Anja Aranđelović je pisac priča koje deci žele najlakšu noć: Čitanjem se gradi sistem vrednosti

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Trenutak kada deca treba da se uspavaju posebno je važan i za njih i za roditelje. To je vreme kada se razmenjuju trenuci nežnosti, odlazi se u svet mašte, kreiraju se kasniji pogledi budućeg odraslog čoveka. Baš tim trenucima posebno je doprinela Anja Aranđelović, napisavši knjigu priča idealnih za laku noć.

Preporučujemo

Priče su prečica deci do zemlje snova, a „uspavljivačima“ sigiran način da decu na taj put isprate. Do avantura koje nosi nov dan. Takođe, ove priče su i posledica neposrednog iskustva - kada se deci ne spava, potrebno ih je produžiti i razvlačiti, dok san ne savlada dete.

Svaka priča ima početak i kraj i to je najkraća verzija. Međutm, između početka i kraja ima pet malih priča, svaka ima drugačiju boju stranica i te male priče su povezane likovima i temom, ali nisu povezane događajima, pa se može pročitati samo neka; ako se i čitaju sve, nije neophodno da se čitaju po redu. Na taj način (dočitavanjem malih priča) osnovna priča se rasteže i produžava. Otuda im naziv "Rastegljive priče".

Inpiracija za priče bilo je, naravno, jedno dete.

- Inspirisala me je želja moje, tada male, Une Cang. Želela je neke nove priče i zato sam počela da izmišljam likove i njihove avanture. I tako iz dana u dan, iz noći u noć. Ponekad bi me Una pitala šta je bilo sa nekim likom iz priče od „ono pre“. Zbog toga sam počela da izmišljam nastavke. Kada više nisam uspevala da pamtim šta je koji lik iz koje priče i iz kog dana proživeo, počela sam da zapisujem i eto, sad imamo zbirku - objašnjava autorka priča namenjenih deci u nižim razredima osnovne škole, ali i, kako ona kaže, uspavljivačima - roditeljima, starateljima i vaspitačima.

Foto: Teodor Đorđe Savić (VizArt Media)

Na pitanje koliko su knjige važne u samom razvoju dece, da li su upravo one najmoćnije oruđe u digitalnoj eri, kada mnoge sposobnosti dece opadaju i smanjuje se njihova aktivnost za razne druge životne korake, Anja Aranđelović odgovara:

- Knjige su važne uvek, a sve što se dešava deci u razvojnom periodu ima još veći značaj jer bitno utiče na formiranje životnih stavova, a samim tim - na donošonje odluka i kvalitet života. Verujem da je najvažnije okruženje i primeri kojima su deca izložena tokom odrastanja. To su modeli koji se upijaju i kasnije reprodukuju. Čitanje knjiga je divan način povezivanja dece i odraslih, ali je osim toga bitan i izbor knjiga. Mnoge promovišu borbu i rivalstvo. Te teme su veoma važne jer su deo svakodnevice, ali treba obratiti pažnju i na stepen surovosti koji je zastupljen u određenim sadržajima jer sve to ostaje memorisano, a kada se previše takvih sadržaja deponuje u pamćenju deteta, surovost postaje očekivana i normalna. Da li ćemo dozvoliti i da li ćemo doprineti tome da nam deca odrastu u ljude kojima će takav život biti normalan, zavisi isključivo od nas.

Ističe da digitalizacija nudi nove forme komunikacije i bez obzira na to što je veliki ljubitelj štampanih izdanja, misli da nije realno očekivati da će proces promena ići unazad.

- Bitno je šta ulazi u dečije glave, bitno je da nauče da razmišljaju, da vole život i da idu napred. Digitalizacija razvija neke sposobnosti, a što se tiče fizičke (ne)aktivnosti, koja je globalna posledica tehnološkog napretka, to bi možda moglo da se rešava kroz korigovanje nastavnih programa (npr. fizičko vaspitanje svakog dana ili obavezno treniranje bar jednog sporta, nastava u prirodi svake nedelje ili nešto još bolje). Naravno, trebalo bi uzeti u obzir trendove i sve te aktivnosti plasirati na atraktivan način u vidu takmičenja na društvenim mrežama jer neće biti rezultata ukoliko deca budu osećala da su primorana da rade nešto protiv svoje volje i što nema dodirnih tačaka sa njihovim interesovanjima - kaže naša sagovornica.

Šta je to osnovno što deca od junaka ovih priča mogu da nauče?

- Najvažnije je znati da je sasvim u redu grešiti, učiti iz tih grešaka, ići dalje, postajati bolji i srećniji. Ne treba se plašiti grešaka, ne greše samo oni koji ništa ne pokušavaju, a oni koji ništa ne pokušavaju, propuštaju sve.

Vreme koje roditelji provode sa decom, uključujući i priče pred spavanje, sve je kraće, a koliko je to vreme važno?

- Iz mog skromnog iskustva, to je baš važno. Deca u velikoj meri razvijaju zavisnost od elektronskih uređaja jer su roditelji prezaposleni. To je dodatni razlog što je vreme koje provide zajedno dragoceno. Gradi se sistem vrednosti i kod dece se stvara navika da razvijaju radoznalost i uče što će im biti napotrebnije tokom celog života.

Voli da veruje, kaže, da je knjiga koju je napisala korisna za roditelje jer nudi malo drugačiji pogled na realnost, pa time dodatno podstiče na razmišljanje. Osim razmišljanja, predstavlja i model koji roditelji i ostali uspavljivači mogu da koriste da produžavaju i rastežu priče ako se deci ne spava ili im se dopadne neka priča koju slušaju.

Upitana koliko je teško pri pisanju knjige za decu odgovoriti na moć i zahteve mašte deteta i gde ona pronalazi inspiraciju, odgovara:

- Lako je ako pisac nije ugušio dete u sebi. Inspiraciju pronalazim svuda - u životnim situacijama, zanimljivim ljudima, knjigama, dokumetarnim emisijama.

Uloga knjige u današnjem svetu i u životu svakog deteta tema je kojom svako od nas treba da se bavi. A šta naša sagovornica kaže o tome?

- Volela bih da deca zavole čitanje, maštanje, učenje. Verujem da je to najbitnije za sreću. Nisam sigurna da će rasti broj dece koja će ove osobine razvijati kroz čitanje knjiga, više liči da će to biti kroz neke video tutorijale, ali opet, ako ih i to dovede do znanja, dobrote i sreće - u redu je jer svaka generacija mora živeti u svom vremenu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.