Psihoterapeut razrešava dilemu: Može li prijateljstvo iz mladosti opstati u zrelom dobu

Lična i tuđa iskustva govore nam da prijateljstva iz detinjstva mogu trajati i u odraslom dobu, ali i da to nije uvek slučaj. Prijateljstvo se, kažu stručnjaci, zasniva pre svega na zajedničkim interesima, vrednostima te kompatibilnim karakterima, kako u sličnostima tako i u razlikama. Sve pomenuto, samo po sebi, nije dovoljno za izgradnju dobrog odnosa, te da bi on bio dugotrajan, neophodno je da se ovi faktori prepliću. No, čak i kad se prepliću, neki odnosi se menjaju i evoluiraju tokom vremena. Od čega zavise ove promene pitali smo psihoterapeuta Marka Majkića.

- Poznanstva je veoma lako održati, pogotovo ona iz mladosti, jer ljudi imaju potrebu za deljenim iskustvom i uživaju u prisustvu ljudi koji su svedočili važnim trenucima njihovog života. Ali, nažalost, većina nas je pasivna u održavanju kontakata i zbog toga propuštamo priliku da našu mrežu podrške držimo čvrstom i razgranatom, a ona je jedan od najsnažnijih "lekova" protiv anksioznosti - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Za razliku od poznanstva, prijateljstvo je teže održati. Jer prijatelj je onaj koji - prija! Kako odrastamo, prijaju nam drugačiji ljudi, drugačijeg temperamenta, interesovanja, komunikacionih i interpersonalinih sposobnosti. Poznanici nam donose osećanje sigurnosti i da imamo na koga da se oslonimo kad je potrebno. Prijatelji nas pune energijom, a važno je da u životi imamo i jedne i druge.

Odnosi iz navike, a ne sreće i zadovoljstva

Smatra se i da u životima u kojima nema mnogo drastičnih promena i u kojima postoji izvesna rutina, odnosi imaju tendenciju da traju dugo. Suprotno tome, ukoliko je u životu bilo mnogo promena a koje su uticale na naša iskustva, tačke gledište i životne stilove, i prijateljstva imaju tendenciju da se menjaju ili čak završavaju. Jedan od važnih aspekata je i taj koliko nas prijateljski odnos još uvek čini srećnim. Mnogi se nastavljaju iz navike više nego iz stvarne želje za zajedništvom. Razlozi za to su brojni: od straha od prekida, nedostatka samopouzdanja pa do lenjosti da stvaramo nove kontakte. Ključ uspešnosti jednog odnosa je i u reciprocitetu - ako ne postoji harmonija i jedan osoba mora više da se trudi da bi odnos održala živim, sva je prilika da će se on i prekinuti.

Kako prevazići kraj prijateljstva

Kraj prijateljstva ume da podjednako teško padne koliko i kraj ljubavne veze. Ako je kraj prijateljstva obostran, gde se polako gasi sa obe strane, tada ga je vrlo lako prevazići. Međutim, drugačije je ako raskid odluči samo jedna osoba. U tom slučaju treba, pre svega, shvatiti da osoba koju smo poznavali i smatrali prijateljem više ne postoji, da se promenila i evoluirala i da nam se ta nova verzija možda ne sviđa ili mi njoj više ne odgovaramo.

- Prirodno je što smo se udaljili pa ne prijamo jedni drugima na isti način kao pre. Ali doživotno ćemo biti jedni drugima značajni i aktivnim pristupom, inicijativom, ako je potrebno i izvinjenjem, uvek možemo obnoviti druženje. Ako se neko odvojio i jednostrano "raskinuo" prijateljstvo i prekinuo kontakt, prirodno je da njegov gubitak u našem životu odtugujemo. Ljudi prolaze kroz razne krize i imaju svoje razloge za povlačenje koje mogu a ne moraju biti vezane za nas i naše postupke – sugeriše psihoterapeut Majkić.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.