Koliko bi prelazak na vegetarijanstvo zaista smanjio upotrebu zemljišta i emisije gasova širom sveta?

Trenutni sistem ishrane zasnovan na mesu koristi više od 75 procenata poljoprivrednog zemljišta za stočarstvo, dok zapošljava preko 27 procenata svetske radne snage. Nova studija Univerziteta u Oksfordu pokazuje kako bi globalni prelazak na biljnu ishranu mogao da transformiše čitav poljoprivredni sektor.

Masovni prelazak može osloboditi milione radnika

Istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet Planetary Health pokazuje da bi do 2030. godine različiti obrasci biljne ishrane mogli značajno da smanje potrebu za radnom snagom u poljoprivredi.

• Fleksitarijanska i pesketarijanska ishrana dovele bi do smanjenja od oko 5 procenata.
• Vegetarijanska i veganska ishrana dovele bi do smanjenja od 22 do 28 procenata.

Konkretno, to znači gubitak između 18 i 106 miliona radnih mesta u poljoprivredi širom sveta. Istovremeno, sektor hortikulture mogao bi da generiše između 18 i 56 miliona novih radnih mesta.

Uštede od skoro trilion dolara godišnje

Troškovi rada u poljoprivredi mogli bi da padnu za 290 do 995 milijardi dolara godišnje. Ove procene odražavaju činjenicu da je proizvodnja mesa izuzetno zahtevna u pogledu radne snage, od uzgoja stoke do prerade mesa.

Ranija istraživanja pokazala su da bi biljna ishrana mogla da smanji korišćenje poljoprivrednog zemljišta za čak 75 procenata. To je površina ekvivalentna zbirnoj teritoriji SAD-a, Kine, Australije i Evropske unije. Oslobođeno zemljište moglo bi da se iskoristi za obnovu prirode i pošumljavanje.

Konkretna rešenja za prelazni period

Istraživači naglašavaju da ovakav prelazak neće biti lak za milione ljudi čiji život zavisi od stočarstva.

Studija navodi da bi deo poljoprivrednih radnika mogao da se preusmeri na poslove zaštite prirode i obnove ekosistema, s obzirom na velike površine pašnjaka koje bi se oslobodile. Prekvalifikacija, preraspodela radne snage i ulaganja u proizvodnju biljne hrane biće ključni za podršku tokom ove tranzicije.

Zemlje poput Danske i Irske suočile bi se sa najvećim promenama. Čak i prelazak na fleksitarijansku ishranu mogao bi da smanji potrebu za radnicima za 60 do 61 procenat.

Urgentnost klimatskih promena

Trenutni sistemi ishrane odgovorni su za skoro 30 procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje stočarske proizvodnje direktno bi doprinelo ublažavanju klimatskih promena.

„Ublažavanje klimatske krize zahteva velike promene u načinu ishrane i prehrambenim sistemima“, zaključuju istraživači. Međutim, upozoravaju da će obezbeđivanje adekvatne podrške radnicima zahtevati pravovremeno planiranje i brzu reakciju.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.