“Nisam mogla da se pomerim, čula sam kako mi puca vrat”: Jeziva ispovest žene koju je partner paralizovao

Paralisana od grudi nadole nakon što ju je njen partner, Robert Isom, brutalno povredio, nalazila se u strahu i pred najcrnjom mogućom budućnošću.

Ali u snu, Trudi Burges, 57-godišnjakinja bila je vraćena više od 20 godina unazad, u prelepi "Rajski vrt“, gde su njen pokojni suprug Krejg i njihovo dvoje male dece, Đina i Džekson, trčkarali pored nje, smejali se i igrali.

"Bilo je božanstveno. Bila sam presrećna", priseća se. "Bila sam potpuno zdrava, hodala sam tim predivnim vrtom. Sećam se da sam se probudila i pomešala sunčevu svetlost iz sna sa jakim lampama intenzivne nege."

"Iako je to bio jedan od najgorih trenutaka, buđenje u najstrašniju verziju stvarnosti, taj san mi je pokazao da u životu ipak postoji lepota. Ta lepota postoji za moju decu, za njihovu decu, i može se pronaći, čak i u najmračnijem trenutku."

"Ta najgora stvarnost, polomljena i iščašena kičma, bila joj je naneta svega nekoliko dana ranije, 17. februara ove godine."

Isom, 56-godišnji baštovan, golim rukama je gurnuo njenu glavu toliko snažno da joj je slomio vrat, nakon što mu je rekla da više ne može da trpi njegovo nasilno i kontrolisanje ponašanje i da ga napušta.

Ove nedelje, poroti u sudu u Prestonu bilo je potrebno samo 27 minuta da ga proglasi krivim za namerno nanošenje teških telesnih povreda.

Trudi kaže da se osećala "pravdano", ali ono što porota nije znala, a što je moglo biti otkriveno tek posle presude, jeste da je taj napad bio vrhunac skoro sedam godina nepredvidivog i sve brutalnijeg nasilja. Isomova iznenadna, zastrašujuća besnila pretvarala su, kaže Trudi, nekada šarmantnog i ljubaznog čoveka u zver.

"Imao je tu monstruoznu stranu, kao Džekil i Hajd“, kaže ona. „Bio je zastrašujuće strašan kada bi se razbesneo, ali bih uvek znala da će ga to proći i da će opet biti "normalan". Upoređivala sam ga sa Nevjerojatnim Hulkom."

Da Trudi, profesor jezika, danas može da ispriča svoju priču, prava je medicinska i lična pobeda.

Kada se probudila nakon 11 sati operacije u Kraljevskoj bolnici Preston, lekari su bili iskreni: možda nikada neće moći sama da diše, a kamoli da govori, jer je deo kičmene moždine koji kontroliše dijafragmu bio teško oštećen.

Ipak, tokom devet meseci napravila je neverovatan napredak. Danas, dok razgovara iz svoje specijalno prilagođene invalidske stolice u Regionalnom centru za povrede kičme u Sautportu, deluje iznenađujuće prisebno, odlučno i snažno.

Jedino se slama kada govori o tome kako je povreda uticala na njenu decu – sada 28-godišnju Đinu i 27-godišnjeg Džeksona, ili kada se priseća užasa samog napada.

U svom prvom intervjuu nakon Isomove presude otkriva da je bar "tridesetak puta" pokušala da ga napusti pre kobnog 17. februara, ali da je tog dana bila odlučnija nego ikada.

Par je tada već živeli poprilično odvojene živote. On je subotu proveo sa svojim sinovima na kartingu, ona je nedelju provela kod sestre Sofi. Uveče se vratila da prespava u njegovoj kući u selu Čiping, kod Lankšira, ali su spavali u odvojenim sobama.

Kada joj je ujutru doneo čaj u krevet i pitao da li za večeru priprema tradicionalnu ponedeljak-cottage pie, Trudina rečenica pokrenula je u njemu nezapamćen bes.

"Rekla sam: "Ne, neću praviti pitu večeras. Idem kući i idem zauvek. Više ne mogu ovako. Samo se svađamo. Ti mene i moju porodicu vređaš, povređuješ me ponekad. Ja sam u ovoj vezi nesrećna.’"

Isom, dvaput razveden i otac trojice sinova, eksplodirao je.

"Njegovo lice… izgledao je jezivo", kaže Trudi. "Počeo je da psuje, da šeta po sobi napet, sa ispaljenim grudima. Njegov bes je rastao i rastao."

Zgrabio ju je, pritiskajući je uz uzglavlje kreveta.

