" onoga što je drugačije.

"Drugačija" od rođenja, i to je postalo problem

Rođena 1918. godine, Rozmari je od malena pokazivala da je drugačija od svoje starije braće, Džozefa i Džona. Imala je problema sa koncentracijom, sporije se razvijala i teže učila. Iako je porodica Kenedi bila pod stalnim budnim okom javnosti, Rozmari je učestvovala u svim porodičnim aktivnostima i javnim događajima. Čak je predstavljena engleskom kralju Džordžu VI i kraljici Elizabeti u vreme kada je njen otac bio američki ambasador u Velikoj Britaniji.

Međutim, iako je mogla da računa, piše pesme i tečno se izražavala , Rozmari je ubrzo postala "porodična sramota", a njeni problemi - porodična tajna. Kada joj je bilo 15 godina, tajno je poslata u izolovanu školu gde su se o njoj brinule dve časne sestre i specijalna učiteljica. Kenedijevi su školi čak poklonili i novi teniski teren u znak zahvalnosti.

Njeni problemi, praćeni sve većom agresivnošću i uznemirenošću, postajali su neizdrživi za ambicioznu porodicu. Test inteligencije, obavljen po zakonu Masačuseca, pokazao je koeficijent od oko 75, tek iznad granice mentalne retardacije. Jake promene raspoloženja bile su frustrirajuće za porodicu koja je pazila na svaki korak.

Kobna "operacija mira" - lobotomija koja je UGASILA život

Godine 1941., kada je Rozmari imala samo 23 godine, porodica je donela tajnu, stravičnu odluku: pristali su na lobotomiju. Bio je to popularan postupak u to vreme, verovalo se da "leči" šizofreniju, epilepsiju i poremećaje raspoloženja. Ali, umesto "izlečenja", Rozmari je doživela tragediju.

Lobotomija je izvršena pre nego što je postupak usavršen, pa je izvedena otvaranjem lobanje, i to - pri blagoj anesteziji. To znači da je Rozmari bila svesna tokom zahvata! Posle operacije, porodica je govorila da je "pronašla svoj mir". Međutim, istina je bila brutalna: operacija je veselu devojku, koja je tečno govorila i umela da piše , ostavila sposobnom da izgovori jedva nekoliko reči i potpuno nesposobnom za samostalan život. Njeni mentalni kapaciteti svedeni su na nivo dvogodišnjeg deteta.

- Pokušaj da je "poprave" završio se tragično, komentarisao je godinama kasnije Tim Šiveri, rođak porodice Kenedi i autor knjige "Potpuno živa: Otkrivajući šta je najbitnije u životu".

Tihi kraj i ironija sudbine

Odmah posle nesrećnog zahvata, Rozmari je premeštena u duševnu bolnicu, gde je ostala do kraja života. Njen otac je nijednom nije posetio. Ironično, dok je porodica Kenedi sticala slavu kroz filantropski rad, poput sestre Junis koja je osnovala Specijalnu olimpijadu , a otac donirao milione organizacijama za osobe sa smetnjama u razvoju , o Rozmari se nije govorilo, osim kada bi je Junis navodila kao inspiraciju.

Rozmari je nadživela većinu svoje braće i sestara. Umrla je tiho 2005. godine, u 86. godini života. Njena priča je bolan podsetnik da nekada, u želji da kontrolišemo i "popravimo" ono što ne razumemo, možemo naneti nepopravljivu štetu. Važno je prihvatiti različitosti i pružiti podršku, umesto da ih krijemo i uništavamo.

(Ona.rs / Istorijski zabavnik)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.