Svetske ekspertkinje o mentalnom zdravlju dece i mladih: Ako ne znate njihove potrebe, onda je nemoguće pomoći

Imali su loš dan i ne osećaju se dobro. Dobili su lošu ocenu i demoralisali se. Raskinuli su vezu i usamljeni su. Izneverio ih je prijatelj i misle da nisu vredni kao osobe. Mnogo je problema koji muče mlade ljude i zbog kojih, u određenom trenutku, osećaju stid i ne žele da razgovaraju. Da li i naizgled ne tako nerešivi problemi treba da ostanu prećutani, mogu li izazvati dublja psihološka stanja? Šta je sa onim većim problemima kao što je preživljena trauma?

O svemu tome razgovarali smo sa dr Sine Stensland i dr Melisom Brajmer, vrhunskim stručnjakinjama u oblasti mentalnog zdravlja i saradnicama UNICEF-a.

Procenjuje se da globalno više od 15 odsto adolescenata starosti od 10 do 19 godina živi sa dijagnozom mentalnog poremećaja.

"Ne ostavljaj _____ za kasnije" je UNICEF-ova nacionalna kampanja podrške mentalnom zdravlju mladih i adolescenata. Deo je velikog projekta "Podrške mentalnom zdravlju mladih u Srbiji - jačanje kapaciteta stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja"; nastao je u saradnji UNICEF-a sa ministarstvima nadležnim za poslove obrazovanja i socijalne zaštite, Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, Institutom za mentalno zdravlje.

Kako se Srbija u maju ove godine suočila sa tragičnim događajima, među kojima je i pucnjava u OOŠ "Vladislav Ribnikar", sa tragičnim posledicama, zbog toga je na ovogodisnjoj konferenciji posvećenoj mentalnom zdravlju UNICEF ugostio i čuvene ekspertkinje dr Sine Stensland i dr Melisu Brajmer. Njihova izlaganja sa korisnim savetima o mentalnom zdravlju možete čuti na ovom linku, a njihovo prisustvo u Beogradu iskoristili smo da opširnije razgovaramo na temu mentalnog zdravlja dece i adolescenata.

Dr Sine Stensland je istraživač i pedijatar, sa doktoratom iz medicine sa Univerziteta u Oslu (2015). Obavljala je funkciju vršilaca dužnosti direktorke istraživanja na Odeljenju za katastrofe i migracije, dece i adolescenata, u Nacionalnom centru za nasilje i traumu (NKVTS). Vodeći je ekspert za traumu kod dece i adolescenata i široko objavljuje u oblastima istraživanja nasilja i traumatskog stresa, terorizma, zlostavljanja i zanemarivanja dece. Član je Upravnog odbora Međunarodnog društva za istraživanje traumatskog stresa (ISTSS) od 2018. godine.

Prof. dr Melisa Brajmer je direktorka Programa za terorizam i katastrofe, Nacionalni centar za traumatski stres kod dece UCLA/Duke Univerzitet i Nacionalne mreže za traumu kod dece na istom Univerzitetu. U toj ulozi, dr Brajmer je bila uključena u razvoj akutnih intervencija, procena i obrazovnih materijala u oblasti terorizma, katastrofa, masovnog nasilja, vanrednih situacija u javnom zdravlju i kriza u školama. Ona je jedan od glavnih autora Psihološke prve pomoći i Veština za psihološki oporavak NCTSN/NCPTSD-a i radila je kao konsultantkinja za mnoge savezne, državne i lokalne agencije širom zemlje i u inostranstvu nakon katastrofa, terorističkih napada, pucnjava u školama i drugih masovnih hitnih situacija.

Poverenje od presudnog značaja

Sve smo svesniji da kao društvo moramo usmeriti sve napore da promenimo nepovoljnu statistiku o mladima sa dijagnozom mentalnog poremećaja i obezbedimo deci zdravije vaspitanje, a dr Brajmer i dr Stensland u razgovoru za Ona.rs otkrivaju kakve strategije se mogu primeniti.

