Sestre Gobović za Ona.rs o radu sa decom: Oni su nam najveći kritičari, a teško ih je i animirati i učiti

Sestre Marija i Marina Gobović već godinama osvajaju svojim glasom, a neretko pričaju i o svojim privatnim životima i porodici.

Gotovo nestvarne stvari su im se u životu poklopile. Naime, obema se muževi zovu Bojan, obojica su dve godine stariji od njih, elektro-inženjeri su i rade u istoj firmi. Žive u istoj zgradi, a jedina razlika je što je Marija mama troje, a Marina mama dvoje dece.

Da vole decu i da uživaju u njihovom društvu, govori i činjenica da su pre sedam godina osnovale hor "Slavujčići". Mališani osim što uče tradicionalne srpske, oni tu pevaju i dečije pesme. Prošle godine su dobile dozvolu od patrijarha gospodina Porfirija da vode hor pri Hramu Svetog Save.

- Mi smo rukovodioci hora "Slavujčići" pri Hramu i velika nam je čast zbog toga. Šta učimo u određenom trenutku zavisi od manifestacije i događaja na kom ćemo se pojaviti. U našem horu ima 75-oro dece, a pošto se svakodnevno prijavljuje novi broj dece, to nam govori da su roditelji čuli za nas i da podržavaju naš rad. I mediji nas podržavaju tako da smo i njima zahvalni što našem radu daju prostora. Poslednji album koji smo izdale bio je početkom godine pod nazivom "Sveti Sava".

- Interesantno je da smo Marija i ja komponovale pesme, a tekstove su pisala deca beogradskih škola koja su dobila nagrade na pesničkom konkursu koji je objavio Hram Svetog Save - rekla je Marina za portal Ona.rs.

Često ih pitaju kako je to kad rade sa decom, a one su saglasne u jednom.

- Rad sa decom nije nimalo lak i dosta je zahtevno. Na jedan način moramo da ih edukujemo, ali sa druge strane moramo i da ih animiramo. Ipak, to nas inspiriše i uživamo u tome što radimo jer deca lako usvajaju ta predavanja koja im mi držimo - rekla je starija sestra Gobović.

Na ovaj odgovor se nadovezuje i Marina.

- Teško je u današnje brzo vreme kada su tu i crtani filmovi i video platforme, animirati decu da budu mirna na probi, a da im i bude zanimljivo. Trudimo se da ih vodimo na razne festivale, pa smo nedavno bili i u Segedinu u Mađarskoj gde su deca u crkvi pevala duhovne pesme. Kada je njima zanimljivo, znamo i da će kvalitet biti dobar.

Njena sestra bliznakinja ističe da su dobitnice brojnih nagrada i laureata i da su ponosne što svoje znanje mogu da prenesu na najmlađe.

- Muzika dira u srce i dušu i najbitnije je da se prenese ta emocija.

Zapažene koncerte su imale u Cirihu kada su u prepodnevnim časovima izašle na binu sa horom "Slavujčići", a kasnije i one same pevale za njihove roditelje, ali i sve one koji vole etno zvuk.

Kako obe ističu, pošto su mame, njihova deca su i njihovi najveći kritičari.

- Sećam se da sam jednu divnu baladu napisala i otpevala sam mojoj starijoj ćerki. Ona se rasplakala i rekla mi da je mnogo tužna i na kraju se ta pesma nije našla na albumu. Slušamo njihova mišljenja jer ukoliko se njima nešto ne dopadne, neće ni ostaloj deci. Zato što smo tako blizu, zato često i zajedno učestvujemo u kreiranju sadržaja - iskrena je Marija.

Kažu da deca slušaju njihovu muziku i da svi idu u hor osim najmlađe Sare pošto još nema godina da bi se priključila, ali čim napuni četiri godine, zapevaće i ona.

- Naša deca slušaju naše pesme, najmlađa ćerka se već njiše kada čuje mamu i tetku, a i njihovi drugari vole i znaju tekstove pesama - kaže Marija, a Marina ističe da se kod njih već vidi talenat za ovom vrstom umetnosti.

- Naše Sofija i Katarina idu u muzičku školu. Sofija svira klavir, a moja ćerka izrazila je želju da svira gitaru, iako su joj prvi odabir bili bubnjevi. Jako je važno da osluškujemo našu decu i da ih ne primoravamo ni na šta šta oni ne žele - jasna je Marina.

Po onome što kažu, potvrđuju da nisu stroge mame, ali da su autoritet i da deca slušaju.

- Sa decom dosta pričamo i konsultujemo se. Treba im organizovati vreme pa zato često odlazimo u prirodu, a i odlazak na sport je jako važan pri današnjem vaspitanju dece - kaže Marija.

- Ne možemo mi da uskratimo deci telefone i slično, živimo u takvom vremenu da su sva deca na igricama, kod nas sve može ali u granicama normale. I mislim da je umerenost jako važna. Ne treba im sve zabraniti jer doći će jednom oni i do telefona i svega i zato je umerenost ključna - kaže mlađa sestra Gobović.

Prisećaju se kako su imale jako lepo detinjstvo koje se itekako razlikuje od ovog danas.

- Mi smo imale naše obaveze, kada su druga deca bila napolju, mi smo svirale klavir po četiri sata dnevno jer smo težile cilju koji smo zacrtale. A živele smo normalnim životom, išle smo na more, na planinu. Danas je najvažniji razgovor i komunikacija - jasna je Marija.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.