• 0
 ≫ 

Zbog čega su filmovi koji greju dušu postali pravo osveženje

, Ona.rs
 ≫ 

Nedavno sam u društvu najbolje prijateljice imala priliku da pogledam film "Leto kada sam naučila da letim", a utisak koji je ostao da me "drži" nakon gledanja nije prestao da jenjava danima

  • 0
Snimanje filma, Leto kada sam naučila da letim

Foto: Glorija Lizde

To je film koji treba da pogledate u društvu najmilijih ljudi. Jer greje dušu.

U moru domaćih produkcija, gde gledamo prikaz našeg društva kroz mračniju, "krimi" prizmu, ovaj film je pravo osveženje. Naizgled "limunada" tematika, koja se prepliće kroz živote glavnih junaka, prevariće vas u prvih 10 minuta filma, da pomislite kako u stvari vi samo gledate jedan film za tinejdžere ili decu.

Međutim, kako radnja nastavlja da se odvija, mi sve bolje i dublje spoznajemo glavne likove i sve što im je život doneo. Počinjemo da se stavljamo u njihovu kožu, da saosećamo sa mukama male Sofije i njenim problemima - od odvajanja od svog školskog društva, upoznavanju potpuno novih ljudi na letovanju, prvog poljupca, pa sve do pronalaženja unutrašnje snage usled gubitka voljene osobe.

Iskonski međuljudski odnosi nisu se mnogo promenili

Vidimo i osećamo jedan bol, prikriven velom diskrecije, za nekim vremenima koja više ne postoje. Jugonostalgičan prikaz letovanja male Sofije sa njenom babom na Hvaru i svih babinih uspomena koje su nastale na tom istom ostrvu pre više od pedeset godina pokazuje nam da se iskonski međuljudski odnosi nisu mnogo ni promenili za pola veka.

Film"Leto kada sam naučila da letim" takođe pokazuje da je potpuno u redu promeniti mišljenje, stav ili ogorčenost prema životnim izazovima, gde publiku inspiriše na duhovni rast i napredak. Gde je biti Hrvat, Srbin, Slovak ili nešto sasvim četvrto stvar koja ne treba da se posmatra kao dobro ili loše, gde deca sijaju tolikom radošću, da zaboravljaju na nacionalne, kulturološke, pa čak i starosne razlike.

Film Leto kada sam naucila da letim, Raša Andrić

Foto: Sense Production

Kako se uklopiti u adolescenciju

Film pokazuje kako je moguće da različite starosne generacije uče jedni od drugih, pomažu da se prebole teške situacije, da je moguće postići gotovo sve na ovom svetu, ako se ljudi drže zajedno.

Ono što je mene posebno oduševilo, bila je vizura jedne devojčice, o tome šta treba da očekuje u životu. Koliko je rezilijentna, pametna, osećajna i mudra. To i jesu pretežno kvaliteti jedne devojčice pred adolescencijom, koja se tek upoznaje sa svetom u kojem živi. To su njene najvažnije avanture, ali i izazovi; kako se uklopiti u adolescenciju, dok još uvek želiš da zadržiš parče detinjstva. Vratilo me je na sopstveno detinjstvo, na iste emocije, ista razmišljanja, strahove, nedoumice, jednom rečju: odrastanje...

Zbog čega je lik Sofije toliko prijatan? Verujem da je upravo zbog te slobode koju deca imaju - iskrenost, naivnost, neiskvarenost, nevinost, čistota. Ona nas podseća na naša bezbrižna detinjstva, na čednost i radost koju samo deca istinski imaju u sebi. Na ona letovanja koja smo mi sa porodicama imali; na nova prijateljstva; na samospoznaju; na odrastanje; na ljubav.

Šta sve to život može da nanese čoveku

Isto tako, saosećamo i sa likovima Sofijine babe i ostale starije rodbine. Vidimo obrise težih vremena, bol, ali ne i zlo. Ne i ogorčenost, ne i osvetu, ne i zlopamćenje. Vidimo mentalni progres i psihički rast u starijim junacima filma, gde ponovo dobijamo diskretnu poruku od reditelja: "dobro je stalno rasti, menjati stavove, postajati mudriji". Podseća na onu staru narodnu izreku "Čovek se uči dok je živ", a ovaj film to fantastično vešto prikazuje.

Snimanje filma, Leto kada sam naučila da letim

Foto: Glorija Lizde

Ovo je domaći film bez trunke nasilja, eksplicitnog sadržaja, političkih tema, kriminalnih narativa i slično. I da, moguće je napraviti fenomenalan filmski ili TV sadržaj, gde se komunicira šta sve to život može da nanese čoveku i kako se boriti sa nedaćama. I ne očajavati. Već pronaći i nešto lepo, korisno, nekad čak i duhovito u svemu što nam se događa za života. Izvući pouku, a istovremeno biti sposoban dati ljubav.

A to je nešto čega smo i te kako žedni u domaćoj kinematografiji.

Video: Stamenković: Glumice priželjkuju ulogu kakva je u filmu Prolećna pesma

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Porodica