Iz Amerike se preselila u Beograd i sad zarađuje 54.000 dolara godišnje: Daša otkriva šta je osvojilo u Srbiji

Sa 16 godina otišla je iz Rusije u Ameriku, a nekoliko godina kasnije odlučila da ponovo počne iz početka, ovog puta u Srbiji. Danas u Beogradu vodi sopstveni biznis, radi sa međunarodnim klijentima i uživa u slobodi koju ranije nije imala. Za Ona.rs otkrila je zašto je izabrala Srbiju, koliko joj se promenio život, šta joj nedostaje iz Amerike i zašto preseljenje u inostranstvo nije uvek bajka.

Daria Ershova imala je posao, izgrađenu rutinu i život u Americi kakav je godinama gradila. Ipak, kada je počela ozbiljnije da razmišlja o svojoj budućnosti, shvatila je da želi nešto drugačije. Danas, sa 25 godina, živi u Beogradu, vodi sopstvenu PR i marketing konsultantsku agenciju i zarađuje oko 54.000 dolara godišnje.

Njena priča privukla je pažnju i američkog medija Business Insider, za koji je govorila o odluci da napusti Ameriku, preseli se u Srbiju i promeni način na koji radi i živi. Međutim, u razgovoru za Ona.rs Daria je otišla korak dalje: dok nas je vodila kroz svoj Novi Beograd, omiljeni kafić i mesta na kojima provodi slobodno vreme, govorila je i o stvarima koje se ne vide u finansijskim izveštajima - usamljenosti, mentalnom zdravlju, strahu od neuspeha i pronalaženju osećaja pripadnosti u novoj zemlji.

Od Rusije do Amerike, a onda je Beograd postao njen novi dom

Daria je iz Rusije otišla u Sjedinjene Američke Države kada je imala samo 16 godina. Prvo je dve godine živela u Severnoj Kaliforniji, a potom oko sedam godina u Arizoni. Tamo je završila školovanje, sticala iskustvo u marketingu i društvenim mrežama i postepeno gradila profesionalni put.

Iako je ostvarila mnoge stvari koje je želela, vremenom je počela da preispituje da li je život koji je izgradila zaista onakav kakav želi.

"Možda je vreme da istražim svet", pomislila je kada je počela da razmatra odlazak iz Amerike.

Jedan od razloga bila su i ograničenja vezana za vizu koju je imala, zbog kojih nije mogla da putuje van zemlje. Nakon godina provedenih daleko od porodice i drugih delova sveta, želela je da ponovo dobije tu slobodu. Kada je saznala da se njen brat seli u Srbiju zbog studija, odluka je počela da dobija konkretniji oblik.

"Nisam živela blizu porodice skoro osam godina. Pomislila sam: zašto se ne bih preselila tamo gde se seli moj brat, pa ću onda videti kako će se stvari odvijati? Iskreno, to je bila sjajna odluka", ispričala nam je Daria.

Zanimljivo je da pre dolaska nije mnogo znala o Srbiji. Istraživala je na internetu, gledala snimke ljudi koji žive ovde i pokušavala da stvori sopstvenu sliku o zemlji u koju je planirala da se preseli.

Čak su je i prijatelji u Americi povremeno pitali da li se nalazi u Sibiru, mešajući Srbiju sa delom Rusije.

"Znala sam da Srbija postoji, ali nisam znala mnogo o njoj", priznala je kroz smeh.

Danas, godinu i po dana nakon preseljenja, ima prilično jasnu predstavu o tome šta joj se dopada u novom okruženju. A prvi utisak, kaže, nije se mnogo promenio.

"Zašto su svi tako neverovatno ljubazni?", bilo je pitanje koje joj se javilo gotovo odmah po dolasku.

Prisетila se i lekarke koju je upoznala svega dve nedelje nakon preseljenja. Kada je saznala da je Daria tek stigla u Srbiju, ponudila joj je savete o mestima koja bi trebalo da poseti, objasnila joj koji su praznici važni, a zatim je pozvala da dođe kod nje kući i upozna njenu porodicu.

Za Dariju, koja je prethodno godinama živela u sredini u kojoj su ljudi, kako kaže, uglavnom bili okrenuti sebi, takva spontanost bila je veliko iznenađenje.

U Americi je zarađivala 42.000 dolara, a danas ima sopstvenu agenciju

Kada je reč o finansijama, njena priča je posebno zanimljiva jer pokazuje koliko na kvalitet života utiču ne samo primanja već i troškovi koje svakog meseca moramo da pokrijemo.

