Odsustvo očinske ljubavi utiče na izbor životnog partnera u odraslom dobu: Kako prepoznati toksičan obrazac

Nezdrav ili nepostojeći odnos sa ocem tokom odrastanja drastično utiče na žensku decu i njihov odnos sa partnerima u odraslom dobu.

Emotivna veza oca i ćerke je ključna jer se po toj osnovi, još u detinjstvu, formiraju sva verovanja koja imamo o muškarcima i romantičnim odnosima. 

Otac ne mora nužno da bude nasilan, da bi se stvorila trauma.

Naime, čak i očevima koji su provodili više vremena u kancelariji nego kod kuće, odsustvovali za praznike i sve bitne događaje i davali obećanja u prazno ili vikali i kritikovali ćerku prečesto, treba da se "sudi" jer su upravo takve stvari inicijalna kapisla nepoverenja u muški rod.

Iako je termin "daddy issues", tj. "problemi sa taticom", uopšteno prihvaćen, pa čak i korišćen u psihologiji, takođe je i vrlo zloupotrebljen. Naime, upotrebom tog termina žene se često degradiraju i stide kao da su one krive zbog svojih emotivnih nedostataka ili rana. 

Hajde da malo dublje zađemo u ovu tematiku.

1. Deca su ogledalo svojih očeva

Roditelji su psihološko ogledalo koje reflektuje sve ono što jesmo, kako se definišemo i uklapamo u svet.

Novorođenče na svet dolazi čisto, bez svog identita i bilo kakvih spoznaja. Roditelji mu od prvog dana kreiraju sliku o sebi i drugima, usađujući mu moralne vrednosti i uverenja. To se u psihologiji naziva primarna socijalizacija.

Kako dete odrasta, njegov svet se širi i on dobija još ogledala, u vidu prijatelja, rođaka, učitelja, trenera, ljudi kojima je okruženo svakog dana, takozvana - sekundarna socijalizacija.

Ali, naši primarni staratelji - roditelji su odgovorni za to kako ćemo se prezentovati društvu, oni su ti koji nam "izgrađuju" karakterne osobine. 

Otac je figura koja treba da predstavlja autoritet, snagu i stabilnost, stoga je odsustvo iste veoma opasno, kako po muško, tako i po žensko dete.

Kada je u pitanju ćerka, taj odnos je znatno komplikovaniji upravo zbog gore navedenih stvari o kasnijim ljubavnim izborima ženskog deteta.

2. Deca su egocentrici, to je deo odrastanja

Deca su egocentrična i smatraju da se sve vrti oko njih. To je normalni deo odrastanja i ne označava postojanje narcisizma.

Ukoliko otac galami i koristi ružne reči, dete ne ume da percepcira da njegov tata možda ima mentalne probleme, nekontrolisan bes ili neku svoju traumu iz detinjstva i da mu je potrebna terapija.

Ne, dete stvara sliku kako nije voljeno i da nešto nije u redu sa njim.

Taj obrazac, ukoliko je ponavljan u kontinuitetu stvara osećaj "normalnosti", te kroz život, žena može da završi sa nasilnim partnerom koji će da upotrebljava isti sistem "vikanja" jer je na to navikla.

3. Konstantan osećaj praznine

Naša podsvest ne ume da napravi razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Stoga, uvek pokušava da zaleči stare rane u sadašnjem vremenu. 

Posledica ove pojave može da bude biranje partnera sa istim ili sličnim traumama iz detinjstva.

Naime, teško je pričati o tom delu sebe, te ako nađemo nekog ko se poistovećuje i razume, često se nadamo da će upravo ta osoba da nas izleči i voli bezuslovno. U većini slučajeva, dve osobe sa posttraumtskim poremećajem, mogu da izađu iz veze još više povređene.

4. Gledanje na svet kroz naočare iz detinjstva

Porodičan život je prva škola koja nas uči emocijama. 

Interakcije, iskustva i poruke koje apsorbujemo tokom detinjstva stvaraju nam fundamentalne stavove o ljubavi. Tu učimo da li je u redu da izrazimo svoje emocije, koje teme su adekvatne za razgovor, da li je sigurno biti otvoren i ranjiv, da li je sigurno voleti, da li je u redu verovati ljudima i ono najbitnije - da li smo mi vredni ljubavi.

