"JEDNOM BALERINA, UVEK BALERINA": U Madlenianumu sutra premijera priče inspirisane životom dobro znane Sarajke

Premijera diptiha "Beskrajna igra" i "Maskarada" u Madlenianumu u subotu, 25. aprila donosi jedinstven spoj drame i baleta koji slavi umetnost i neraskidive generacijske veze.

Ima onih večeri u pozorištu kada se zavesa ne podiže samo da bi nam pokazala uvežbane korake i naučene replike, već da bi nam otvorila prozor u nečiju dušu. Reklo bi se da zbog toga u holu Madlenianuma ovih dana miriše na uspomene, na stare kofere pune haljina i na neku otužnu, a opet lepu prolaznost.

Sudeći po generalnoj probi, publika će biti gurnuta u prostor gde se briše granica između onoga što smo sanjali kao deca i onoga što smo postali kao ljudi. Stoga ovo neće biti samo predstave, nego i ogledalo u kojem će svako od nas, bez obzira na godine, prepoznati poneki svoj neostvareni san, ali i osetiti radost zbog onih koji su, uprkos svemu, uspeli da odigraju svoju igru.

Predstava nastajala slušajući ljude, ne samo pišući o njima

Iz razgovora sa autorkama jasno je da ova predstava nije nastajala "iz fotelje", one su provodile dane u kući sa Svjetlanom Knežević i Milicom Janketić, slušajući, beležeći, hvatajući načine na koji one funkcionišu, kako razgovaraju, čega se sećaju.

Rediteljka Nastasja Alja Daničić otkrila nam je jedan simpatičan detalj iza kulisa koji mnogo govori o duhu same predstave.

- Svjetlana je sama sebi odabrala haljinu. Oko toga nismo mogle da se dogovorimo. Donela je kofer sa svojim haljinama da bira - kroz osmeh je rekla Nastasja govoreći o Svjetlaninoj autentičnosti, zanesenosti i odnosu koji ima sa ćerkama.

"Beskrajna igra" se ne oslanja na velike zaplete niti na naglašene efekte, mirnija je, gotovo razgovorna. U tom prostoru, koji je scenografski sveden taman toliko da ne odvlači pažnju, već da diskretno uokviri odnose na sceni, prati se odrastanje male Ane i njen prvi susret sa baletom. Fokus je na onome što se dešava između likova, kako se prepoznaje dar, kako dolazi do odluke i šta ostaje iza nje.

Sama Svjetlana Knežević, čiji se život i iskustvo prepliću sa onim što ćete gledati na sceni, vratila se u razgovoru na jednu od svojih najranijih uspomena, gotovo kao da odatle kreće i cela priča.

- Mama me je prvi put sa tri godine odvela u lutkarsko pozorište i ja sam tada poželela da budem lutka.

I ne bilo kakva nego, kako kaže, "lutka koja pleše". Iz te slike detinjstva, jednostavne i jasne, kasnije se razvija sve ono što predstava prati, a to je put koji započinje od od osećaja koji te, jednom kad se javi, više ne napušta.

Kad je pozorište deo odrastanja, a uloga deo života

Za Milicu Janketić ova predstava ima i neku ličnu težinu, ali ne samo zbog teme, nego i zbog toga što na sceni igra jednu majku, a zapravo svoju baku.

Na pitanje kako je bilo odrastati u umetničkoj porodici, odgovorila je krajnje iskreno.

- Ja ne znam za drugo. Sama ta stvar da je umetnost stalno pred tobom, gde god da se okreneš - meni je bila prirodna. Kada sam bila mala, ja sam mislila da to svako tako ide u pozorište, a onda sam i sve drugarice "uvukla" u to, pa su one sa mnom "visile" po pozorištima."

U njenoj izvedbi nema naglih prelaza niti naglašavanja napetosti. Govori sigurno, bez kolebanja, a osećanja drži pod kontrolom, više ih naslućujemo nego što ih vidimo. Sa dovoljno tenzije da drži pažnju, zbog čega njen lik i deluje stvarno.

Iz svega što se na sceni otvara, izdvaja se jedna poruka koju bi, kako ona kaže, volela da publika ponese sa sobom, bilo da je gleda kao dete ili kao roditelj.

- Da osluškujete sebe, da sledite svoje snove, ono što osećate da vam je blisko, za šta imate dara, a roditelji bi trebali da se bave decom, da uvide u čemu su ona dobra, i pruže im podstrek.

U kontekstu cele predstave, te reči ne deluju kao savet sa strane, već kao nešto što je već proživljeno i što publika, svako na svoj način, može da prepozna.

Kad se drama i balet susretnu

Premijera ovog diptiha zakazana je za 25. april u 19.30 časova na Velikoj sceni Madlenianuma.

U prvom delu večeri, drama "Beskrajna igra", po tekstu Jelene Paligorić Sinkević i u režiji Nastasje Alje Daničić, donosi ovu priču inspirisanu životom balerine i glumice Svjetlane Knežević, a u nastavku će biti izveden balet "Maskarada" u koreografiji Aleksandra Ilića.

Na muziku Hačaturijana i Šostakoviča, mlade balerine i baletani će telima ispisati priču o čežnji i ljubavi. Za razliku od drame, balet ne daje gotove odgovore, on ostavlja prostor vama da u svakom pokretu, u svakom okretu pronađete sopstveno značenje ljubavi, privlačenja i udaljavanja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.