Od bakine domaće pite do kuvanja najčudnijim namirnicama: Jelena nam je otkrila kako izgleda rad na Karibima

Kako izgleda život kada se spoje more, putovanja, hrana i hrabrost da se krene nepoznatim putem?

Jelena Perković, privatni kuvar koji trenutno radi na Karibima, podelila je sa nama svoju priču - od prvih koraka u kuhinji, preko prelaska Atlantika, do svakodnevice na egzotičnom ostrvu Tortola. U intervjuu za naš portal govori o emocijama, izazovima, kulinarskim razlikama i životu daleko od doma.

Ljubav prema kuvanju koja počinje u detinjstvu

"Ljubav prema kuvanju pojavila se još dok sam bila jako mala. Često sam znala stajati kraj mame i bake, promatrati ih dok nešto mese, režu ili kuvaju. To mi je oduvijek bilo zanimljivo i jedva sam čekala da me puste da i ja nešto napravim. Mislim da mi je tada nastala ta toplina prema kuhinji. Ne samo zbog hrane, nego zbog vremena koje smo provodile zajedno.

Sećam se i trenutka koji je dodatno učvrstio tu moju ljubav. Moja baka je radila najfinije pite, to je bilo nešto po čemu je bila poznata u našoj kući. Kada je umrla, mom tati je jako nedostajala baš ta njena pita. Bila sam dete, možda 10 ili 11 godina, ali sam odlučila da ga iznenadim.

Pokušala sam napraviti pitu onako kako je ona radila. Naravno, bakina je ipak bila bolja, ali ta moja prva pita se pamti i tad sam shvatila koliko mogu nekoga razveseliti s jelom. Od tada je ta ljubav stalno rasla i pratila me kroz odrastanje", započela je Jelena.

Od Jadrana do Kariba 

Nakon što je završila Kineziološki fakultet, odabrala je smer jedrenja, jer ju je oduvek privlačilo more. Kako otkriva, fasciniralo ju je kako se jedno plovilo može kretati pomoću vetra, bez ikakvog motora.

"Samo priroda i veština. Volim sunce, talase, taj osećaj slobode, tako da sam prirodno završila u sezonskom radu na Jadranu. Međutim, sezone kod nas traju nekoliko meseci, a ja sam uvek osećala nemir kada se sezona završi i ne znaš šta dalje. Oduvek sam bila avanturističkog duha i želela sam nešto više, nešto novo.

Čula sam da na Karibima postoje zimske sezone na brodovima i to me odmah privuklo. Pronašla sam oglas jednog skipera iz Irske koji je tražio kuvaricu. Nisam znala ništa o njemu, ali sam poslala biografiju. Nakon video poziva, javio mi je da sam primljena i pitao me želim li s njim i ostatkom posade preploviti Atlantik. Bez puno razmišljanja sam pristala iako tada nisam bila potpuno svesna veličine tog izazova.

Moj prvi odlazak na Karibe bio je zapravo dvomesečno putovanje katamaranom iz Francuske. Bilo je to intenzivno iskustvo - uzbudljivo, neočekivano i zahtevno. Upoznala sam sebe na način na koji te mirno more ne može naučiti i čak sam se u nekim momentima bojala za svoj život. Iako sam povremeno propitkivala odluku, najviše me veselilo snimanje i dokumentiranje svakog dana a iz toga je spontano nastao i pravac mog Instagram profila što mi je danas neopisivo drago i sve bih opet ponovila.

To putovanje je obležilo moj daljnji put i dalo mi hrabrost da nastavim raditi ono što volim. A kada smo konačno stigli na Karibe, osećaj je bio potpuno nestvaran, kao da sam zakoračila u neki drugi svet. U tom trenutku sam znala da je svaka minuta tog puta vredela i da ću to iskustvo pamtiti celi život.

Mediteran i Karibi na tanjiru

Da li postoji sličnost naše i karipske kuhinje, otkrila nam je na slikovit način. Kako ističe Jelena, postoje određene sličnosti u samoj pripremi hrane, ali su ukusi i stil kuvanja ipak prilično različiti. Kod nas, posebno u Hrvatskoj, oseća se uticaj mediteranske kuhinje.

Dodaje da koristimo mnogo maslinovog ulja, belog luka, peršuna i raznih svežih začina. Tamo se više oslanjaju na maslac i intenzivnije začine, pa su jela generalno masnija i jače začinjena.

"Što se tehnika tiče, način pripreme nije pretjerano drugačiji ali krajnji rezultat ima drugačiji karakter zbog drugačijih namirnica i začina koje koriste. Osnovne kulinarske tehnike su zapravo vrlo slične. Rekla bih da je naša hrana ipak svežija i zdravija. Otok na kojem boravim Tortola, na Britanskim Devičanskim Ostrvima jako malo toga proizvodi lokalno. Većina namirnica se uvozi, pa se to oseti i u kvalitetu i u svežini", opisala nam je.

