Psiholozi o deci i razvodu: Mali se plaše da će jedan roditelj zauvek otići, tinejdžeri mogu sve ignorisati

Razdvajanje ili razvod je veoma stresno i emotivno iskustvo za sve članove porodice, ali deca su ta koja često osećaju da im se ceo svet okrenuo naglavačke. U bilo kom uzrastu može biti traumatično prisustvovati raspadu braka svojih roditelja i raspadu porodice. Deca se mogu osećati šokirano, nesigurno ili ljuto. Neki se čak mogu osećati krivim, okrivljujući sebe za probleme kod kuće. Razvod nikada nije bezbolan proces i, neizbežno, taj period ne prolazi bez određene mere tuge i poteškoća.

Da bismo bolje razumeli kako deca u zavisnosti od uzrasta gledaju na razvod i doživljavaju novonastalu porodičnu situaciju, razgovarali smo sa Nikolinom Milosavljević - psihologom, RE, KBT i EMDR psihoterapeutom i praktičarom terapije igrom.

- U porodicama gde se pominje reč razvod između mame i tate, obično je prethodio problem u komunikaciji koji nisu mogu da reše i već dugo postoji negativna atmosfera koju deca osećaju. Kada deca osećaju tu negativnu atmosferu, onda uvek postoji i strah koji sve vreme tinja, da neko od roditelja ne ode i ne vrati se više. Drugim rečima, roditelji i ne moraju da izgovore tu reč, deca već uveliko osećaju da može doći do raspada, bez obzira na to koliko godina imaju - počinje Nikolina za Ona.rs.

Reakcije u zavisnosti od uzrasta

Nikolina pojašnjava da, ako je dete starosti do tri godine, njegovo razumevanje negativne atmosfere u porodice će zavisiti od toga kako se primarni objekat brige bori sa rastankom od bračnog partnera - dakle, kako reaguje mama ili tata, zavisi za koga je dete više vezano.

Deca predškolskog i ranog školskog uzrasta, prema Nikolininom sagledavanju, takođe dominantno osećaju negativnu atmosferu između roditelja i zbog toga su stalno u strahu da će jedan od roditelja otići. To je dodatno traumatizirajući momenat. Oni ne mogu da pojme da razvod može rešiti problem neslaganja u porodici.

U trećem slučaju, sa starijom decom to može biti zbunjujuće jer oni mogu delovati nezainteresovano, a ipak da pate zbog neprijatne atmosfere u kući i mogu se osećati nevoljeno i zapostavljeno.

- Njima se menja rutina i oni često mogu biti zbunjenii zbog promene rutine. Zato je jako važno da roditelji detaljno objašnjavaju šta se očekuje posle razvoda, gde će dete dominantno da živi, gde će živeti drugi roditelj. Opet, njih najviše interesuje da li su i dalje voljeni, kao i da li je taj drugi roditelj koji odlazi ljut na njih. Često oni veruju da su oni krivi za razvod roditelja - dodaje Nikolina kada je reč o starijoj deci.

Sa njom je saglasna i Jelena Krstić Anđelković, dečiji psiholog, psihoterapeut.

- U principu potrebno je na jednostavan mogući način prosto detetu predočiti stvari takve kakve jesu. Sledi detetova reakcija koja je jako važna za dalju roditeljsku reakciju, jer detetova možda može da bude preplavljujuća tuga ili preplavljujući bes ili neko intenzivno osećanje. Znači u zavisnosti od toga kako roditelji na to odreaguju, to je najvažnije. Možda će neki tinejdžer čak totalno suprotno od naših očekivanja reagovati kao da ga to ne pogađa - govori nam Jelena.

To je jako važno objasniti i mlađoj deci, s obzirom na to da starija donekle znaju koje ih promene očekuju, mlađa nemaju svest o tome šta se sve menja. Kako će se na sve dalje navići zavisi isključivo od komunikacije samih roditelja i toga pod kojim okolnostima su se rastali.

Sve je u daljoj komunikaciji između roditelja

- Ako je komunikacija relativno dobra, dete se brzo i bez većih problema navikava na nove rutine i rituale, pronađe sebe u svemu tome i to bude dobro. Ali ukoliko je razvod visokokonfliktan, traumatizacija deteta se nastavlja iako je došlo do razvoda - spominje Nikolina.

Kada su u pitanju tehničke stvari i viđanje sa roditeljem sa kojim dete provodi manje vremena, Nikolina nam govori da Sud i CZSR imaju jedan model viđanja koji je uobičajen, a to je da otac uzima decu dva radna dana i svaki drugi vikend.

- Roditelji se dogovaraju u zavisnosti od obaveza i realnih nekih prepreka na koje nailaze. Ako je komunikacija između roditelja relativno dobra, to uglavnom nije nikakav problem.

Ako je komunikacija između roditelja dobra sve dalje je na pojedinačnom odnosu sa detetom. Ako na primer je otac taj koji će dete ređe viđati, može se desiti da se javi nesigurnost po pitanju kvaliteta vremena koje će provoditi sa detetom. Ipak, Nikolina ističe da ima i izuzetno posvećenih osoba koji se nakon razvoda i dodatno povežu sa svojom decom.

Kada je u pitanju situacija u školi gde se desi nekad da je neophodno da se dete izjasni sa kime živi, tu nužno ne mora da nastane problem, saglasne su i Nikolina i Jelena.

- Sada postoji dosta porodica sa jednim roditeljem, tako da deca nemaju potrebu preterano da objašanjvaju da su deca razvedenih roditelja. To više nije tako neuobičajno - kaže Nikolina.

Jelena se pak opet vraća na odnos između roditelja i deteta.

- Što je taj odnos bolji, što je roditelj više integrisao zrelije, emotivno, to će dete manje na takve preprike da se sapliće. Što su ti odnosi sa detetom zdraviji i između roditelja, ponosob, to će detetu biti lakše da čak i ojača iz te neke situacije koja je na neki način traumatična. Znači može i da se osnaži takvim događajima, ukoliko su zdravi odnosi, bez obzira što nisu u celini, ali su u biti zdravi - zaključuje Jelena.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.