Sve što niste znali o predbračnom ugovoru: Isključite neizvesnost kome pripada imovina u slučaju razvoda

U Srbiji ne postoji "predbračni ugovor". U pitanju je samo njegov kolokvijalni naziv koji se zapravo odnosi na zakonski nazvan "bračni ugovor", koji je regulisan članom 188. Porodičnog zakona.

Izraz "predbračni ugovor" zapravo je izvedenica, odnosno prevod iz anglosaksonskog prava, za koju većina ljudi veruje da je to neki institut koji je usvojen u našem pravu iz anglosaksonskog prava. Međutim, to je daleko od istine i u pitanju je pravni institut koji ima dugu tradiciju u našem pravu.

Od kada ova praksa datira i šta podrazumeva?

Kako podseća stručnjak za porodično pravo, advokat Duška Timotić, bračni ugovor je bio regulisan još u Srpskom građanskom zakoniku iz 1884. godine.

- U Zavičajnom muzeju u Jagodini i danas se čuva jedan bračni ugovor zaključen 1905. godine između udovca Dragutina Todorovića i udovice Smiljke Tomić. Osim što sadrži jednu svečanu formu gde se suprug obavezuje da će čuvati, paziti, održavati i poštovati svoju suprugu, ovim ugovorom su bila regulisana i vrlo bitna pitanja njihove imovine, jer su oboje iz predhodnih brakova imali potomke i tim ugovorom su pre svega zaštiti prava njihove dece - počinje razgovor za Ona.rs advokatica Timotijević.

Ova vrsta ugovora je postojala u našem pravu sve do kraja Drugog svetskog rata, nakon čega je bilo zabranjeno menjati imovinski režim bračne tekovine. Međutim, ovaj institut ponovo je vraćen u srpsko pravo 2005. godine Zakonom o porodičnim odnosima.

- Bračni ugovor je dvostrano obavezni ugovor koji podjednako obavezuje oba potpisnika i njime se, u stvari, menja režim zajedničke imovine. Budući supružnici ili već bračni drugovi sa njime uređuju svoje imovinske odnose u postojećoj imovini i/ili na budućnoj imovini, ili na obe - onoj koja postoji ili onoj koja će tek biti stečena - pojašnjava stručnjak za porodično pravo i dodaje da je njegov cilj i svrha da isključi zakonski režim zajedničke imovine.

Kako podseća Timotićeva, prvi momenat u kome se bračni drugovi sreću sa ovim pojmom (ukoliko se već nisu iz nekih razloga bavili ili imali neki interes da takav ugovor zaključe) jeste onda kad odu kod matičara, na savetovanje u pogledu ličnih i imovinskih odnosa.

- Suština ovog ugovora je u tome da supružnici mogu da odrede da u potpunosti isključuju režim zajedničke imovine u braku, ili mogu da ugovore sa kojim udelima je stiču. Suprotno pretpostavci da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Oni, recimo, mogu da ugovore samo režim zajedničke imovine, koja bi prema odredbama Porodičnog zakona predstavljala njihovu posebnu imovinu, i imovinu koju je supružnik stekao pre zaključenja braka nasleđem ili poklonom. Takođe, predmet predbračnog ugovora može da obuhvati i odredbe o pravu preče kupovine na imovini, o načinu upravljanja i raspolaganja imovinom, o raspodeli imovine ostvarene privrednom delatnošću jednog ili oba supružnika, o raspodeli imovine koja nastaje na osnovu intelektualnih prava jednog od supružnika i tako dalje - nabraja advokatica i pojašnjava da zaključenjem ovog ugovora imovina koji supružnici imaju u braku se ne posmatra automatski kao bračna tekovina koja se u slučaju razvoda na primer, deli na ravne časti, već će biti podeljena onako kako je ugovoreno bračnim ugovorom.

Da li važi i u vanbračnoj zajednici?

Iako bračni ugovor omogućava supružnicima da urede svoja imovinsko pravna pitanja u braku, njega mogu da sklope i oni koji su u vanbračnoj zajednici.

- Ugovor može da bude potpisan pre sklapanja braka, a ukoliko ne dođe do sklapanja braka, ugovor se smatra ništavnim i ne proizvodi dejstvo. Mogu da ga sklope i ljudi koji su već u braku. Podjednako je pravosnažan i u formalnim brakovima i u vanbračnoj zajednici, jer su zajednice i brak pred zakonom izjednačeni. Ovaj bračni ugovor omogućava bračnim partnerima da urede režim režim odnosa u skladu sa načelom slobode ugovaranja i das svoja imovinska pitanja regulišu na način koji njima odgovara, u skladu sa njihovim potrebama - ističe Timotićeva.

U našoj praksi, u Republici Srbiji, najčešće se predbračnim ugovorom regulišu pitanja imovine. Mada bi ovaj ugovor mogao da se odnosi i na neke odredbe koje se tiču, na primer, regulisanja svakodnevnog zajedničkog života - to je kod nas u praksi veoma retko.

