Za dva dana je Sveti Luka, a na taj dan ženska deca imala su nesvakidašnji zadatak

Svakog 31. oktobra pravoslavni hrišćani proslavljaju Svetog Luku, sveca za kog su vezani veoma interesantni običaji i narodna verovanja.

Sveti apostol Luka je jedan sedamdesetorice apostola i sledbenika Isusa Hrista, a takođe je jedan od četiri jevanđelista. Etnolog Vesna Marjanović nam je pomogla da o ovom danu i slavi saznamo nešto više iz ugla naroda i običaja.

Ko je bio Sveti Luka?

Poreklo je vodio iz sirijske Antiohije i rođen je u neznabožačkoj porodici, a još kao mladić u potpunosti je izučio grčku filosofiju, medicinu i živopis.

Za ovozemaljskog života Isusa Hrista i njegovog propovedanja, apostol Luka je imao prilike da se sa njim sretne licem u lice, da kraj njega usvaja njegovo učenje i da prisustvuje mnogim čudotvornim delima, kako se navodi u knjizi "Slave i praznici". Zbog toga je primio učenje Isusa Hrista i bio ispunjen Božanskom mudrošću, pa ga je Gospod uvrstio među sedamdesetoricu apostola koji su putovali po svetu i propovedali reči Jevanđelja.

Jednom prilikom nakon stradanja Isusovog, dok je sa Kleopom putovao za Emaus, ukazao mu se vaskrsli Gospod. Nakon što je Sveti Duh sišao do apostola, vratio se Luka u Antiohiju, gde je postao sartudnik apostola Pavla i putovao sa njim po Rimskom carstvu preobraćajući neznabošce u hrišćansku veru.

Oko 60. godine napisao je svoje čuveno Jevanđelje, koje je po njemu nazvano Sveto Jevanđelje po Luki, i koje je treće po redu uvršteno u Novi zavet. U slično vreme napisao je Dela apostolska, koja predstavljaju važno svedočanstvo o životima apostola i prvim godinama hrišćanske crkve, i koja se takođe nalaze u Novom zavetu.

Posle mučeničke smrti Svetog apostola Pavla nastavio je sam da propoveda Božju reč i jevanđelja po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim balkanskim predelima.

Jedno od najznačajnijih dela apostola Luke jeste živopisanje ikona. On je tu umetnost posve izučio i za života je živopisao tri ikone - Presvete Bogorodice, kao i ikone Svetih apostola Petra i Pavla. Stoga se Sveti apostol Luka smatra začetnikom i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

U dubokoj starosti je nastavio sa propovedanjem Jevanđelja i preobraćanjem bezbožnika i idolopoklonika u hrišćansku veru, putujući po Liviji i Gornjem Misiru, odakle se iznova vratio u Grčku. Preminuo je u 84. godini, kada su ga neznabošci obesili o jedno drvo masline u Tebi zarad vere u Hrista. Njegove svete mošti prenete su u Carigrad za vreme cara Konstancija, sina Svetog cara Konstantina.

Običaji i verovanja za Lučindan

U našem se narodu kult Svetom apostolu i jevanđelisti Luki naročito učvrstio za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića, koji je prilikom turskih osvajanja premestio njegove mošti u svoju crkvu Svetog Uspenja u Smederevu, gde su se nalazile sve dok nisu prenete u Kupinovo u Sremu, a posle toga im se gubi svaki trag. U Srba se ovaj praznik najčešće naziva Lučindan i on je u narodnom kalendaru od izuzetnog značaja, budući da se smatra deobnim danom između jeseni i zime.

U vezi sa ovim danom postoji izreka, koja je bila deo tradicionalne narodne pesme: "Sveti Luka – sneg do kuka".

Sveti apostol i jevanđelista Luka praznuje se pre svega zbog zdravlja i blagostanja, a ponegde se ustalio i kao takozvani praznik od vukova, pa su domaćini vezivali vrpce oko tora, ne bi li čeljusti vukova ostale neisukane da ne mogu klati ovce.

Lučindan je jedan od praznika kada su se tradicionalno organizovale takozvane ovnovske svadbe, koje su bile rasprostranjene širom Srbije, a u različitim krajevima vezuju se za različite praznike. Naime, domaćini bi ovnove razdvajali od ovaca nekoliko sedmica pre Lučindana, a na sam taj dan organizovani su salaši ili gozbe, na kojima su se uz bogatu trpezu ovnovi i ovce ponovo spajali. Običaj je bio da ženska deca uzjašu ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce kako bi bilo što više ženskih jaganjaca.

Lučindan se smatra jednim od većih narodnih praznika, a takođe je i zaprešni dan, te se na ovaj praznik prema narodnom verovanju strogo branilo obavljanje bilo kakvih poslova.

Lučindan je porodična slava mnogih porodica, svetkovina u pojedinim naseljima, odnosno zavetina, a praznovala se i kao esnafska slava raznih zanatlija koji su za svog zaštitnika uzeli Svetog Luku. Među njima su kasapi, ćevabdžije i kobasičari. Svetog Luku kao svoju slavu proslavljaju i vatrogasci, pripadnici dobrovoljnog vatrogasnog društva u Zemunu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.