Dok je živela u Arizoni, Daria je radila kao marketing koordinatorka i zarađivala oko 42.000 dolara godišnje. Imala je stabilan posao, ali joj nakon plaćanja računa nije ostajalo mnogo novca za štednju, putovanja i druge stvari koje čine svakodnevicu.

Stanovanje je predstavljalo jedan od najvećih troškova. Čak i kada je delila stan sa drugom osobom, njeni troškovi stanovanja iznosili su oko 2.100 dolara mesečno za ceo stan.

Pored toga, plaćala je automobil, osiguranje, gorivo, telefon, namirnice i druge redovne troškove. U mesecima kada ne bi imala neplanirane izdatke, ostajalo joj je svega 300 do 400 dolara.

"Nije bilo velike razlike između novca koji sam morala da potrošim na račune i onoga što mi je ostajalo za štednju ili izlaske", objasnila je.

Jedna večera u restoranu sa prijateljicom mogla je da joj odnese značajan deo tog iznosa.

Preseljenjem u Beograd promenila je i profesionalni model rada. Umesto da traži posao u lokalnoj kompaniji, odlučila je da pokrene sopstveni biznis - Daria Ershova PR Soma Creative, kroz koji pruža usluge iz oblasti odnosa s javnošću, marketinga i komunikacija brendova.

Danas sarađuje uglavnom sa klijentima iz SAD, Kanade i Velike Britanije. Pošto radi samostalno, može da bira sa koliko klijenata će sarađivati i sama određuje cene svojih usluga.

"Niko mi ne govori koliko će da me plati. Ja određujem koliko vredim ja i koliko vrede moje usluge", rekla je Daria.

Upravo je ta promena, uz niže troškove života, doprinela tome da danas zarađuje oko 54.000 dolara godišnje.

Ipak, važno je naglasiti da njeno iskustvo ne predstavlja nužno finansijsku sliku prosečnog života u Srbiji. Daria radi sa međunarodnim klijentima i naplaćuje usluge po cenama koje važe na tim tržištima, dok svoje svakodnevne troškove plaća u Srbiji.

Kako je i sama istakla u razgovoru, njena situacija bila bi drugačija kada bi radila za domaću kompaniju i zarađivala lokalnu platu.

Stan od 650 evra, šetnje umesto vožnje i više prostora za život

Jedna od najvećih promena odnosi se na svakodnevne troškove. Daria u Beogradu plaća 650 evra mesečno za dvosoban stan, a za hranu, uključujući namirnice i povremene porudžbine, izdvaja oko 300 evra.

Za osnovno privatno zdravstveno osiguranje plaća oko 80 evra godišnje.

Posebno joj odgovara činjenica da u svom kraju može da obavi veliki deo svakodnevnih obaveza peške ili javnim prevozom, pa joj automobil nije neophodan.

"Ovde mogu svuda da idem peške ili autobusom", objasnila je.

Ipak, to ne znači da joj se u Srbiji baš sve dopada. Vožnja u Beogradu jedna je od stvari koje bi najradije izbegla.

Posebno pamti iskustvo na Slaviji, kada se prvi put našla u kružnom toku tokom popodnevnog špica, okružena autobusima, tramvajima i automobilima koji su trubili.

"Počela sam da plačem. Pomislila sam da nema šanse da ovo preživim", prisetila se kroz smeh.

Od tada joj više odgovara da bude putnica nego vozač, a Novi Beograd joj je idealan upravo zbog mogućnosti da većinu stvari obavi bez automobila.

Ipak, ono što joj je najviše promenilo svakodnevicu nije samo novac koji joj ostaje na kraju meseca.

Daria kaže da joj je društveni život u Beogradu bogatiji nego što je bio u Americi.

Uživa u tome što može spontano da ode na kafu, prošeta parkom, radi iz omiljenog kafića ili provede vikend sa prijateljima. Četvrtkom tokom zime posebno voli karaoke večeri, kada se sa društvom okuplja i peva do kasno.

Za nju je upravo ta mogućnost da bude među ljudima, bez potrebe da za svaki izlazak ili druženje napravi komplikovan plan, jedna od najvećih prednosti života u Beogradu.

"Ne mislim da bih mogla da živim u Novom Sadu": Šta je osvojilo u Beogradu?

Kada je tek stigla u Srbiju, Daria je prvih mesec dana provela na Vračaru. Dopao joj se taj deo grada, ali je ubrzo shvatila da joj je za samostalan život potreban stan koji će joj ostaviti više finansijskog prostora.

