Prelepa ćerka predsednika i pevačica nije doživela 30: Bajkovit život u vili na Dedinju odnela je zavisnost

Mirjana Mira Mijatović umrla je mlada, gotovo neprimetno, u trenutku kada se činilo da joj je sve dato. Lepota, novac, talenat, uticajno prezime. Spolja, njen život je ličio na bajku. Iznutra, pretvorio se u borbu koju je izgubila. Na pragu tridesete godine, Mira je umrla daleko od očiju javnosti, slomljena zavisnošću i osećajem srama zbog kojeg je odlučila da se povuče od svih.

Bila je ćerka Cvijetina Mijatovića, narodnog heroja i predsednika Jugoslavije, drugog čoveka države posle Tita. Odrastala je u vili na Dedinju, uz policijsku pratnju, pod neprestanim nadzorom sistema koji je štitio, ali i gušio. Zajedno sa pet godina mlađom sestrom Majom, često je nazivana princezom sa Dedinja. Njihova privatnost bila je strogo čuvana, a o njihovom životu se znalo malo, gotovo ništa.

Bunt, muzika i beogradske noći

Iza tog zida tišine, Mira je gradila svoj svet. Bila je buntovna, harizmatična, radoznala i potpuno zaljubljena u muziku. Osnovala je bend VIA Talas i ostavila trag na beogradskoj sceni ranih osamdesetih. Njena energija, glas i ideje bili su drugačiji od svega što je tada postojalo.

Probe su se održavale u podrumu vile na Dedinju, tik ispod kabineta njenog oca. Muzika je odzvanjala hodnicima moći, ali nikada nije bila zabranjena.

- Svirali smo u podrumu Mirine vile. Tačno iznad je bio kabinet njenog oca. Jednom je ušao i rekao da ima Brežnjeva na vezi, pa da malo sačekamo, ali da slobodno sviramo bez činela, ispričao je Miško Plavi.

U bendu su se smenjivali muzičari i umetnici, a jedno vreme Mira je bila i u emotivnoj vezi sa Bojanom Pečarom, kasnije članom EKV. Njih dvoje su u jednom trenutku ostali sami u bendu, koji su jednostavno nazvali Talas. Album "Perfektan dan za banana ribe" i pesma "Sama" ostali su kao trag jedne generacije i jednog unutrašnjeg nemira.

Mira je volela da bude u centru dešavanja. Izložbe, koncerti, žurke, klub Akademija. Bila je okružena umetnicima, gradskim facama i decom iz uglednih porodica. Nikada nije potencirala svoje poreklo.

- U to vreme se nisu gledale pare i prezime, već duh, znanje i interesovanja. Mira je bila potpuno normalna, pričao je Miško Plavi, dodajući da su je zvali princeza od Dedinja, više iz šale nego iz poštovanja prema moći.

Pad, bekstvo i sram

U jednom trenutku, njen život je krenuo u drugom pravcu. Droga je polako ušla u njen svet i zauzela sve. Kada je pala u zavisnost, počela je da se povlači. Prestala je da dolazi na mesta na kojima je nekada blistala. Javljala se telefonom, ali nije imala snage da gleda ljude u oči.

- Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na drogu, izbegavala je da dolazi. Bilo ju je sramota, govorio je Petar Peca Popović.

Mira je pobegla od prijatelja, od grada, od svega što ju je nekada činilo živom. Jedno vreme je živela i u inostranstvu, pokušavajući da se izvuče iz sopstvene senke. Vratila se tiho. I ubrzo umrla.

Zvaničan uzrok smrti nikada nije potvrđen, ali se veruje da je preminula 1991. godine od posledica predoziranja heroinom. Nekoliko meseci kasnije umrla je i njena sestra Maja. Vest o njihovoj smrti prošla je gotovo nečujno.

Pobegle su da ne bismo gledali kako se urušavaju. To je bila državna bruka. Da dozvoliš da umru obe ćerke predsednika države, rekao je Popović.

Mira Mijatović danas postoji kroz pesme koje su ostale iza nje i kroz sećanja onih koji su je poznavali pre pada. Bila je devojka oko koje se svet okretao, a onda je nestala u tišini. Njena priča ostala je opomena da ni moć, ni novac, ni talenat ne štite od ličnih ponora, i da je sram ponekad jači od želje za spasenjem.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.