Nikola je sa Žarkom provodio dane u zatvoru, znao ga je kao svoj dlan: "Njemu je najgore išla gluma"

Prošlo je već dve godine od kako nas je napustio Žarko Laušević, legendarni jugoslovenski glumac. Ostaje nam da se prisećamo priča i anegdota sa njim, a one su predočene i u monografiju koja je danas predstavljena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Ipak, čovek koji je obeležio jedan deo života slavnog glumca jeste Nikola Kaluđerović, cimer iz ćelije u zatvoru koji je otkrio kakav su odnos imali.

Podsetimo, glumac je za života bio osuđen za dvostruko ubistvo u Podgorici, a o svojim zatvorskim danima napisao je i knjigu "Godina prođe dan nikad", čiji je jedan od glavnih likova Nikola Kaluđerović, Lauševićev cimer koji je iza rešetaka završio zbog krvne osvete.

Osvetio sina jedinca

Nikola Kaluđerović iz Crne Gore u zatvoru je završio jer je osvetio smrt Željka, svog sina jedinca. Kaluđerović je preminuo 2020. u 82. godini, ali je neposredno pred smrt opisao je kako su izgledali njegovi zatvorski dani sa Lauševićem 1993. godine u Spužu. Pre nekoliko godina, novinar "Nedeljnika" posetio je Kaluđerovića u Crnoj Gori kojem je govorio i o Lauševiću.

Cimerski dani sa Žarkom Lauševićem

Žarko Laušević došao je u Nikolinu ćeliju, L-2. Lauševići su živeli stotinak metara od Kaluđerovića na Cetinju, a Nikolin sin jedinac Željko i Laušević znali su se i družili kao deca, dok Žarko 1974. godine nije pošao za Titograd.

- Žaro i ja smo zajedno bili u zatvoru četiri i po godine. Neverovatno smo bili bliski. Ne mogu ti to opisati. Nisam imao ni braće sa kojima sam bio tako blizak. Ne znam da li je više voleo on mene ili ja njega. Ipak, činilo mi se da me nije mogao više voleti nego ja njega. To je strašno, neverovatno, neopisivo. Pa, ja sam Žara čuvao i pazio da ne pogreši, ne napravi grešku - priča Nikola i nastavlja:

- Žarko mi je govorio: "Od ovoga što sam učinio, Nikola, ne može gore". "Može, može, Žaro, uvek može gore. Kako ne može", govorio mu je Nikola.

Imao je komentar i na zločin koji je počinio Žarko Laušević.

- Veliku je grešku tu napravio. Veliku. Ipak, pre ću to oprostiti nego kada je, posle toga, njegov brat Mili rekao tim momcima: "Znate li vi ko smo mi?" To još više iritira Crnogorce. Nisu to trebali da kažu. Ne bi se stočili, ne bi imali konflikt da nije bilo pitanja - "znate li vi ko smo mi". Šta ima veze ko smo mi, a ko ste vi. Ko smo to mi, a ko ste to vi? Što to znači? - odgovorio je Nikola novinaru "Nedeljnika", pa dodao kako je Žarku bio uteha u njegvooj patnji.

Koliko su bili bliski govori i činjenica da je iznad Nikoline fotelje stajala uramljena slika njegovog jedinca Željka, koju je naslikao Laušević lično.

- Žaro ga je naslikao da ja ne vidim. Kako je iskoristio vreme, bogami, ne znam. Dok smo ležali u krevetima, dok neko čita, neko piše, tako je on crtao da ja ne vidim. Pre toga sam mu dao sinovljevu fotografiju, ali ne za crtanje, nego za vazda. To je kada je imao 21 godinu, od 23 su ga ubili - pričao je Nikola.

Osvrnuo se i na to da je Laušević za njega pisao molbu sudu.

- Žaro je pisao molbu sudu na osnovu koje sam pomilovan dve godine. Neverovatan talenat za pisanje je to. Neverovatan. Moram ti nešto reći. U odnosu na sve ostalo u životu - ljudskost, ponašanje, talenat za pisanje, slikanje - u odnosu na sve to Lauševiću je, čini mi se, najgore išla gluma. Verujete li mi?, rekao je Lauševićev cimer kroz smeh.

Dodao je da je jedna rečenica bila presudna za naslov glumčeve čuvene knjige.

- To su moje reči. Jednom mi se požalio: "Moj Nikola, ovo vreme nikako ne ide, nikad godina da prođe". A ja sam mu rekao: "Žaro, bogami, godina prođe, ali dan nikada", zaključio je tada Nikola.

(Ona.rs/Kurir)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.