Sa porodicom je počela da obilazi stanove, a prvi koji su pogledali u Novom Beogradu pokazao se kao pravi izbor.

Njeni roditelji su smatrali da je kraj miran, bezbedan i praktičan, a Daria se brzo složila sa njima.

"To je moj kraj, to su moji ljudi", opisala je osećaj koji je imala kada se uselila.

U međuvremenu je upoznala i ljude koji rade na lokalnoj pijaci, gde često kupuje namirnice. Posle godinu i po dana, oni već poznaju nju, a ona njih.

Upravo takvi mali rituali pomogli su joj da se brzo oseti kao deo zajednice.

Kada je reč o drugim gradovima, nedavno je posetila Novi Sad, ali smatra da bi joj za život možda bio premali.

Beograd joj više odgovara zbog dinamike, raznovrsnosti sadržaja i mogućnosti da svakog vikenda otkrije nešto novo.

Ipak, ne provodi sve vreme u gradu. Voli da putuje, a posebno joj prijaju priroda, planine i vikend-izleti. Tara je jedno od mesta na koje odlazi kada joj je potreban predah od posla.

Usamljenost o kojoj se ne govori dovoljno kada se selite u inostranstvo

Iako je u Srbiji pronašla mnoge stvari koje joj odgovaraju, Daria ne idealizuje preseljenje u drugu zemlju.

Naprotiv, jedan od najvažnijih delova našeg razgovora bio je posvećen usamljenosti i mentalnom zdravlju.

"Mislim da je lepo romantizovati novi početak. Niko vas ne poznaje i možete da budete potpuno drugačija osoba. Ali morate da budete spremni na to da ćete biti sami", rekla je.

Kada se preselite u novu zemlju, ne menjate samo adresu. Nestaju i svakodnevne rutine na koje ste navikli, poznata mesta, ljudi kojima možete spontano da se javite i sitnice o kojima ranije niste ni razmišljali.

Čak i odlazak u prodavnicu ili podizanje novca na bankomatu mogu da funkcionišu drugačije.

Daria je takvo iskustvo imala i kada se sa 16 godina preselila u Ameriku, ali i kasnije, kada je došla u Srbiju.

Seća se vikenda tokom kojih bi ostajala kod kuće jer nije poznavala dovoljno ljudi da bi spontano organizovala druženje. Pozvala bi prijatelje u Americi, ali je ubrzo shvatila da oni više ne mogu u potpunosti da razumeju njenu svakodnevicu.

Živeli su u različitim sredinama, sa različitim problemima i iskustvima.

Prvu prijateljicu u Beogradu upoznala je u kafiću. Mesecima je to bila osoba sa kojom se najviše družila, a onda je preko njenog rođendana upoznala nove ljude. Oni su je upoznavali sa svojim prijateljima, koji su zatim dovodili još ljudi.

Tako je, malo-pomalo, izgradila svoj krug.

Danas su njeni prijatelji uglavnom Srbi, što joj je posebno drago jer je kroz njih upoznala i lokalne običaje i način života.

Ipak, otvoreno govori o tome da joj početak nije bio lak.

Daria otvoreno govori o anksioznosti i odlasku na terapiju

U razgovoru za Ona.rs Daria je podelila i nešto mnogo ličnije: već više od deset godina ima dijagnostikovanu anksioznost.

Objasnila je da u sredinama iz kojih dolazi mentalno zdravlje nije uvek tema o kojoj se otvoreno razgovara. U Rusiji, kako kaže, njeni roditelji i okolina dugo su na takve probleme gledali kao na nešto što je "samo u glavi".

Zbog toga joj je važno da se o ovoj temi govori bez stida.

"Mislim da je u redu tražiti pomoć", rekla je.

Kada se preselila u Srbiju i počela da ima više novca na raspolaganju, prvi put je mogla da izdvoji budžet za psihoterapiju.

Istakla je da je važno da ljudi ne dozvole da ih tuđa uverenja spreče da potraže podršku koja im je potrebna.

Anksioznost, objasnila je, može da se pojavi u različitim situacijama: kada treba da odete na novo mesto i govorite jezikom koji ne poznajete, kada se osećate usamljeno ili kada vas prati strah da nećete uspeti i da ćete morati da se vratite odakle ste došli.

Zato smatra da je važno biti realan kada se odlučujete na veliki životni korak.

"Morate da budete realni i da razumete da će biti teško, bez obzira na sve. Čak i ako se selite sa 10.000 evra, i dalje će biti teško. Bez obzira na to koliko novca imate."

