Šansone Arsena Dedića: Prisetite se stihova koji su obeležili jednu eru i kojima se uvek vraćamo

On je bio je književnik, prevodilac, pesnik i kantautor. Bio je i producent i dirigent i muzičar.

Arsenije Arsen Dedić, autor i izvođač brojnih šansona sa kojima je odneo mnoge pobede na festivalima, napisao je, iskomponovao i izveo nebrojene poznate i misaone pesme, zbog čega se upisao u legende jugoslovenske muzike i smatra se jednim od osnivača žanra šansone u Jugoslaviji.

Rođen je 28. jula 1938. godine u Šibeniku u pravoslavnoj porodice Jovana i Veronike, rođene Mišković. Bio je drugo dete u siromašnoj, radničkoj porodici u kojoj je majka bila nepismena, veoma pobožna domaćica, koju je on kasnije naučio da čita. Njegov otac je bio zidar i dobrovoljni vatrogasac, ali je imao muzički talenat, pa je tako u narodnom orkestru u Šibeniku svirao više instrumenata.

U pleh-bend otac je uveo starijeg sina Milutina, a kasnije i Arsena, kada je imao 13 godine, gde je naučio da svira flautu. Učestvovao je u svečanostima, koncertima, ali tradicionalno i u sahranama. Detinjstvo je proveo u ulici Nikole Tesle u Šibeniku, u kojoj su neko vreme živeli kasnije čuveni pevači Vice Vukov i Mišo Kovač.

Tokom gimnazijskih dana i pohađanja muzičke škole osnovao je svoj bend. U Zagrebu je upisao pravo, ali se veoma brzo zainteresovao za kiparstvo i slikarstvo. Zanimanje za umetnost ga je držala dok nije počeo da stanuje u Muzičkom internatu sa sedam cimera, u sobi u kojoj su svi svirali različite instrumente. Tada je počeo da piše pesme, dok ga je njegov cimer Mario Bogliuni angažovao kao pevača u svom bendu.

Nakon tri godine prava odlučio je da prekine studije i upiše Muzičku akadamiju. Potpuno švorc, napisao je stihove za cimera koji se prijavio na festival "Zagreb '59" i sa pesmom "Mornarev ča-ča-ča" osvojio prvu nagradu, ali pod pseudonimom Igor Krimov. Od tada stihovi, pesme i nagrade samo su se nizale.

Tokom služenja vojnog roka u Lici upoznao je Radeta Šerbedžiju, tada mladog glumca-amatera, sa kojim je uspostavio doživotnu saradnju. Ubrzo postaje senzacija i automatski prepoznat i potvrđen kao kantautor i šansonijer, stvarajući potpuno nov žanr jugoslovenske muzike.

Izlazak njegove zbirke pesama "Brod u boci" 1971. bio je novo iznenađenje za publiku i kritiku. Knjiga je prodana u osam izdanja i više od 80.000 primeraka jer je, prema pisanju kritike, kako prenosi Vikipedija, "zahvaljujući Arsenu zabavna muzika dobila velik broj novih slušalaca iz redova intelektualaca." Sedamdesetih dolazi do izražaja i njegova sklonost ka scenskoj muzici, pa je počeo da piše muziku za pozorišta, film i televiziju. I dok autorska pesma ostaje njegov osnovni izraz, pisao je i pesme i za decu, i dalmatinske klape, pa čak i za reklamne spotove.

Bio je u braku sa Gabi Novak, sa kojom je započeo vezu još tokom prvog braka. Imali su sina Matiju. Preminuo je u Zagrebu na današnji dan pre osam godina (17. avgust 2015.), a svet je nastavio da ga pamti po njegovim neprevaziđenim stihovima. Izdvajamo samo neke u moru najpoznatijih.

"Život je more, pučina crna, po kojoj tonu mnogi što brode.

Nije mi srce plašljiva srna, ja se ne bojim velike vode

Lome me vali, nose me struje, oseka sreće, a tuge plima,

šiba me nebo bičem oluje, al’ još se ne dam i još me ima..."

"Čistim svoj život od onih šupljih ljudi, kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi..."

"Ne daj se, Ines . .

Ne daj se godinama,

moja Ines . .

Drukčijim pokretima i navikama ..."

"Počast se na kraju primi, ide vrijeme, bije sat, pobjedom se poslije čini izgubljeni neki rat..."

"K'o brod u boci putujem

i neću stići nikamo

jer suviše ti dugujem

da tebe bih se odrek'o

K'o brod u boci putujem

i neću stići nikamo

jer predobro se poznajem

da bez tebe bih mogao

K'o brod u boci putujem

i previše ti dugujem

a dao sam ti premalo..."

"Ne vraćaj se starim ljubavima, da se skloniš, da se tješiš, kad se davnih dana sjetiš..."

"Kad bi svi ljudi na svijetu

baš, kao sva djeca na svijetu

o, kad bi svi ljudi na svijetu

odlučili da!

Da kažu svi – mnogo je bilo

jer suza već - dosta se lilo

na svijetu već, loše je bilo

sad dobro ce bit´..."

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Arsen Dedić osvajao srca publike širom bivše Jugoslavije jeste što tekstovi pesama koje je izvodio nisu bili obični tekstovi već poezija. I zato im se uvek vraćamo i zauvek ćemo da pevušimo: "Zagrli me oko vrata oluja se diže, ne može ti vjetar ništa, ako priđes bliže, ako priđeš bliže, ako priđeš bliže... "

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.