Početak školovanja je veoma bitan u životu deteta: Vreme kada roditelji i učitelji moraju blisko da sarađuju

Foto: Shutterstock

Prvi dan prvog razreda se dešava jednom u životu svakog deteta. Mnogo pre samog momenta polaska u školu detetu ga često pominju i odrasli. Većina dece oseća svesno da se nešto „krupno“ menja u njihovim životima. I to nije daleko od istine.

Preporučujemo

Kako ističe učitelj osnovne škole "Miloš Crnjanski" Dušan Pejčić, obaveze deteta i očekivanja najbližih se povećavaju. Može se desiti da sve te promene nepovoljno utiču na emocije dece ili eventualnu uspešnost u školskom radu.

Zato su, kaže, prvi dani  nedelje i meseci školovanja vrlo bitni u životu deteta i u tom periodu roditelji i učitelji moraju blisko sarađivati, a sve u ime dobrobiti deteta.

- Prvih dana prvog razreda pažljivo pratite uputstva učitelja. To je osoba koja je najvažnija u životu vašeg deteta onog momenta kad izađe iz vašeg doma. Čuvajte autoritet učitelja, kao što će i učitelj čuvati vaš. Vi ste najbliži i najvažniji saradnici u procesu odrastanja vašeg deteta - ističe Pejčić kao prvi i najosnovniji savet roditeljima đaka prvaka i dodaje: - Učitelj je vaš saradnik na vaspitanju deteta, vi njegov na obrazovanju deteta. Samo zajedno i usklađeno možete postići uspeh.

Foto: Shutterstock

"Svakodnevno razgovarajte sa detetom o događajima u školi"

Detetu, takođe, pomozite da se snađe u mnogobrojnim obavezama koje mora da upozna i ispuni. Zajedno sa njim kupujte osnovni pribor za školu, uvijajte udžbenike i pomozite mu da ih upozna i razlikuje, dozvolite mu da bira uvijače, nalepnice, ako ume da piše neka samo napiše svoje ime i prezime.

- Svakodnevno razgovarajte sa detetom o događajima u školi. Pitanje: „Kako je bilo u školi“ nije pitanje koje će pomoći detetu, previše je opšte i nerazumljivo. Dete će odgovoriti: „Super“, i tu se razgovor završava. Pitajte ga... sa kim se igrao na velikom odmoru, o čemu je učitelj pričao, koje boje je bila majica (košulja) koju je nosio, koji udžbenik ste koristili na času, da li se zbog nekog događaja dete smejalo... itd. Na taj način „proći ćete“ veći deo radnog dana, a u isto vreme vežbati detetovu memoriju i veštinu zapažanja, pa će se dete lako setiti i šta je učilo na času i šta je učitelj zadao za domaći zadatak - ističe učitelj.

Već u prvim danima počnite da stvarate „naviku mesta“ gde će dete raditi zadatke kod kuće. Deca vole poznato okruženje i rituale koji prethode odlasku na rad. Pomozite mu da usvoji novi ritam radnog dana, u kome će uvek u isto vreme izvršavati svoje obaveze. Organizovano vreme i prostor i čvrste tačke „oslonca“ detetu će pomoći da bolje uspostavi radne navike i brže se osamostali u radu.

- Nemojte sedeti pored deteta dok radi domaći zadatak - naglašava Pejčić i dodaje: - Budite prisutni, radite nešto „svoje“ i pratite „situaciju“. Podržite ga verbalno, ohrabrite, motivišite. Ako je mu je baš potrebna pomoć, sedite kratko, objasnite i vratite se vašim „obavezama“. Ne dozvolite da postanete detetov „rob“ u izradi domaćih zadataka. I budite zahvalni „do neba“ ako vam dete kaže: „Ne znaš ti to...učitelj je rekao tako i tako...“ Neka dete i nije u pravu, stav da zadatak treba uraditi kako je „učitelj rekao" je vrednost sama po sebi.

Foto: Shutterstock

Pejčić podvlači da je vrlo važno ponoviti sve razgovore sa detetom o bezbednosti prilikom odlaska do škole i povratka iz škole, o ljudima koje može sresti usput, o saobraćajnim opasnostima, o mestima gde je bezbedno preći preko saobraćajnice. Svakako najbolje poznajete svoje dete, pa ćete i znati koliko detaljno da priđete ovoj temi.

Detetu, takođe, objasnite da su ljudi koji rade u školi njegovi najveći i nabolji prijatelji, a na prvom mestu učitelj. Šta god da se važno desi, potrebno je o tome da obaveste učitelja.

