"Vidi, čiko, zagrlim!": Snimak usvojene devojčice iz Srbije rasplakao hiljade ljude, njene reči odjekuju

Postoje trenuci koji nas podsete koliko je ljubav jednostavna, ali i koliko može da promeni nečiji život. Jedan takav trenutak zabeležen je na snimku koji se proširio društvenim mrežama i raznežio hiljade ljudi. U centru pažnje je devojčica koja je, nakon usvojenja, pronašla ono za čim svako dete najviše čezne - sigurnost, toplinu i zagrljaj svojih roditelja.

Snimak je objavljen na profilu „Usvojena mama“, a prizor devojčice koja se svom snagom privija uz mamu i tatu mnogima je izmamio suze. Njene reči, izgovorene sa iskrenim dečjim oduševljenjem, postale su najlepši deo videa.

„Vidi, čiko, zagrlim!“, uzbuđeno govori devojčica, okrećući se prema kameri i ponosno pokazujući kako grli svoje roditelje.

U toj kratkoj rečenici krije se mnogo više od jednog običnog dečjeg zagrljaja. Za nju je to trenutak sreće, osećaj da pripada i da konačno ima nekoga kome može da potrči u naručje.

Jedan zagrljaj koji govori više od hiljadu reči

Dok odrasli u ovom prizoru prepoznaju svu težinu i značaj usvojenja, devojčica svet posmatra na najjednostavniji i najiskreniji način. Ona ne razmišlja o administraciji, dugim procedurama ili svim izazovima koji mogu da prate put do usvojenja.

Ona samo zna da su tu mama i tata. Da je neko drži za ruku, grli je i pruža joj ljubav.

Upravo ta jednostavnost čini snimak toliko dirljivim. Devojčica ne pokušava da kaže nešto posebno, niti je svesna koliko će njene reči dotaći ljude širom interneta. Ona jednostavno želi da pokaže koliko voli svoje roditelje i koliko joj znači što je uz njih.

Njen zagrljaj postaje simbol nečega što se često podrazumeva, a zapravo je neprocenjivo – osećaja da negde pripadamo i da postoji neko ko će nas uvek dočekati raširenih ruku.

Roditeljstvo ne počinje uvek rođenjem, već ljubavlju

Ovakvi trenuci podsećaju nas da porodice ne nastaju uvek na isti način, ali da ljubav, pažnja i posvećenost čine njihovu suštinu.

Za roditelje ove devojčice, njen spontani uzvik i osmeh verovatno vrede više od bilo kakvih reči zahvalnosti. U njenoj sreći vide potvrdu da su izgradili odnos u kojem se dete oseća voljeno, prihvaćeno i sigurno.

A upravo je to ono što je svakom detetu potrebno - dom u kojem neće morati da se pita da li je voljeno, zagrljaj u kojem može da pronađe utehu i roditelji uz koje će bez straha moći da odrasta.

Snimak koji je raznežio društvene mreže zato nije samo još jedna viralna priča. On je podsetnik da iza svakog deteta postoji čitav svet osećanja, potreba i snova, kao i da ponekad jedan zagrljaj može da kaže ono za šta odraslima nedostaju reči.

A devojčica je to pokazala na najlepši mogući način - iskreno, spontano i sa osmehom koji se ne zaboravlja.

Od neuspešnih vantelesnih oplodnji do usvojenja ćerke Vike: Kristina Dževerdanović otkrila kako je postala mama

Kristina Janjović Dževerdanović, autorka Instagram profila „Usvojena mama“, sa suprugom Nikolom prošla je kroz težak put do roditeljstva, obeležen zdravstvenim problemima, neuspešnim pokušajima vantelesne oplodnje i dugim čekanjem. Danas su roditelji devojčice Vike, a svoju priču dele kako bi ohrabrili druge parove koji razmišljaju o usvojenju.

Njihovo iskustvo ponovo je privuklo pažnju javnosti nakon što se na društvenim mrežama proširio snimak devojčice koja se grli sa roditeljima i uzbuđeno govori: „Vidi, čiko, zagrlim!“

Upravo iza takvih trenutaka krije se priča o godinama nade, neizvesnosti i odluci koja je promenila živote cele porodice.

Želela je dete, a ne trudnoću: Godinama su se borili da postanu roditelji

Kako je Kristina ispričala u razgovorima za domaće medije, njena najveća želja nije bila da prođe kroz trudnoću, već da postane majka. Zajedno sa suprugom Nikolom želela je dete i porodicu, a kada su se suočili sa zdravstvenim problemima i neuspešnim pokušajima vantelesne oplodnje, počeli su da razmišljaju o drugom putu do roditeljstva.

Kristina je imala i ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući tumor na materici, a par je prošao kroz više pokušaja vantelesne oplodnje koji nisu doneli željeni rezultat.

Ipak, nisu odustajali od svoje želje da postanu roditelji. Usvojenje za njih nije bilo poslednja opcija, već odluka koju su doneli iz ljubavi prema detetu i želje da nekome pruže dom.

