Da li muškarci podnose razvod drugačije od žena: Porodični psiholog obašnjava zašto teže donose odluku

Da li muškarci i žene "obrađuju" razvod na isti način? Nekada se čini da postoji ogromna razlika u tome kako prolaze kroz razvod i kako ga doživljavaju žene, a kako muškarci, dok se sve češće srećemo sa situacijama koje upravo demantuju ovu generalizaciju.

Laik bi rekao da su žene emotivnije i okrenutije održanju zajednice. Ali da li je baš tako?

Kako ističe porodični psiholog Ljiljana Filipović za Ona.rs, kako će neko da doživi razvod je veoma individualno.

- Najpre bih napomenula da se muškarci teže odlučuju na razvod nego žene. Treba im mnogo više vremena da donesu takvu odluku i žene su po tom pitanju daleko odlučnije. To je ono što je velika razlika između njih - objašnjava Filipovićeva.

Muškarci se više boje razvoda

Kada se već donese odluka o razvodu i kada treba da se razgovara o organizaciji postrazvodnog života, onda se tu, otprilike, opet teže adaptiraju nego žene.

- Muškarci u tom periodu imaju veće strahove od žena, najčešće da će izgubiti kontakt sa decom, najviše zbog toga jer decu posle razvoda uglavnom dobijaju žene. Zakon je na strani majke i oni se plaše da će nakon razvoda izgubiti kontakt sa svojom decom, jer neće više živeti zajedno i jako im teško pada to što neće moći svakodnevno da viđaju svoju decu. Njihove teškoće se pre svega odnose na taj deo, odnosno potomstvo i kako će se dalje odvijati njihova komunikacija - ističe psiholog.

Prema rečima naše sagovornice, postoje dva modela razvoda. U jednostavom razvodu supružnici su saglasni i usaglašeni oko svih stavki koje su bitne za razvod. Pre svega ok toga ko će biti staratelj deci, zatim oko finansija i ko će da plaća alimentaciju, kao i gde će dete da živi i zatim oko modela viđanja. Ako se oko toga svega usaglase, onda je u pitanju taj prvi model razvoda koji je najbrži i najbezbolniji, jer su roditelji pokazali spremnost da se usaglase oko svega i očekuje se da će se i dalje usaglašavati oko potreba dece. Takvi razvodi su u manjini, nažalost.

- Drugi način razvoda je kad jedna strana pokrene tužbu za razvod braka i želi da se razvede i zato tuži drugu stranu jer ne mogu međusobno da se dogovore obično ni oko čega. Ni oko starateljstva, ni oko alimentacije, ni oko modela viđenja. Ne postoji dogovor, i to je teži oblik razvoda, koji može da traje jako dugo i da bude veoma stresan i za roditelje i za decu - otkriva Filipovićeva.

Zašto žene češće donose odluke o razvodu?

Upitana da konkretizuje kako razvod utiče na muškarce, psiholog je izričita i podvlači da je bitno istaći da ne postoji tako jasna podela dihotomija između muškog i ženskog reagovanja na razvod.

- Ne postoji takva generalicazija koja može da se zastupa i da kažemo da je to uvek tako. Postoje muškarci koji reaguju kao žene i postoje žene koje reaguju kao muškarci. To je sve individualno. Kako će neko da reaguje zavisi od njegove strukture ličnosti pre svega, od njegove emocionalne stabilnosti i osetljivosti pre svega, a ne od pola. Ima muškaraca koji su veoma osetljivi i ima žena koje su neosetljive, takođe. Tako da ne treba ići strogo po polu, to bi bila pogrešna dihotomija - naglašava stručnjak.

Međutim, psiholog ima objašnjenje zašto su žene češće te koje donose odluke tako važne prirode kao što je odluka o razvodu braka.

