Posledica pandemijskih mera: Mladi usamljeniji od starih, žene više pogođene samoćom nego muškarci

Koliki je osećaj usamljenosti kod ljudi u Nemačkoj? I kako se to promenilo poslednjih godina?

Nemačka ministarka za porodična pitanja Liza Paus predstavila je podatke višegodišnje analize na temu ovih pitanja. Centralni nalaz takozvanog barometra usamljenosti glasi: Korona i ograničenja nametnuta tokom pandemije imali su ogroman uticaj na osećaj usamljenosti.

U "barometru usamljenosti", ovaj osećaj se opisuje kao "neprijatno iskustvo u kojem osoba svoje odnose s drugim ljudima doživljava kao nedovoljne, bilo kvantitativno ili kvalitativno".

Kome je najgore?

Prema pisanju "DW" usamljenost sve više pogađa mlađe odrasle osobe - i ljude koji ne žive sami.

Oko trećine odrasle populacije u Nemačkoj između 18 i 53 godine oseća se barem delimično usamljeno, a 17 odsto je veoma usamljeno (BiB). Pre pandemije osećaj usamljenosti je bio posebno veliki u grupi starijih od 75 godina, a posle pandemije - među mladima ispod 30 godina.

Istraživanja takođe prave razliku između emocionalne i socijalne usamljenosti, pa su žene tako češće emocionalno, a muškarci socijalno usamljeni.

Osobe sa niskim socio-ekonomskim statusom, (nezaposleni, ljudi sa niskim kvalifikacijama) hronični bolesnici, ljudi ljudi sa migracionim i izbegličkim iskustvom i bez nemačkog državljanstva, te samohrani ili razdvojeni roditelji su posebno pogođeni.

Kada se radi o usamljenosti, jedva da postoje razlike između ljudi na selu ili u gradu, kao i između istočnih i zapadnih nemačkih država.

Pandemijske mere - i dalje utiču na društvo

„Barometar usamljenosti" potvrđuje prethodne, prve naučne studije o posledicama mera korone. Tokom različitih faza pandemije korona, savezna vlada i pokrajnske vlade u Nemačkoj su u više navrata uvodile propise koji su ozbiljno ograničavali kontakte s drugim ljudima, navodno da bi se smanjio rizik od zaraze.

Prema analizi podataka, osećaj usamljenosti među odraslima u Nemačkoj je imao tendenciju da se smanji između 1992. i 2017. ali sa koronom je došlo do naglog porasta. Tako je u studiji definisan kao „problem usamljenosti" 2017. postojao kod 7,6 odsto ukupne populacije.

A 2020. - u prvoj godini pandemije korone - udeo je porastao na 28,2 odsto. Naredne 2021. taj udeo je pao na 11,3 odsto, ali je i dalje iznad vrednosti pre pandemije.

"Tendencija ka hroničnoj" usamljenosti

"Barometar usamljenosti" će se ubuduće objavljivati svake godine i deo je "Strategije protiv usamljenosti" koju je nemačka vlada donela u decembru i čiji je cilja da se razviju mere da se ljudi izvuku iz osećaja usamljenosti.

- U postpandemijskoj fazi, usamljenost i dalje postoji na visokom nivou – postoji tendencija ka hroničnosti - upozorava Sabine Diabate, iz nemačkog Saveznog institut za istržaivanje populacije (BiB), koji je ove nedelje predstavio rezultate svog istraživanja na temu usamljenosti.

Ona je istakla da usamljenost takođe čini ljude podložnijim radikalizaciji.

Faktori rizika za usamljenost su između ostalog nedostatak zaposlenja, bolest i kada neko živi sam. A faktori zašitite od osećanja usmaljonosti su pre svega obrazovanje, dobar prihod i svakodnevna upotreba interneta - naravno u zdravoj meri.

Potrebna su dodatna ulaganja u osoblje i strukture na javnim mestima - kao što su biblioteke, bazeni, medicinski centri, lokalne prodavnice, uključujući škole i vrtiće, kao i brzi internet širom zemlje

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.