- Toliko toga možemo da uradimo i, zapravo, dobili smo priliku da u nedelju provedemo vreme sa vašom omladinom. Nekoliko stvari koje su preporučene, jeste kako da menjamo stigmu o samom govorenju o mentalnom zdravlju. Mislili su da je zaista važno da zapravo treba da budemo u stanju da o tome razgovaramo. Kada imamo loš dan, šta možemo da uradimo? Koga imamo? Drugo, mi smo čuli od omladine da škole prave veliku razliku. Dakle, kada se osećamo kao da pripadamo našoj školi, da imamo nastavnike trenere i druge ljude, prijatelje kojima se možemo obratiti, to čini veliku razliku po pitanju našeg mentalnog zdravlja - jasna je dr Melisa Brajmer.

Dr Stensland je dodala da je zaista važno da imaju poverenja, da shvate da je važno da izraze svoje mišljenje, a naposletku i adresiraju problem koji imaju:

- Jer ako ne znate njihove potrebe, onda je nemoguće pomoći, zaista.

Kada postoji stigma oko mentalnog zdravlja, teško je razgovarati o tome i dobiti pomoć. Nije neuobičajeno da se deca često osećaju kao da su kriva što im je loše. Zbog toga ne žele nikome da se obrate, jer imaju osećaj krivice i sramote.

- Tako da mislim da je zaista, zaista, važno da se radi po tom pitanju i shvati kako možemo zaobići tu stigmu i pružiti pomoć koja se nudi kao pomoć, a ne kao pretnja. U pomoći ima nade - ukazuje dr Stensland na ključne stvari kada je u pitanju pristup osobi kojoj je pomoć neophodna.

I najmanja promena navika može ukazivati na problem

Kada su roditelji u pitanju, najvažnije je dopreti do dece, a to se postiže postepeno, pre svega osmatranjem ponašanja. I najmanja promena u navikama može ukazivati na daleko veći problem.

- Toliko puta se ljudi plaše da pitaju jer ne žele da uznemiravaju dete. To je zapravo više uznemirujuće, kada prolaziš kroz nešto, a da to niko ne zna. Zato tražimo od roditelja i nastavnika da obrate pažnju na dece ako primete promenu kod njih - poručuje dr Brajmer.

Oko 28 odsto ljudi koji su bili svedoci masovne pucnjave razvijaju posttraumatski stres poremećaj (PTSP ), oko jedne trećine ima akutni stresni poremećaj, dok više od 90 odsto njih privremeno razviju simptome anksioznosti, depresije i PTSP-a. Praksa doktorke Brajmer pokazuje da je učestalo da se ljudi u prvi mah plaše da se tragedija ne desi ponovo.

- Dakle, jedna od stvari koje moramo da uradimo je da utvrdimo koje su to brige koje se tiču bezbednosti i kako možemo da ih adresiramo. Druga stvar, kao što je Sine govorila, postoje različite reakcije. Tu je tuga. Tu je postraumatski stres.  Postoje veštine suočavanja koje mogu da vam pomognete da smirite svoje telo. Pa kada se odjednom setite onoga što se dogodilo 3. maja, vaše telo reaguje kao da je u opasnosti opet. Dakle, mi radimo sa vašim timovima za mentalno zdravlje  na tome da znaju koje su to stvari koje smiruju kako bi to dete moglo da uči u školi i da taj nastavnik može da predaje jednako efikasno kao što je to činio ranije - govorila je dr Brajmer.

I u daljem razgovoru sve vreme su se prožimala osluškivanja, zapažanja, dopiranja do dece na sve moguće načine poznate roditeljima. Ali počnimo od razgovora. Počnimo od razgovora sa samim sobom. Samo zdrav roditelj će odgojiti zdravo dete. Samo roditelj koji zna gde greši i kako da ispravi greške i sebi pomogne uočiće šta nije u redu u ponašanju njegovog deteta.

- Pretpostavljam da treba da se stvarno trudiš najbolje što možeš. I takođe, kada praviš greške, da treba da kažeš da ti je zaista žao. Dakle, tako je u životu. Mi pravimo greške, ali treba da ih popravimo i treba da obezbedimo da deca razumeju da smo mi zapravo tu za njih. I da želimo da budemo tu za njih - jasna je dr Stensland.

- Jer kada mi kao odrasli brinemo o našem blagostanju, onda deca mogu da brinu o svom - zaključuje dr Brajmer.

Kako mladi podnose traumu, kako kroz život prolaze noseći to iskustvo i koliko je prema praksi ovih stručnjakinja važan rad sa njima, kako reagovati ako primetite da je u školi vašeg deteta mlada osoba sa mentalnim problemima pogledajte u celom intervjuu, u videu na početka teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.