- To je zato što su žene inače po rodnoj ulozi vaspitavane da brinu o porodici, da hendluju odnose u porodici, tako im je predodređena uloga samim vaspitanjem vezanim za rodnu ulogu. Dok su muškarci predodređeni da se dokazuju van porodice, u poslu, da zarađuju novac, donose ga u kući i brinu na taj način o porodici. Tako da je žena odlučnija od muškarca i kada treba da se brak raskine. A muškarci su najčešće skloni da trpe i da tolerišu, a čak i kada žena donese odluku o razvodu umeju da budu kočničari i da ne odobravaju tu odluku, da se ne usaglašavaju sa tim i da koče - navodi psiholog.

Svako reaguje individualno

Kad su u pitanju faze koje se prolaze posle razvoda i da li su one specifične za muškarce i žene odvojeno, psiholog još jednom kaže ne postoje razlike.

- Nema ništa što je tipično za žene ili muškarce. Generalno treba da se dogovore oko toga kako će da izgleda organizacija njihovog postrazvodnog zajedničkog života, ko će, kada i na koji način da učestvuje u brizi o deci, koje su obaveze oko njih u školi i vanškolske aktivnosti. Sve to treba da se usaglasi, a nakon toga život se potpuno menja, jer više ne postoji bračna zajednica, već svako brine na svoj način, ali se međusobno dogovaraju i usaglašavaju.

Jako je bitno da se usaglase pošto će deca korititi te njihove propuste u neusaglašenosti. Zato je bitno da i roditelji ne govore ništa ružno pred njima jedno o drugom. Zapravo, kaže, da razvod sam po sebi nema štetne posledice po decu ukoliko ona nisu "utrougljena" između roditelja.

- Sve ostalo je indvidualno. Apsolutno pravila nema. Sve zavisi od strukture ličnosti te osobe i njene emocioanlne stabilnosti. Ne zavisi od pola ni najmanje - podvlači psiholog.

Muškarci ne traže pomoć

Ono što može da se istakne je da muškarci najčešće ne pokazuju otvoreno svoje emocije.

- Oni su veoma zatvoreni u pokazivanju svojih emocija, a samim tim su zatvoreni i u svojoj fazi tugovanja. Ne dele sa drugim ljudima emocije, niti svoje emocionalne teškoće i utoliko im je teže ako to ne rade. Ne obraćaju se za pomoć psihoterapeutima, ostaju sami sa tim i to pokušavaju sami da procesuiraju, za razliku od žena koje tako ne rade, već su otvorenije, dele probleme sa svojim prijateljicama i traže pomoć psihoterapeuta. To je velika razlika. Uglavnom klijenti psihoterapeuta su žene a ne muškarci, ne samo povodom razvoda, već svih drugih problema - posebno ističe Filipovićeva.

Ona dodaje da pored toga što se jako teško odlučuju za traženje stručne pomoći, kako kaže, ako ih žene dovedu - oni dođu. A ako nisu sami motivisani - to nije dovoljno.

- Tu je dihotomija muško-žensko. U pogledu obraćanja terapeutu, u pogledu skrivanja svojih emocija, potiskivanja, neobraćanja za pomoć, ne deljenja sa prijateljima... I zbog toga imaju veće teškoće nego žene. Žene tako reaguju, one se bore, one pokušavaju da reše, da nađu pomoć i tako dalje, a muškarci beže u posao, zatvaraju se, ili neke druge oblike utehe, kao što su alkohol, dodatni rad, u paralene veze... - nabraja psihoterapeut, ali se i ograđuje, jer kako naglašava ima i žena koje se slično ponašaju.

Unapređenje komunikacije je ključ 

Za kraj upitana na koji način savetuje svoje klijente, bez ozbira na to da li su muškog ili ženskog pola, kako da se bolje nose razvodom, psiholog ističe da je najvažnije, pre svega, da unaprede svoju komunikaciju.

- Oni ostaju roditelji do kraja svog života i u tim ulogama se ne razvode. Unapređenje komunikacije je najvažnije od svega jer bez toga se samo stvaraju dalji problemi i teškoće. Takođe je bitno da nauče i emocionalnu kotrolu, ako su nervozni i napeti, jer ako nisu smireni, nema ni dobre komunikacije. I da nikada, nikako, ne koriste decu kao sredstvo za obračunavanje - zaključuje psiholog Ljiljana Filipović.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.