Kulturološki šokovi  

Otvoreno govoreći, otkrila nam je da je bilo kultoroloških šokova. Svako ko iz jedne sredine i kulture na duže staze "upliva" u druge osetiće razliku. Ono što je Jelena istakla kao jedan od najvećih iznenađenja jeste njihov drugačiji ritam života. Kako navodi, kod njih je sve usporeno, opuštenije i bez žurbe.

"Često kažu 'island time' i to je zaista tako - administracija, uslužne delatnosti, komunikacija… sve ide lagano i treba se naoružati strpljenjem jer se sve dugo čeka. U poređenju s njima, mi smo navikli biti užurbani, stalno u pokretu i fokusirani na posao, obaveze i organizaciju.

Takođe sam primietila da ponekad postoji određena rezerviranost lokalnog stanovništva prema stranoj radnoj snazi jer smatraju da im zauzimamo radne pozicije. Ipak, ne bih rekla da je to nešto lično usmereno - više je posledica njihove kulture i načina života. Mnogi od njih su topli, dragi i nasmejani ljudi, samo jednostavno postoji određena distanca koju drže prema onima koji dolaze "sa strane". U druženjima van posla to je posebno vidljiv, jer su međusobno više povezani nego što su otvoreni ka strancima. Naravno, treba vremena da se privikneš na njihov tempo, ali to je deo čari života na Karibima.

Najteži deo posla: udaljenost od porodice

Biti daleko od porodice i svog doma poseban je izazov, naročito kada su u pitanju duge staze. To naša sagovornice i sama potvrđuje, govoreći da, kada ode na sezonu, obično ostaje pet do šest meseci. Naročito oseti prazninu tokom praznika kao što su Božić, Vaskrs, Nova godina, pa i rođendani i obična okupljanja. Sve ono što neki od nas na trenutke shvata i previše olako.

"Prošle godine mi je čak preminula baka dok sam bila na Karibima i nisam stigla doći na sahranu, što mi je bilo posebno teško. Zbog posla i ritma sezone jednostavno nemam mogućnost da dolazim kući usput, tako da porodicu ponovo vidim tek kada se potpuno vratim nakon završetka sezone. To je možda najteži deo ovog posla, ali istovremeno me i podseća koliko mi obitelj znači i koliko
cenim vreme koje provodimo zajedno".

Karipski ukusi i ideja o balkansko-karipskoj fuziji

Koji su najčešći sastojci u karipskoj kuhinji i da li si imala priliku da kombinuješ balkansku i njihovu?

"Najčešći sastojci u karipskoj kuhinji su plantana banane, pirinač sa grahom, jela pripremljena s jerk začinom (jerk piletina i jerk svinjetina) koji je veoma intenzivna mešavina začina poreklom s Jamajke. Tu je i roti, lepinja punjena piletinom ili svinjetinom te povrćem, karijem te ostalim začinima, kao i jastog, te conch fritters - pržene okruglice od morskog puža. Što se kombinovanja kuhinja tiče, kada radim karipska jela, trudim se da ih pripremim na njihov način, a kad radim balkanska - ostajem verna balkanskom stilu. Još uvijek nisam spajala te dve kuhinje u jednoj pripremi, ali moram priznati da ste mi ovim pitanjem dali odličnu ideju. Možda bude vremena i inspiracije da napravim neku zanimljivu fuziju balkanskih i karipskih okusa.

Upoznaj nas sa svojim danom van posla

Dani kada ne radim su mi stvarno dragocjeni i trudim se da ih iskoristim maksimalno. Prvo volim malo nadoknaditi san i odmoriti se, ali najviše vremena provodim u prirodi. Plaže na Karibima su božanstvene, tako da često idem tamo da se opustim ili učim surfovanje. Surfovanje mi je jedno od najljepših otkrića otkad sam na Karibima - osećaj nakon talasa je neverovatan, kao da ti napuni dušu
energijom.

Ponekad se uveče okupimo na plaži, zapalimo vatru i pečemo maršmelou - potpuno jednostavna, ali jako slatka američka tradicija koja mi se baš svidela. Uz to često odemo negde na ručak ili večeru, jer tih dana zaista nemam potrebe kuvati. Volim i šetnje, planinarenje, odlaske u teretanu, a ponekad idemo i roniti. Podvodni svet je fascinantan - olupine, razne vrste riba, boje, pa čak i morski psi (iako ja još nijednog nisam srela). To su trenuci koji ti se urežu u sećanje.

Jednom smo, između dva chartera, uzeli brod na kojem radimo i zaplovili do Portorika za rođendan skipera Dominka s kojim radim već godinu dana i osoba na koju uvek mogu računati, poslovno i privatno. To je bio predivan mali beg i jedno od onih iskustava koje ću sigurno pamtiti celi život. U slobodno vreme baš volim i snimati za Instagram, probuditi kreativni deo sebe i približiti ljudima kako život tamo izgleda.

Iako je Tortola mali otok sa oko 30.000 stanovnika i nema toliko sadržaja kao naši gradovi, život tamo ima posebnu čar. Najviše uživam u jednostavnosti, prirodi i moru - to su stvari koje me ispunjavaju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.