- Ono što ljudi, na primer, imaju prilike da vide u nekim serijama i filmovima jeste da se za neverstvo ugovara plaća neka kazna i slično, tako nešto kod nas nije moguće da se ugovori. Kod nas bračni ugovor ne reguliše one sadržaje koji nisu u skladu sa propisima, društvenim poretkom i sa običajima. U praksi najčešće je slučaj da takav ugovor zaključuju oni koji imaju znatnu imovinu ili privrednu delatnost od koje ubiraju velike prihode i gde postoji neka nesrazmera između imovine budućih bračnih drugova i jedna strana jednostavno želi da zaštiti svoj interes. Daleko je ređi slučaj da se bračni ugovor sklapa između ljudi koji su skromnijih primanja, mada je to velika greška. Sklapanjem ovog ugovora regulišu se imovinski odnosi u braku, tako da u slučaju razvoda ili nekih drugih životnih situacija postoji izvesnost kako će ta imovina i kome pripasti i šta će sa njom biti, čime se izbegavaju dugi parnični postupci. U praksi sporovi koji se tiču podele zajedničke imovine stečene u braku znaju da traju veoma dugo i da budu mnogo skupi - savetuje stručnjak i naglašava da je ovaj ugovor podjednako, u svakoj situaciji, dobra zaštita.

Da li je ugovor podložan promenama i ko može da ga sklopi?

Kako je ugovor zaključen između dve osobe koje stupaju u brak, šta se dešava u slučaju da "stignu" deca ili jedan supružnik premine u nekom trenutku, advokatica objašnjava da jednom zaključen bračni ugovor ne mora da znači da je to pitanje regulisano zauvek.

- Bračni drugovi mogu ovaj ugovor vremenom i da menjaju. Kako se menjaju okolnosti i njihove potrebe, ugovor može da se zameni i formulišu  odnosi na drugačiji način. Ugovor, s obzirom da se tiče autonomije volje, ima prednost nad zakonskim regulisanjem i onako kako su strane definisale svoje odnose - tako će biti i tretirani u slučaju razvoda - podvlači Timotić.

Bitno je istaći da ovakav ugovor ne mogu da sklope lica kod kojih inače postoji bračna smetnja, odnosno između ljudi koji inače ne mogu da sklope brak. To su lica istog pola, lica nesposobna za rasuđivanja, oni koji su u krvnom srodstvu, srodnici po usvojenju ili tazbinski srodnici, te maloletnik koji nema dozvolu suda za sklapanje braka. Takođe, ukoliko se ovakav ugovor sklopi pod prisilom - on je rušljiv.

- Oni koji mogu da ga zaključe su punoletna lica, osim ukoliko nisu potpuno lišena poslovne sposobnosti. Oni koji su delimično lišeni poslovne sposobnosti su mogu da zaključe bračni ugovor ukoliko je rešenjem suda određeno da mogu da zaključe brak. Inače se na ovaj ugovor primenjuju opšta prava Obligacionog prava, odnosno zaključen je onda kada se strane usaglase o bitnim elementima ugovora, režimu postojeće i buduće imovine, za šta izjave volje moraju da budu slobodne i ozbiljne, usmerene na odrediv predmet obaveze. Trebalo bi da imaju dopušten osnov i propisanu formu - objašnjava Timotićeva.

Što se tiče forme, bračni ugovor se zaključuje u obliku javno beležničke potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Zakonska forma je bitna pretpostavka za punovažnost bračnog ugovora, i propisana je prvenstveno sa ciljem da zaštiti ugovorne strane, ali i ostale članove porodice, jer nekada strane vođene autonomijom volje mogu da zaključe i takav ugovor koji bi mogao da bude  mnogo nepovoljniji od zakonskog i imovinskog režima zajedničke imovine.

- Supružnici bračnim ugovorom mogu potpuno da isključe režim zajedničke svojine, odnosno da sve što steknu u braku bude tretirano kao njihova posebna imovina, ali mogu da sklope i druge, različite, modalitete ovog ugovora u zavisnosti od njihovih potreba. Predrasuda je da predbračni ugovor uvek štiti imovinu jednog od supružnika, jer njime može i da se proširi režim zajedničke svojine na posebnu imovinu supružnika, što znači da isto tako i posebna imovina supružnika može da se prabaci u režim zajedničke imovine. Upraksi to znači da, ukoliko, recimo, imate neki stan i izdajete ga za neku kiriju, a stekli ste ga pre braka, to je sve vaša posebna imovina, a ovakvim ugovorom možete da se sporazumete da, na primer, vaš supružnik ima pravo na određeni procenat te kirije, pa čak i na čitav stan - objašnjava advokatica.

Koliko se bračni ugovor koristi u Srbiji?

Timotić, takođe upozorava da kao i kod svakog drugog ugovora prostor za zloupotrebu uvek postoji. Tu može da se radi o raznim dovođenjima u zabludu, ili o eventualno nekim prevarama, a što se tiče raskida ugovora - on može da se raskine samo u istoj formi u kojoj je zaključen.

Upitana koliko supružnici koriste bračni ugovor u Srbiji, stručnjak za porodično pravo otkriva detalje.

- Desetak se sklopi godišnje u Beogradu. U južnoj Srbiji i Pomoravlju praktično nema nijednog zaključenog. U zapadnoj Srbiji takođe. Inače, srpska crkva ima stav - gde ima ljubavi nema mesta materijalnim stvarima i protiv je ovih ugovora, tako da i to verovatno ima uticaja na vernike. Za Vojvodinu nemam podatke osim od kolega i da ih tamo ima kao u Beogradu, i uglavnom ih zaključuju profesionalni sportisti - ističe advokat Duška Timotić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.