Onaj kome je život postao muka, moli se ovom svecu: Važno je da uradite jednu stvar odmah ujutru!

U crkvenom kalendaru postoje dani koji ne prolaze neprimetno. Nisu obeleženi velikim slavljima ni raskošnim običajima, ali u narodu imaju težinu koja se prenosi generacijama. Jedan takav praznik dolazi sutra, a stari veruju da tog jutra postoji jedna stvar koju nikako ne treba preskočiti.

Srpska pravoslavna crkva 15. marta po gregorijanskom kalendaru obeležava dan Svetog sveštenomučenika Teodota, episkopa kirinijskog na Kipru. Njegovo ime u crkvenoj istoriji vezuje se za vreme velikih progona hrišćana, ali i za veru koja je, prema predanju, bila jača od svake kazne i svakog straha.

Teodot je bio poznat po mudrosti i dobroti, zbog čega je i izabran za episkopa. Međutim, njegovo služenje poklopilo se sa vremenom kada su hrišćani trpeli progon za vreme cara Likinija. Zbog svoje vere izveden je pred sud i izložen mučenju.

Kada mu je mučitelj Savin savetovao da se odrekne Hrista i pokloni neznabožačkim idolima, Teodot mu je, prema predanju, odgovorio rečima koje su ostale zapisane u hrišćanskoj tradiciji.

Kad bi ti znao dobrotu Boga mojega, na koga se ja nadam, da će me zbog ovih kratkovremenih muka udostojiti večnoga života, i ti bi poželeo da za njega postradaš ovako kao ja.

Te reči su razbesnele njegove mučitelje, pa su mu, kako beleže zapisi, zabijali klince u telo dok se on molio Bogu. Sudbina se promenila tek kada je car Konstantin objavio slobodu hrišćanima i naredio da svi koji su osuđeni zbog vere budu pušteni.

Tada je oslobođen i Teodot. Vratio se svom episkopskom služenju i, prema predanju, živeo još dve godine nakon toga.

Svetac čiji se praznik poštuje vekovima

Srpska pravoslavna crkva Svetog sveštenomučenika Teodota obeležava 2. marta po starom, odnosno 15. marta po novom kalendaru. Njegov dan u narodu se ne vezuje za velike rituale, ali se veruje da nosi snažnu simboliku.

U starim zapisima i narodnom predanju često se pominje jedna jednostavna poruka, dobrota koju čovek učini drugima tog dana vraća mu se na neki način.

Običaj koji se radi ujutru

Zbog toga se veruje da sutra, čim svane, treba učiniti makar jedno dobro delo. Nije važno koliko je veliko. Može biti pomoć nekome kome je potrebna, dobra reč, mali znak pažnje ili podrške.

Prema narodnom verovanju, taj čin simbolično prati život i delo svetitelja koji je, uprkos teškim mukama, ostao veran veri i ljudima.

Stari kažu da čovek već istog dana oseti promenu, ne zbog nekog čuda, već zato što dobrota gotovo uvek pronađe put nazad.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.