Nastasja je preživela težak rak i učila ponovo da hoda: Komentari koje dobija od muškaraca su naš poraz

Zamislite ženu. Ima 27 godina. U drugom je stanju. Život u stomaku, dok joj se istovremeno telo raspada. Doktori najpre misle da je sve to zbog trudnoće – umor, bol u leđima, malaksalost. Ali nije. U pitanju je rak. Ozbiljan, agresivan, napada joj kosti.

Zamislite da prolazi kroz porođaj ne znajući da u sebi nosi bolest. Da su joj rekli tek kasnije, da ne bi doživela šok. Da se nakon rođenja svog deteta ne vraća kući, već odlazi na lečenje. U invalidskim kolicima. Sa prelomima kičmenih pršljenova, grudne kosti i rebara. Da prolazi kroz pakao. Hemioterapije. Transplantaciju. Strah da možda neće gledati svoju decu kako rastu.

Zamislite da to preživi.

I da onda – u tom trenutku, kada pokušava da opet živi, da diše, da deli ono što zna i ume, što je naučila, dobije ovo:

*

*

*

*

*

*

*

Od koga?

Od muškaraca

Od onih koji na profilnim slikama drže decu.
Od onih koji se predstavljaju kao porodični ljudi.
Od onih koji možda, upravo dok kucaju te reči, sede za stolom sa svojim ćerkama.
Od onih koji verovatno misle da su "samo šaljivi", da "žena koja objavljuje treba da zna šta je čeka".
Od onih koji su uvereni da im je – dozvoljeno.

To nije "komentar". To je udarac. To je nasilje. To je još jedan pokušaj da se žena ućutka. Da joj se kaže – „tvoje postojanje nas nervira, tvoje preživljavanje nas iritira, tvoje ćutanje bi nam bilo draže.“

Zato je važno da podsetimo: Nastasja Nedimović nije samo preživela rak. Preživljava i komentare muškaraca koji su hteli da je dodatno slome. I odlučila je da NEĆE da ćuti. Da neće da gleda kako se nasilje ponavlja – nad drugim ženama, nad onima koje možda danas nemaju snage da se brane.

U jednoj od svojih objava napisala je:

„Jer neko mora da kaže DOSTA. I stane u odbranu onih koji vode svoje bitke i nemaju snage da odgovore. Ako imaš mu*a da ostaviš komentar, imaj i mu*a da stojiš iza njega. Nema veze što je online.“

U tome je suština.

U tom porazu muškosti koja je zamenila nežnost nasiljem, razumevanje sarkazmom, podršku ponižavanjem.
U toj istini da nasilje nad ženama – ne dolazi uvek iz senke. Nekada dolazi iz komentara na objavu. Iz nasmejanog profila. Iz javnog prostora. Iz svakodnevice.

I baš zbog toga, danas je važnija nego ikad kampanja „One ne ćuti.“

To nije samo kampanja. To je otpor.

Otpor svakom „šta si očekivala kad si objavila sliku“.
Otpor svakom „samo sam rekao istinu“.
Otpor svakom pokušaju da se žena svede na telo, na izgled, na bolest, na tišinu.

To je podrška svim ženama koje su prošle kroz pakao bolesti, nasilja, tuge, siromaštva, samoće – i koje ne žele da pored svega toga moraju još i da dokazuju da imaju pravo da postoje, da govore, da dele, da budu.

Jer ono što boli nije samo bolest – već i tišina društva koje ne reaguje.
Jer ono što ostavlja ožiljak nije samo operacija – već i poniženje koje dolazi s tastature.
Jer nije problem „internet“ – problem su ljudi koji misle da imaju pravo da sude, da vređaju, da gaze.

Zato One ne ćuti.

Jer dokle god žene poput Nastasje govore – biće svetlosti.
Dokle god istina izlazi na površinu – biće nade.
Dokle god se ne bojimo da prozovemo nasilnike – postoji šansa da ćemo jednog dana živeti u društvu u kom žena ne mora da se pravda što postoji.

Zato – neka nas čuju.

Nećemo da ćutimo. Nećemo da sklanjamo pogled. I nećemo da oprostimo nasilje – samo zato što je bilo „online“.

Neka svaki sledeći komentar bude podrška.
Neka svaki muškarac koji drži ćerku za ruku zna: kakav svet ostavljaš njoj?
Neka svaka žena zna: nismo same. I više nikada nećemo biti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.