Deca i zavisnost od interneta: Stručnjak otkriva 2 ključna faktora koja ukazuju na problem

Glumica Ljubinka Klarić izazvala je buru u javnosti kad je saopštila da njen 13-godišnji sin odlazi na terapiju zbog zavisnosti od interneta. Njena iskrena ispovest naišla je na podršku kod roditelja koji smatraju da njihova deca imaju isti problem, ali je bilo i onih koji su ocenili da bi tu vrstu problema trebalo “čuvati u svoja četiri zida”.

Svojim priznanjem, popularna glumica osvežila je problem sa kojim se suočavaju mnoge porodice u Srbiji - današnja deca ranije provode vreme za kompjuterom, odnosno sa telefonom ili tabletom u rukama nego što se druže sa vršnjacima, odlaze na sport ili imaju druga interesovanja, mimo virtuelnog sveta.

Ipak, da li je svako dete koje provodi za računarom ili na telefonu nekoliko sati dnevno u riziku da postane zavisno od interneta ili je to već postalo? I kako saznati da li je dete zavisno od interneta ili ga koristi u svrhe obrazovanja?

O problemu koji muči veliki broj roditelja u Srbiji razgovarali smo sa Milanom Radovanovićem, specijalnim pedagogom i psihološkim savetnikom koji je među prvima u Srbiji počeo da se bavi prepoznavanjem i lečenjem zavisnosti od interneta.

U razgovoru za Ona.rs Radovanović kaže da adolescenciju prate razni problemi, te da sve što se dešava u psihi adolescenta može da ima razvojnu kategoriju.

- Generalno, kod mladih, pre nego što postanu punoletni, veoma je teško uspostaviti dijagnozu - kaže Milan Radovanović.

- Kad govorimo o problemima zavisnosti, ne postavlja se dijagnoza maloletniku tek tako. Imao sam u praksi tinejdžere od 15 godina ili više koji su pokazivali znake zavisnosti, ali kod adolscenata to može da bude prolazna faza. U tim godinama njima je na internetu sve, njima je internet danas ono što su ljudima koji pripadaju srednjoj generaciji bili televizija i muzički stub. Današnjoj deci sve se vrti oko interneta i socijalnih mreža, i na žalost ali i za očekivati je da oni dosta vremena provode za kompjuterom, na telefonu ili sa tabletom u rukama.

Nekad se, podseća naš sagovornik, pominjalo da je od tri do četiri sata dnevno, odnosno pet do šest sati dnevno za računarom granica koja prelazi u zavisnost i patologiju. Od toga se, kaže, vremenom odustalo, a objašnjava i zašto:

- Imate ljude koji nemaju znake zavisnosti, a provode po pet-šest sati dnevno pred kompjuterom. Nekada smo tako mogli da delimo, a danas, zbog okolnosti u kojima živimo, više ne.

Ključni faktori

Ono o čemu bi trebalo da vodimo računa jeste da li fond sati provedenih za računarom ili na telefonu raste ili ne, što bi mogao da bude jedan od pokazatelja da je problem na vidiku.

- Ako neko sve više i više vremena provodi na internetu, onda možemo govoriti o problemu. Sam broj sati u toku dana ne mora da bude ključni problem - objašnjava Radovanović.

Terapeutima su, navodi, značajniji pokazatelji da li neko ima problem sa zavisnošću od interneta ti da li sve više vremena provodi na internetu i da li to može da kontroliše ili ne.

- Ukoliko neko može da ostavi telefon i da ga ne dira, na primer, za vreme ručka ili pre odlaska u krevet, to je znak da osoba ima kontrolu - ističe Radovanović.

On podseća da je današnji stil života takav da deca zavise od telefona.

- Upotreba telefona postala je životni stil klinaca zbog okolnosti u kojima odrastaju, a na koje ne mogu da utiču. Danas imate nastavnike koji u nedelju uveče pošalju domaći za ponedeljak. Ili jave uveče u 10 na grupu da je pretčas otkazan. U ovim okolnostima logično je da će dete pre odlaska u krevet proveriti poruke na telefonu kako bi se informisalo o onome što ga čeka sutra - objašnjava Radovanović.

Uloga roditelja

On, takođe, podseća i na tužnu sliku stvarnosti koja potvrđuje da mnogo toga potiče iz porodice.

- Demorališem se kad odem na odmor i vidim decu koja su tek napunila dve godine ili su još mlađa kako sede sa roditeljima u restoranu i gledaju nešto na tabletu ili telefonu. Ta deca stvaraju uslovni refleks, bez tableta neće da jedu - upozorava naš sagovornik.

Još porazniju sliku zatekao je nedavno na planini:

- Majka je vozila dete u kolicima, a na tendi koja zaklanja bebu od sunca bio je okačen telefon. Zar to dete nije moglo da bude u šetnji bez telefona? Trebalo bi da učimo decu da uživaju u prirodi, a ne da i u prirodu odlaze sa telefonima ili tabletima.

Radovanović ne spori da je roditeljska uloga i te kako zahtevna, ali da je uz veliku posvećenost i uspostavljanje zdravih navika moguće izbegavanje stvaranja pogrešnog uslovnog refleksa kod mališana.

- Kad roditelji sklone telefon, kod deteta se momentalno aktivira neprijatnost. Dete počinje da pravi scene, a roditelj mu često vrati telefon i dete se umiruje. To je stvaranje potpuno pogrešnog uslovnog refleksa odmalena - kategoričan je naš sagovornik.

Jasna pravila za celu porodicu

Internet i tehnologije su, decidan je Radovanović, odlične sluge, ali loši gospodari.

- Uvek ih poredim sa čekićem koji je fantastična alatka, ali može da bude i oruđe kojim ćemo nekog povrediti. Jedan moj kolega je imao odličan primer: mi ćemo decu od tri-četiri godine ostaviti same u sobi sa tabletom 45 minuta bez ikakve kontrole i mislićemo da je to dobro, ali da li bismo tu istu decu ostavili sa čekićem u ruci 45 minuta bez ikakve kontrole? Pristalica sam toga da bi tehnologiju trebalo uključivati u život dece, ali to mora da bude kontrolisano i sa jasnim pravilima - ističe Radovanović.

On smatra da bi ta pravila svaka porodica za sebe trebalo da uvede i da ih poštuju svi članovi, a ne samo deca.

- Da li je porodično pravilo da se posle 22 sata ne sme koristiti telefon i internet? Ako jeste, onda bi trebalo da ga sprovode svi članovi porodice. Neka svi ostave telefone i tablete na vidno mesto i neka ih ne diraju do sutradan. Da li se uvodi pravilo “digitalnog detoksa” koje podrazumeva da jedan dan niko od članova porodice ne koristi ni telefon, ni računar? Ako jeste, onda da ga sprovode i roditelji i deca. Roditelji moraju da daju primer deci - zaključuje Radovanović.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.