Bizarna priča iz života "najveće holivudske bludnice": Ćerka joj se ovako osvetila za loše detinjstvo

Beti Dejvis nije bila samo ime na holivudskim plakatima. Bila je ikona buntovništva i nezavisnosti, žena koja je svojom energijom i odlučnošću oblikovala ne samo karijeru, već i standarde Holivuda. "Bila jedna od najvećih holivudskih zvezda, a uz to je pamtim kao odlučnu i snažnu osobu. Niko joj nikad nije mogao ništa nametnuti. Bila je sjajna glumica, ali i velika buntovnica", govorila je Lorin Bekol.

Holivud tridesetih i četrdesetih bio je diktatorski sistem – režiseri i šefovi studija smatrali su se bogovima, a glumci su bili samo dobro plaćeni radnici. Mnogi koji su pokušali da se pobune završili bi na ulici, ali Beti Dejvis je bila previše popularna da bi je ignorisali.

Porodične rane i detinjstvo

Rut Elizabet Dejvis, buduća Beti, rođena je 5. aprila 1908. u Louvelu, Masačusets. Bila je prva kćerka Ruti Fejvor i Harloua Morela Dejvisa. Dve godine kasnije dobila je sestru Barbaru Herijet, poznatu kao Bobi. Porodica nije bila stabilna: Bobi je sa sedam godina obolela duševno, a majka ju je 1917. povukla iz škole. Istovremeno, otac Harlou napustio je porodicu zbog druge žene, medicinske sestre Mini Stjuart, i ubrzo se oženio njome.

Ruti, majka, preselila se u Njujork, završila školu fotografije i zaposlila se kao retušer, posvećujući svu pažnju Beti dok je Bobi bila zapostavljena. Taj raspored ljubavi i pažnje oblikovao je Betinu tvrdoglavost i nezavisnost.

Prvi koraci, balet i gluma

U srednjoj školi Beti je bila koketa, ali i samosvesna. Privlačila je pažnju, posebno Džordža Danhama, sina direktora "Standard Steel Motor Car". I dok je slala ljubavna pisma i igrala u đačkim predstavama, ambicija joj je već bila jasna. Sa sedamnaest godina upisala je balet kod Marte Grejem u Peterboroughu, a zatim se posvetila glumi.

Njene veze su bile prolazne: Harmon Oskar Nelson, prvi ozbiljniji dečko, nije uspeo da je zadrži, jer je Bet već bila fokusirana na karijeru. Otac joj nije podržavao ambicije, ali majka Ruti je stajala uz nju i omogućila joj da upiše školu dramske umetnosti "John Murray Anderson-Robert Milton".

Prva pozorišna uloga u predstavi "The Earth Between" stalno je odlagana, pa se Bet pridružila teatru Temple u Ročesteru, gde je radila sa budućim holivudskim rediteljem Džordžom Kjukorom. Otkazana je jer je odbila udvaranje partneru reditelja, ali to nije zaustavilo njen uspon.

Holivudski uspon i borba za uloge

Bet je debitovala u filmu "Čovek koji se igrao boga" studija Warner Brothers 1931. Iako je doživela poniženje na audiciji kod Vilijama Vajlera, njen glamur i izazovni stajling na holivudskim zabavama odmah su privukli pažnju – ali ne i uvek u pozitivnom smislu.

Majka, koja je dotad uspešno upozoravala da nevinost čuva za brak, sve je više strahovala da će Bet u Holivudu popustiti pred iskušenjima, pa je savetovala da se uda. Najprikladniji kandidat učinio im se Ham Nelson… Venčali su se 18. avgusta 1932. Međutim, Ham… nije bio dorastao ambicioznoj i tvrdoglavoj supruzi. Brzo joj je dosadio, pa je počela da ga vređa i ponižava.

Nakon što je ilegalno prekinula trudnoću 1934. kako bi snimila film "Magla nad San Franciskom", Bet je podredila sve karijeri. Osvojila je Oskara 1936. za "Opasna2, a dve godine kasnije za "Džezabel". Počela je zahtevati bolje honorare i scenarije, sukobljavajući se sa studijima, ali time je javnosti ukazala na loše uslove u industriji.

Brakovi, afera i kćerka Barbara

Posle razvoda usledile su veze sa Hauardom Hjuzom, Džordžom Brentom, Bobs Tejplingom i Anatolom Litvakom, a onda se 31. decembra 1940. udala se za Artura Ostina Farnsvorta. Brak je bio nasilnički i nefunkcionalan – Bet je varala, a on tukao i pio.