Ako dete odrasta uz oca koji čini da se oseća nesigurnim, to šalje negativnu emociju ka svim međuljudskim odnosima i kreira problematiku u budućim izborima deteta.

Najveći pokazatelji da niste zalečeni od ove traume su sledeći.

1. Anksioznost prilikom vezivanja

Kada prođe čuvena faza "medenog meseca", što se uglavnom vezuje za period od 120 dana veze, postajete nervozni i u strahu da će vas partner prevariti, ostaviti ili povrediti.

Počinjete da očekujete najgore od veze, umesto najboljeg.

Ovo vodi ka besu, frustraciji, paranoji i ostalim negativnim osećanjima koja uništavaju vaše mentalno zdravlje ali i odnos s partnerom.

2. Plašite se vezivanja

Duboka, značajna veza zahteva ranjivost.

Ukoliko ste bili zanemareni, povređeni ili napušteni od strane vašeg oca, instinkt će vam govoriti da morate da se zaštitite od svih ljudi koje volite.

Stoga, veoma je moguće da ćete u vezama biti defanzivni, sumnjičavi i zatvoreni.

3. Koristite seks da biste osetili ljubav

Za osobe sa ovom vrstom traume intimni odnos često je potvrda validacije, te se brka sa ljubavlju.

Samopoštovanje i samopouzdanje zavise od poželjnosti koju osećate od strane muškog roda. Pošto vas otac nije obasipao komplimentima i ljubavlju, očajnički se trudite da to nadoknadite.

Međutim, postoji i opozit ove situacije, a to je potpuna zatvorenost kada je u pitanju seksualni život, strah predavanja muškarcu, koji vas, u vašoj glavi, može povrediti.

4. Ne verujete nikom

Ovo je potpuno logična posledica.

Nažalost, mozak to percepira ovako: "Ako je osoba koja je zaslužna za moje postojanje, podbacila u pružanju ljubavi i sigurnosti, zašto bi bilo ko drugi bio sposoban za to?"

Nepoverenje se često iskazuje kroz nesigurnosti, ekstreman strah da će vas partner prevariti ili ostaviti i anksizonost.

5. Birate pogrešne partnere

Naime, žene nesvesno uvek traže "oca" u svojim ljubavnim izborima. Pa, na primer, ako je vaš otac bio alkoholičar, verovatno će vam muškarci sa bilo kakvom adikcijom prema alkoholu i supstancama biti odbojni, no to ne znači da nećete odabrati nekog sa sličnim obrascem.

Naime, postoji velika šansa da ćete "dejtovati" kockara ili radoholičara jer je to sve jedan te isti šablon, samo u drugačijoj formi, koju bira naša podsvest, a naša svest ne raspoznaje.

 6. Imate problem sa postavljanjem granica

Dete koje je odraslo verujući da ga "ne čuju i ne vide", često će u svojim odraslim vezama prerano otkrivati intimne detalje o sebi, kako bi zadovoljilo tu unutrašnju potrebu.

Ovakve osobe imaju problem da kažu "ne" i postave jasne granice, što fizičke, što emotivne, iz straha da će ponovo biti odbačene i napuštene.

7. Stavljate partnera na pijedestal

U ljudskoj je prirodi da veličamo sliku oca, zaštitnika našeg doma, da mu se divimo i poštujemo ga.

Ako ste odrasli bez toga, gladni ste "idealizacije", te ćete je, vrlo verovatno, praktikovati na svom partneru.

8. Stariji muškarci

Ako se osećate privučeno ka osobama dosta starijim od vas, to je zato što uporno želite da rekreirate odnos oca i ćerke. Odnosno, potrebno vam je da osetite sigurnost i stabilnost, za koju smatrate da vam mlađi muškarci ne mogu pružiti.

Ovo se često brka sa materijalizmom, ali zapravo, u nekim slučajevima nije reč o novcu, već upravo o pomenutom osećaju sigurnosti, prenosi "Instyle".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.