"Vrištala sam: ‘Nemoj da me povrediš!", kaže ona. „Pokušavala sam da ga smirim, obećavala da neću otići. Ali nisam mogla da doprem do njega."

Potom ju je povukao niz krevet i počeo da joj savija glavu prema grudima.

"Osetila sam kako utrnjava. Pomislila:" Bože, ne staje." Onda, krckanje."

Trudi se slomila pričajući kako je, u trenutku kada joj se vrat slomio, bila sigurna da umire.

"Samo sam pomislila: "Ovo je kraj" Nisam osećala svoje telo. Nisam mogla nikome ništa da kažem."

Isom je tada pokušao da je ubedi da umišlja povrede.

"Stalno je govorio da preuveličavam, ljubio me po licu, a ja sam mu šaputala: "Prestani. Slomio si mi vrat."

Trudi priznaje da je bila emocionalno ranjiva kada ga je upoznala. Još uvek je tugovala za voljenim suprugom Krejgom, koji je umro od agresivnog tumora na mozgu 2016. godine.

Krejg je bio ljubav njenog života. Upoznala ga je sa 17 godina. Svet joj se srušio kada je ostala bez njega.

Isom je bio baštovan njene sestre, i kada ga je nakon nekoliko meseci zamolila da pomogne oko dvorišta, dopao joj se njegov direktan, „iskren“ način komunikacije. Pozvao ju je na piće, i ona je pristala.

"Kao da mi je ponovo stavio masku sa kiseonikom", kaže ona. "Ponovo sam se osećala živo."

Ali njena deca osećala su da nešto nije u redu. Mislila su da njihova majka, slomljena tugom, ne vidi jasno situaciju.

Trudi je, nažalost, ignorisala njihov instinkt.

Posle oko sedam meseci počela je prva epizoda nasilja. 2018. godine, na vikendu u Jorku, napao ju je jer ga je probudila. Vukao ju je do kupatila i urlikao.

Usledile su godine manipulacije, gaslajtinga, stravičnih ispada besa.

Počela je da beleži napade u telefon još 2019. godine.

Krila je modrice od porodice. Stidela se.

"Mislila sam, šta će ljudi reći, kako sam mogla ovo da trpim?"

Najstrašniji incident pre kobnog februara dogodio se 2021. u vikendici blizu Vitbija, kada ju je pokušao zadaviti.

"Mislila sam da je kraj", kaže.

U januaru ove godine potpuno je izgubio kontrolu tokom vožnje, jurio je zastrašujućim brzinama, pa je udario glavom o nju. Nekoliko nedelja kasnije, skoro ju je ubio.

Do tada ju je već potpuno izolovao od porodice. Čak i posle slamanja vrata, ona ga je štitila, pozvala je hitnu pomoć i lagala da se "igra završila loše", kako ga ne bi poslali u zatvor, zbog njegove dece.

Tek kada su joj lekari rekli da će možda umreti na operacionom stolu, shvatila je da mora da kaže istinu.

"Recite mojoj deci da ih volim. I recite im, on mi je ovo uradio", prošaputala je pre nego što su je uspavali.

Njena porodica nije znala šta se dogodilo sve dok sestra Sofi nije sama pozvala Isoma, on ih nije ni obavestio.

Sutradan, kada je Đina videla majku priključenu na aparate, bilo joj je jasno.

„Mama, je l’ on ovo uradio?“

Trudi je samo klimnula glavom.

„Plakala je, ja sam plakala. Krivila sam sebe što sam ovo dopustila.“

Prve nedelje u bolnici bile su „živi pakao“. Ali zahvaljujući deci, unukama, snažnom pevačkom dahu i posvećenosti medicinskog osoblja, Trudi je ponovo naučila da diše. pa i da govori.

Ipak, ruke i prsti ostali su paralizovani. Nikada više neće moći da hoda. Njena finansijska budućnost je neizvesna, biće joj potrebna 24-časovna nega.

Advokatica Nataša Ros pokušava da izbori kompenzaciju preko državnog fonda za žrtve nasilja, ali maksimalni iznos je 250.000 funti. Zato porodica prikuplja novac za prilagođavanje njenog doma i specijalna kolica. Uplaćeno je više od 80.000 funti.

„Nikada više neću moći da predajem“, kaže. „Zato ne mogu dovoljno da zahvalim svima koji su donirali. Topli komentari i podrška mnogo znače.“

Trudi danas želi da progovori, za sve žene koje se nalaze u tihoj, nevidljivoj borbi.

„Planiram da napišem knjigu. Ako samo jedna žena zbog mene izađe iz nasilne veze. sve ovo će imati smisla.“

(Ona.rs/DailyMail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.