U aprilu 1947. rodila je kćerku Barbaru Dejvis Šeri, na koju su njihovi sukobi ostavili traga. Brak se završio 1950, tokom snimanja "Sve o Evi". Barbara je odrasla u povučenoj i nesigurnoj sredini, što je kasnije uticalo na njen bunt protiv majke.

Profesionalne tenzije i rivalstva

Na setu je često dolazilo do sukoba s rediteljima. U filmu "Stara poznanica" uspela je da Vinsenta Šermana ubedi da promeni scenario koristeći manipulaciju i ucenjivanje. Rivalstvo sa Džoan Kraford kulminiralo je u filmu "Šta se dogodilo s Bejbi Džejn" (1962). Bet je često govorila: "Džoan je spavala sa svim muškim zvezdama Holivuda, osim s Lesi".

Posvećenost Barbari postala je opsesivna. Bet je despotski upravljala njenim životom, verujući da će od nje stvoriti glumicu. Barbara je, međutim, jedva čekala da se oslobodi – udala se za Džeremija Hajmana 1963. u šestnaestoj godini.

Ćerka joj se osvetila

Barbarino odrastanje bilo je obeleženo roditeljskim lomovima. Bet je, nakon pada sopstvene zvijezde, usmerila svu pažnju ka Barbari — htela je da je stvori po svojoj meri i učini glumicom. Uprkos tome, Barbara beži u rano udruženje: poslednjeg dana 1963. — sa samo šesnaest godina, udaje se za Džeremija Hajmana, pet godina starijeg čoveka iz industrije ("Seven Arts"). Bet ne trpi zeta; pokušava ga diskreditovati, ali neuspešno: Barbara i Džeremi ostaju u braku više od pola veka.

Godinama kasnije Barbara objavljuje knjigu "My Mother’s Keeper" u kojoj ne štedi optužbe: piše da je majka bila "zla od prvog dana" i da je namerno nanosila bol, da je "volela sve što je zlo i mrzela sve dobro, nežno i lepo", te da je "uništila mnoge živote i mnogima je nanela bol".

Bet je pokušala da spreči knjigu, ali nije uspela; kao reakciju, izmenila je testament i imovinu preusmerila na usvojenog sina Majkla i ličnu sekretaricu Ketrin Sermak, koja je brinula o njoj do smrti. To je već bila osvetnička metafora: poslednji potez koji je slomio svaki preostali most između majke i ćerke.

"Majka je pokušala da me uništi: da je uspela u svom ‘vaspitanju’, danas bih, poput nje, iza sebe imala nekoliko propalih brakova i mnogo ljubavnih afera koje bi se završile katastrofalno. Nju hvale kao glumicu, govore da je senzibilna i da sve duboko preživljava, ali ona je emocije samo glumila. U stvarnosti je bezosećajna. Ceo život je tvrdila da sam ja jedino što je ikad volela, i ne shvatajući šta govori: ja za nju nisam bila ko nego – šta. A kad sam učinila nešto što bi je razbesnelo, naime kad sam napisala knjigu o nama, za nju više nisam postojala", izjavila je jednom prilikom Barbara.

"Njena vlastita majka rekla je da je bila zla od prvog dana. Volela je sve što je zlo i mrzela sve dobro, nežno i lepo. Uništila je mnoge živote i mnogima je nanela bol. Sve to zvuči smešno dok ne pogledate iz hrišćanske perspektive", kazala je Barbara, koja je sa suprugom posvetila život širenju hrišćanstva.

Samodestrukcija i poslednje godine

Bet je razvila navike koje su odražavale njen stres i samodestruktivnu prirodu: pušila je četiri kutije cigareta dnevno, doručkovala votku sa sokom, a popodne i veče provela uz alkohol.

Godine 1977. dobila je nagradu za životno delo od Američkog filmskog instituta, što je podsetilo industriju na njen talenat. Snimala je TV drame, uključujući seriju "Hotel", ali u junu 1983. otkriven joj je rak dojke. Posle operacije doživela je moždani udar, a zatim slomila kuk.

Bet Dejvis je preminula 6. oktobra 1989. u Parizu, u osamdeset i prvoj godini. Sahranjena je šest dana kasnije pored majke i sestre na holivudskom groblju Forest Lawn Memorial Park.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.