Kako je Kristina govorila, kada su ona i Nikola odlučili da krenu tim putem, shvatili su koliko je teško pronaći iskustva drugih roditelja. Informacije su uglavnom dolazile sa stručne strane, dok su lične priče ljudi koji su prošli kroz usvojenje bile retke.

Upravo zbog toga je kasnije pokrenula profil „Usvojena mama“, na kojem otvoreno govori o procesu usvajanja, predrasudama, strahovima i svemu onome što dolazi nakon što dete stigne u porodicu.

Poziv koji je promenio sve: „U mojoj glavi ja sam već bila mama devojčice Vike“

Put do njihove ćerke nije bio brz. Kristina i Nikola prošli su kroz proceduru, razgovore sa stručnim timovima i mesece neizvesnosti, ne znajući kada će dobiti priliku da upoznaju dete koje će postati deo njihove porodice.

A onda je stigao poziv koji je sve promenio.

Kako je Kristina ispričala za domaće medije, dobili su osnovne informacije o devojčici Viki, njenom uzrastu i zdravstvenom stanju. Usledila je rečenica koja joj je zauvek ostala urezana u sećanje:

„Vi ste jedan od parova za koji smatramo da bi bio adekvatna porodica za devojčicu Viku.“

Kristina je priznala da nakon tih reči gotovo ništa više nije čula. U njenim mislima već je postala mama male Vike.

Posebno je zanimljivo da je prvi poziv stigao na dan sahrane njenog strica, kojeg je mnogo volela i poštovala. Zbog tog neobičnog poklapanja, kako je ispričala, često se našali da je njen stric „odozgo umešao svoje prste“.

Međutim, ni nakon prvog poziva nije odmah usledio kraj čekanja. Prošlo je još nekoliko meseci bez konkretnih informacija, a tek poslednje nedelje decembra Kristina i Nikola pozvani su na razgovor na kojem je trebalo da se donese konačna odluka o tome da li će upravo oni postati Vikini roditelji.

Za Kristinu je to bio trenutak u kojem su se godine želje, straha i nade konačno približile ostvarenju.

Vika je iza sebe imala teške početke, a pred sobom novi život

Dolazak deteta u porodicu ne znači da su svi izazovi završeni. Naprotiv, za Kristinu i Nikolu tada je počeo jedan sasvim novi put.

Vika je zbog dugog boravka u instituciji imala određene razvojne zaostatke i traume, pa je porodica morala da uloži mnogo vremena, pažnje i strpljenja kako bi joj pomogla da se oseća sigurno. Kristina je zbog toga napravila pauzu u karijeri kako bi se posvetila ćerki.

Danas je, prema njenim rečima, Vika srećno i voljeno dete koje u potpunosti prati svoj uzrast. Kristina je posebno isticala koliko su ljubav, podrška partnera i osećaj sigurnosti bili važni u prevazilaženju početnih teškoća.

Upravo zato snimci poput onog na kojem se devojčica grli sa roditeljima imaju posebnu težinu. Iza jednog spontanog zagrljaja nalaze se meseci prilagođavanja, izgradnje poverenja i stvaranja odnosa u kojem dete može da se opusti i pokaže emocije bez straha.

„Nismo mi ti koji spasavaju decu“

Jedna od najvažnijih poruka koju Kristina šalje kroz svoje javne nastupe jeste da usvojitelji ne treba da se posmatraju kao ljudi koji nekoga spasavaju, već kao roditelji koji sa detetom grade porodicu.

Kristina je tu ideju sažela rečima da u njihovom slučaju nije ona spasila Viku, već je Vika spasila nju.

Ta perspektiva menja način na koji se posmatra usvojenje. Dete ne dolazi na svet da bi nekome ispunilo želju, niti je njegova uloga da bude zahvalno zbog toga što je dobilo porodicu. Ono dobija pravo na ljubav, zaštitu i detinjstvo, dok roditelji dobijaju priliku da odrastaju zajedno sa njim i grade odnos koji se ne zasniva na biologiji, već na svakodnevnoj brizi.

Kristina i Nikola svoju priču pretočili su i u knjigu „Vika“, koju su napisali kao otvoreni dnevnik namenjen ćerki, ali i drugim porodicama koje prolaze kroz sličan proces. Knjiga je predstavljena javnosti u septembru 2026. godine, a njen cilj je da približi iskustvo usvajanja i pokaže koliko se porodica može promeniti dolaskom deteta.

Njihova priča tako prevazilazi granice jedne porodice. Ona je i poziv na otvoreniji razgovor o usvojenju, o deci koja čekaju porodicu i o roditeljima koji tek treba da pronađu svoj put do njih.

A možda se sva njena suština najbolje vidi u jednom kratkom dečjem zagrljaju. U trenutku kada Vika, bez velikih reči i bez svesti o tome koliko je njen put bio dug, pokazuje da je pronašla ono što joj je najpotrebnije - svoje roditelje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.