Ova poruka možda je i najvažniji deo njene priče: novac može da olakša preseljenje, ali ne može da ukloni sve izazove koji dolaze sa napuštanjem poznatog života.

Kako se nosi sa strahom od neuspeha?

Pokretanje sopstvenog biznisa u novoj zemlji donelo joj je slobodu, ali i odgovornost da sama brine o klijentima, prihodima, porezima i organizaciji vremena.

Daria priznaje da strah od neuspeha nije potpuno nestao.

Kada radiš za sebe, postoje meseci u kojima ne uspeš da pronađeš novog klijenta ili zaradiš onoliko koliko si planirao. U takvim trenucima lako je pomisliti da si napravio pogrešan izbor.

Ona je pronašla način da se podseti na sve što je već uspela da uradi.

"Vodim dnevnik i svakog dana zapisujem šta se dogodilo ili koja se pozitivna stvar desila", objasnila je.

Kada naiđu teži dani, vraća se tim zapisima i podseća sebe da jedan loš period ne znači da je sve krenulo nizbrdo.

Već je ranije prolazila kroz teške situacije i uspela je da ih prevaziđe, pa veruje da će moći i ponovo.

To ne znači da je svaki dan jednostavan, ali joj takva praksa pomaže da sagleda stvari iz drugačije perspektive.

Sloboda freelance karijere ima i svoju cenu

Daria je želela da izgradi karijeru koja će joj omogućiti da sama bira gde će živeti i sa kim će raditi. Danas ima međunarodne klijente, sopstvenu agenciju i veću kontrolu nad svojim prihodima.

Međutim, kada smo je pitali šta bi savetovala nekome ko želi da počne da radi kao frilenser, prvo je pomenula računovođu.

"Ne petljam se sa novcem i ne petljam se sa porezima. Imam računovođu i to je novac koji vrlo rado potrošim", rekla je.

Za nju je stručna pomoć u vezi sa finansijama vredna investicija, naročito kada tek počinjete da radite samostalno i još ne poznajete sve obaveze koje takav način rada nosi.

Ipak, administracija nije jedini izazov.

Najveći problem joj je to što radno vreme praktično ne postoji.

Kada radite od kuće, računar vam je stalno na dohvat ruke. Jedan odgovor na mejl pretvori se u još jedan poziv, pa u još jedan zadatak. Bez jasnih granica, radni dan lako se pretvori u rad od jutra do večeri.

Daria priznaje da još nije pronašla savršenu ravnotežu i da ponekad oseća da je blizu sagorevanja.

Kada shvati da joj je potreban predah, pokušava da ode iz grada na nekoliko dana, na primer na Taru, ili da jednostavno ostane kod kuće, skloni laptop i pogleda film.

"Mislim da još nisam u potpunosti naučila kako da napravim tu granicu", priznala je.

I u tome je važan deo njene priče: preseljenje joj je donelo više slobode, ali sloboda zahteva i odgovornost da nauči kada da prestane da radi.

Da li će ostati u Srbiji?

Iako joj se Beograd dopada i ovde je izgradila posao, prijateljstva i svakodnevnu rutinu, Daria još ne planira da se trajno veže za jednu zemlju.

Sa 25 godina oseća da ima prostora da nastavi da istražuje svet.

Italija je jedna od zemalja u kojima bi volela da provede godinu ili dve, a privlače je i Velika Britanija, Irska i Škotska, između ostalog zbog mogućnosti koje nude u oblastima PR-a i marketinga.

To, međutim, ne znači da planira da napusti Srbiju u skorije vreme.

Beograd joj je trenutno mesto u kojem se oseća prijatno, radi sa klijentima iz različitih delova sveta, druži se i uživa u svakodnevici koju je sama izgradila.

Možda upravo u tome leži posebnost njene priče: nije došla u Srbiju sa idejom da ovde mora da ostane zauvek. Došla je da istraži mogućnosti, približi se porodici i napravi život koji joj više odgovara.

A da li će Beograd ostati njen dom ili će je put odvesti negde drugde, za sada ne zna.

Ono što zna jeste da joj je ova odluka donela mnogo novih iskustava, drugačiji odnos prema poslu i novcu, ali i važnu lekciju o tome da svaki novi početak zahteva vreme, strpljenje i spremnost da se suočimo sa nepoznatim.

Celu epizodu sa Dariom Ershovom pogledajte u videu i saznajte kako izgleda Beograd iz perspektive devojke koja je napustila Ameriku, pokrenula sopstveni biznis u Srbiji i odlučila da život gradi po svojim pravilima.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.