"Nije mi bio tata ni kad smo živeli na 500 metara" - Maša je ispričala o bolnom odrastanju, a komentari BOLE

Postoje priče koje bole dok ih izgovarate, ali morate ih ispričati. Maša Đurić je odlučila da podeli svoj život na Instagramu i pokaže onu suštinu na koju često zaboravljamo. U nizu videa govorila je iskreno o majci koja je bila lavica, o ocu koji nikada nije bio tu, i o devojčici koja je naučila da voli život uprkos svemu.

Majka – borba i snaga u svakodnevici

Mašina mama bila je žena čiji je život bio niz neprekidnih izazova. „Mesečno zaradim jednu godišnju platu moje mame“, priča Maša u objavi, ne samo da pokaže sopstveni uspeh, već da osvetli koliko je njena majka živela u skromnosti i besparici. Plata je bila mala, a inflacija je tokom godina pojela sve što je vredelo.

Mama je radila u pošti od svoje devetnaeste godine, odmah po završetku srednje škole. Tamo je pronašla prijatelje, kumove i budućeg muža, propušila, ali je od tih istih cigara i umrla 37 godina kasnije. I dok je većina ljudi pominjala poštu kao posao, ona je bila nešto više – majka, stub porodice i neko ko je umeo da se bori protiv nepravde. Bila je i uzbunjivačica. Na Mašinom prvom računaru pisala je prijavu protiv nadležne upravnice koja je prala pare preko obveznica. Iako je upravnica kratkoročno skinuta sa položaja, a potom vraćena na još bolju poziciju, mama nije posustala.

Ona je bila Mašin najveći oslonac i vodilja - od trenutka kada je Maša prohodala 1992. godine, pa dan po dan, kroz sve uspone i borbe. Mama je znala da je život težak i da novca u kući nikada neće biti dovoljno, ali nikada nije posustajala.

"Moja mama je bila najbolja blagajnica. Znala je odlično sa brojkama, ali novca u kući nekako nikad nije bilo dovoljno", priča Maša.

Njena posvećenost porodici i poslu bila je nemerljiva. Nije bila žena koja se predavala, i u svemu tome Maša je videla lavicu.

"Toliko je dobro znala matematiku da je znala da ne sme da ode na bolovanje svaki put kada bi je pluća zaboljela. Tako da je radila sa upalom pluća dok više nije mogla", objašnjava Maša.

Otac - odsustvo i praznina

Ako je Mašina mama bila simbol borbe, otac je simbol odsustva. Maša ga je upoznala kada je imala tri ili četiri godine. Iako su živeli na samo 500 metara jedno od drugog, viđali su se povremeno. „Mi se zapravo i ne poznajemo, tako da o njemu i nemam mnogo šta da vam kažem. Ali mogu da vam ispričam šta je to što možeš da dobiješ od oca kada ga zapravo nemaš.“, kaže Maša, pa objašnjava da se očevo prisustvo ograničavalo se na skupe poklone.

Barbie kauč roze boje, zimsku jaknu, ljubičastu biciklu Ponika, 500 maraka, tri školarine po 2100 evra.

"Tih 500 maraka bih pominjala svaki put kad bih se posvađala sa mamom. Govorila bih: "Ali tata mi je poslao 500 maraka", priča ona.

I dok su ti pokloni bili značajni, nisu mogli da nadomeste ono što joj je nedostajalo – osećaj da je dobrodošla, da ima oca. Jednom joj je dao previše novca, pa joj je mama kupila kompjuter. Tako je život izgledao u trenucima – od nemanja para za račune do računara, trenutna olakšanja koja su nikada nisu zamenila njegovu prisutnost.

Maša je nekoliko meseci živela kod njega nakon smrti majke, ali se nikada nije osećala dobrodošlo: „I u činjenju da se toliko dobrodošlo osećam, brzo sam odatle pobegla.“

Ipak, ono što je tražila i nikada nije dobila, bila je jednostavna stvar: da on bude tata.

"Od stvari koje sam tražila, a nisam dobila - odgovor na pismo koje sam mu napisala kada sam imala 9 godina, a u kojem ga pitam da li mogu da dolazim kod njega i da imam kucu".

Njegovo odsustvo je oblikovalo Mašu, usmerilo je ka čoveku koji je najbolji tata na svetu – njenoj ćerki.

„Od svog oca sam greškom, više nego njegovim izborom, dobila život.“

Devojčica koja je učila da voli

Kada je bila mala, često je odgovarala „Ne znam“ kada bi je pitali gde joj živi tata. Stid i tuga pratili su je decenijama, ali danas Maša šalje zagrljaj toj devojčici: „Od ovog snimka prošlo je 30 godina. Ja sam sada mama, koja se odavno ne stidi što je odrasla uz jednog roditelja. Koja je zahvalna na količini ljubavi koju je imala, koja je zahvalna na životu.“

Komentari koji su usledili nakon deljenja ovih priča bili su strašni. „Mnogo pretpostavki, mnogo vređanja mene i moje mame. Za te ljude imam samo jedno pitanje – ko je vas toliko povredio?“ Ali Maša ne objavljuje zbog njih, već zbog onih koji se prepoznaju u njenim pričama, koji možda sada prolaze kroz isto.

„Danas samo šaljem zagrljaj ovoj devojčici sa snimka i svim devojčicama i dečacima koji su imali slične priče. A mojoj kumi sa snimka, koja je preplakala što me je to pitala, da kažem HVALA TI na ovom zabeleženom trenutku, jer danas u tom pogledu male Maše vidim i razumem sve.“

Grozni komentari

Ponekad, kada ljudi odluče da svoje reči izgovore ili napišu, zaborave na stvarne živote koji stoje iza priča. Maša je otvorila deo sebe, otkrila detinjstvo, bol, majčinu borbu i prazninu oca – i učinila to hrabro, iskreno, bez traženja sažaljenja. Ali svet ponekad ume da bude surov, i reči koje dolaze sa strane mogu biti teške koliko i same životne bitke.

Maša je u nastavku ove sage jednostavno, a snažno otkrila:

"Grozni komentari su se desili na prethodnom videu. Mnogo pretpostavki, mnogo vređanja" – i to ne samo nje, već i njene majke, žene koja je lavica, koja je svojim životom učila kako se bori i voli.

Iako je sakrila komentare, verujem da svako s trunkicom empatije oseća ogorčenost koja nastaje kada tuđa nepravda i nerazumevanje probiju kroz ono što je zaista važno – ljubav, odanost, život koji se gradi i čuva. A jedno pitanje izbija iz ove tišine i traži svoj glas: ko je vas toliko povredio da imate potrebu da tuđe živote procenjujete i vređate? Maša ne traži sažaljenje, ne traži opravdanje, već nas podseća da je priča koju deli sveta daleko od osude – to je priča o hrabrosti, o majci, o detinjstvu i o životu koji se, uprkos svemu, nosi i voli.

Nasleđe hrabrosti i ljubavi

Maša Đurić priča o životu ispunjenom hrabrošću majke, odsustvom oca i devojčici koja je učila da voli, da prašta i da bude zahvalna. Njena mama je bila lavica, a devojčica u njoj sada je odrasla žena koja grli život i ljubav i prenosi sve lekcije dalje.

„Moja mama bi mi rekla: deco, samo gledajte da odete odavde. Danas znam šta bi mi rekla.“ I kroz te reči Maša grli život, ljubav i snagu koju je nasledila – od majke, kroz prazninu oca, do sebe i svoje ćerke.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.