Odlučno protiv onih koji uče decu: „Ako te neko samo pipne, odmah mu uzvrati!“

- U poslednje vreme se, opravdano, mnogo priča o nasilju u školama, ali smo svi prepadnuti tom pojavom i brigom za našu decu, zaboravili da postoje i dečija neopreznost u igri i dečji nestašluci. Borite se odlučno protiv onih koji uče decu: „Ako te neko samo pipne, odmah mu uzvrati!“ Na taj način takvi roditelji „daju u ruke“ malom detetu preopasno oružje. Deca su mala i ne umeju dobro ni da procene situaciju u kojoj ih je neko možda nenamerno gurnuo, a ni kojim intezitetom treba da „vrate“. „Vraćanje“ udarca uvek samo dodatno otežava situacije u kojima deca ulaze u ozbiljnije sukobe. Učite dete da razumno procenjuje situacije i da se najveći broj konflikata među decom može rešiti mirnom putem. Za ostale, tu su učitelji i celokupno osoblje škole koje je obučeno da reaguje u situacijama pojava vršnjačkog nasilja - naglašava učitelj Pejčić.

On dodaje i da roditelji nikada ne smeju da zaborave koliko je doživljaj sveta i međuljudskih odnosa kod deteta subjektivan.

- Ni mnogi odrasli nisu savladali veštinu objektivnosti, a kako bi to moglo dete od sedam godina? Svaku situaciju će vam opisati iz potpuno ličnog ugla, a pogotovo ako je u pitanju neki nestašluk u kome je učestvovalo. Iz manjeg ili većeg straha da će biti grđeno ili možda kažnjeno, svoju ulogu u „situaciji“ će potpuno razumljivo maksimalno minimizirati! Zato je važno da kada vam priča neki događaj iz pomenute kategorije nestašluka ili kršenja pravila ponašanja u školi postavite moćno pitanje: „A šta si ti uradio u tom momentu" (kako si reagovao, šta si rekao...) i naravno da proverite autentičnost priče kod učitelja, drugova i ostalih učesnika. Na ovaj način ćete vežbati objektivnost kod deteta, jer će ono znati da mu nećete bezrezervno verovati. Ako se i desi da je negde „zaobišlo istinu“ nemojte ga grditi, kažnjavati, već ustanovite zbog čega se to desilo, da izbegne da kaže istinu - objašnjava učitelj.

Foto: Shutterstock

Vikend za relaksaciju 

Prvih dana prvog razreda, takođe, budite detetu najveća podrška u toliko novih stvari, navika i obaveza koje mora da ispuni. Budite vedri motivatori i zapamtite da se detetu dešava nešto što možda i nije želelo, a to je da od prvog dana prvog razreda počinju da postoje mnoge stvari koje „mora“ i koje su mu možda teške.

- Čvršće i odgovornije uspostavite ritam dana, sa sve zahtevima o vremenu kada se ide na spavanje tokom radne nedelje, a kada vikendom. Napravite organizaciju dana u odnosu na vikend i radne dane. Vikendom omogućite detetu relaksaciju od škole i obaveza, ali nemojte propustiti da i tada odvoji neko vreme koje će posvetiti vežbanju ili dovršavanju radova za školu.

Izazovi „plišane pedagogije“

Za kraj, učitelj Dušan Pejčić naglašava da je poslednjih godina, pa i decenija, ugled učitelja i nastavnika malo po malo veoma uspešno urušen, i da se u stručnost, u proseku najobrazovanijeg dela našeg društva, sada najviše sumnja.

- Uzrok se nalazi u tome što su roditelji prezaštinički nastrojeni prema svom detetu. Sasvim pogrešno smatraju da će detetov život biti uspešniji, lakši i lepši, ako im sve u životu bude dostupno, ako je sve „atrakcija i akcija“ i ako mogu da imaju sve što požele. Pojava „plišane pedagogije“ koja je usmerena samo na to da budu ispoštovana prava deteta, a ne pominje se da i dete kao svako ljudsko biće ima i svoje obaveze, dodatno je otežala rad prosvetnih radnika. Zaboravili smo, kao društvo, na sve istinske vrednosti tradicionalnog vaspitanja, a nismo zapravo usvojili prave vrednosti modernog vaspitanja, nego smo napravili neku mešavinu „svačega i ničega“ zbog koga trpe najviše upravo sama deca - ističe ovaj pedagog i zaključuje:

- Sa druge strane, zanimanje prosvetnog radnika je postalo neželjeno, kako zbog izuzetno lošeg ekonomskog položaja, tako i zbog nepoštovanja same profesije. Mladi ne žele na učiteljske fakultete. Ne zaboravite da ono što danas uložimo u našu decu možemo „uzbrati“ tek za 25 godina. I ne zaboravite - mi smo ono što će naša deca biti. Samo će nas po tome pamtiti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.