"Moja ćerka je začeta uz korišćenje donatora sperme, sada je vreme da joj kažem ko je njen biološki otac"

Žena iz Velike Britanije konačno je odlučila da istinu o začeću svoje ćerke podeli sa njom. Spremna je da svojoj tinejdžerki kaže kako čovek koga smatra tatom zapravo nije njen biološki otac. Međutim, ovako težak razgovor iziskuje neophodnu "procenu štete" i pronalaženje najbezbolnijeg načina za saopštavanje istine.

- Čovek koga je Lizi oduvek zvala tata, moj bivši muž Ričard, nije njen biološki otac. Lizi je začeta putem vantelesne oplodnje, uz korišćenje donatora sperme. Ričard nije želeo da iko sazna da ima problema sa plodnošću, tako da smo tajili okolnosti oko njenog začeća - počinje žena koja ne otkriva svoj identitet u razgovoru za "Daily Mail".

U početku je mislila da će to biti samo dok Lizi ne bude dovoljno stara da razume, a Ričard nije imao vremena da se pomiri sa korišćenjem donatora. Ali tajna se brzo učvrstila, stvarajući nepremostiv ponor u njihovom braku i na kraju doprinela njihovom razvodu kada je njihova ćerka Lizi imala sedam godina.

Davaoci jajnih ćelija i sperme su nekada bili anonimni, ali se u aprilu 2005. godine zakon Ujedinjenog Kraljevstva promenio kako bi deci koja su začeta od donatora dala pravo da saznaju ko su njihovi donatori kada napune 18 godina, nakon što je odlučeno da će kultura otvorenosti biti od koristi začete od donatora. Prošlog meseca, prve bebe rođene po ovom zakonu postale su dovoljno stare da postavljaju ova pitanja koja će im promeniti život. Napredak nauke, u međuvremenu, znači da se sve više porodica poput ove o kojoj je reč suočava sa dilemom šta da kažu svojoj deci o njihovom začeću - i kada.

Prema Upravi za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA), broj dece rođene od donorske sperme se više nego utrostručio, sa manje od 900 u 2006. na više od 2.800 u 2019. godini, kada je začeće donora činilo jedno od 170 rođenja.

- Nasuprot tome, nemam zakonsku obavezu da kažem Lizi da je začeta od donatora. Ali imam moralnu obavezu da joj kažem da otac kojeg obožava nije krvno povezan sa njom - i ako postane sumnjičava u pogledu svog porekla kao odrasla osoba, Ričard i ja više nećemo biti jedini koji možemo da joj saopštimo ovu vest  - govori ova majka.

Činjenice o njenom identitetu, tako nevino pronesene kroz detinjstvo, mogle bi se pretvoriti u male sumnje kako ona odrasta. Zašto su njene oči smeđe kada su mamine i tatine plave? Odakle joj ljubav prema nauci? Zašto nema brata ili sestru?

Napredak u tehnologiji znači da ako se odluči da istraži, jednostavan DNK test naručen na mreži mogao bi da otkrije tajnu ove žene, dok bi onlajn aplikacija za mogla da kaže Lizi ime njenog biološkog oca, datum rođenja i poslednju poznatu adresu.

- Da Lizi sazna za svoje začeće od nekog drugog osim mene, slomilo bi mi srce. Ipak, svake godine koje prođe, postaje sve teže objaviti vesti koje ne samo da bi raznele njen svet, već i izazvale bes mog bivšeg muža, koji izgleda želi da se pretvara da naš donator ne postoji - priča majka.

Kada je upoznala Ričarda na jednoj zabavi 2004. godine, bila je u srednjim dvadesetim, ambiciozna u svojoj izdavačkoj karijeri i nije žurila da ima decu. Ričard, harizmatični i šarmantni arhitekta osam godina stariji od nje, jasno joj je stavio do znanja da čezne za ispunjenjem za koje je mislio da će mu očinstvo doneti.

- Dakle, nakon što smo se venčali 2007. godine, zauzela sam opušten pristup kontracepciji. Ako se desi, desi se, pomislila sam.

- Ali nije, i jednog popodneva, oko šest meseci nakon što smo se venčali, Ričard se vratio kući razočaran. Bio je kod doktora koji mu je rekao da ima slabu pokretljivost spermatozoida. Možda neće moći da ima decu. Zagrlila sam ga, znajući koliko će biti razoren. Tek sam se kasnije zapitala zašto je tako brzo zatražio lekarski savet, a da mi nije rekao da to čini. Sada mislim da je znao da postoji problem pre nego što smo se venčali.

Dalji testovi su potvrdili početnu prognozu, a Ričard je pao u depresiju. Ričard je pitao svoju suprugu da li mogu da leče plodnosti sa donorom sperme. Žena se složila, prvenstveno, u tom trenutku, jer je mislila da bi beba mogla spasiti njihov brak.

- U klinici za plodnost u blizini naše kuće u Mančesteru 2008. godine, izabrala sam donora sa plavom kosom, poput moje, i svetlom kožom. Ima karijeru u nauci, rekao nam je naš doktor, i donira iz altruizma.

- Kada sam posle tri ciklusa lečenja plodnosti saznala da sam trudna, klinika nam nije dala bilo kakav savet osim da nam kaže da će Ričard biti zakonski otac, ali naše dete je imalo pravo da sazna ko je njen donator sa 18 godina.

Ričard sada računa da će njen strah ipak sačuvati tajnu. Sa druge strane, žena se boji da ovo predugo drži u tajnosti. Takođe, misli da će ćerka biti dovoljno zaintrigirana da poželi da upozna svog biološkog oca.

- To će uništiti Ričarda, koji će me neizbežno optužiti za sramotu njegove porodice. Ali ne radi se o njemu, radi se o našoj ćerki i ona ima pravo da zna. Bez obzira na to, planiram da joj kažem u naredne dve godine, da joj dam vremena da se vesti slegnu pre nego što napuni 18 godina i da odluči da li da kontaktira svog oca.

- Sigurna sam da ima mnogo roditelja u istom problemu koji su, poput mene, bezbroj puta uvežbavali kako bi mogli da saopšte ovu vest. Uveriću je da ćemo je njen otac i ja uvek voleti, a priroda njenog začeća nema nikakvog uticaja na to. Nadam se da će razumeti. Ali brinem se da nikada više neće videti svoje detinjstvo na isti način - zaključuje ova žena.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.