Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je dan kada se tradicionalno bratimi i kumi: Ovo su tri načina

Foto: Shutterstock

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je dan kada se tradicionalno bratimi i kumi.

Iako je raspostranjen na našem podneblju, pobratimstvo, ili bratimljenje, je zapravo stari indoevropski običaj svojstven ratničkim staležima. Nastao je iz potrebe da u borbama, ratnik ima nekoga ko će da mu pomogne u slučaju da bude u nevolji, dok je u mirnodopsko vreme praktikovan između pojedinaca koji su na suprostavljenim stranama, kako bi imali zaštitu u slučaju hapšenja.

Preporučujemo

U srpskom narodu ovaj običaj je čest, a nekada se obavljao čak i u sklopu crkvenog obreda. U samom činu bratimljenja krv je imala bitnu ulogu, jer takvim činom se osoba bratimi sa osobom sa kojom nije u krvnom srodstvu, a dobija se čak i povlašteniji status od rođene braće i sestara.

Danas se ovaj običaj uzajamne povezanosti i saradnje pretočio na gradove, pa je tako u svetu običaj da dva ili više grada budu međusobno - gradovi pobratimi. Takva veza se ogleda u kulturnoj ili humanitarnoj saradnji dva grada.

Na jugu Srbije, prema nekim zapisima, postoji bratimljenje kao orođavanje između dve osobe, ali se pobratim naziva i kum na venčanju. Na zapadnoj strani Srbije bilo je popularno u vreme plemenskih razmirica i krvne osvete i igralo je značajnu ulogu kao i kumstvo.

Foto: Shutterstock

Postoje tri glavna razloga, prema "Srpskom mitološkom rečniku" zašto se dve osobe pobratime. Prvi je da se da se prividnim orođavanjem, uz poziv Boga kao svedoka, obezbedi prijateljstvo, drugi da se u nekoj nevolji dobije pomoć i zaštita božanstva. I treći da bolesnici, magijskim činom bratimljenja - ozdrave.

Prema folkloru, mogu da se bratime međusobno i stari i mladi, te žene mogu da bratime muškarce, naročito one koje nemaju braću i obratno. Ali najčešće, ovaj čin nastaje iz drugarskih i prijateljskih pobuda ili iz neke nevolje.

Brat u nevolji

U narodu se govorilo: "I vuk ako se bratimi, neće učiniti zlo". U nevolji bilo je dovoljno pozvati: "Pomozi, da si mi brat od sad pa do veka (smrti)". Takva bratimljenja obavljala su se bez obreda i orođavanja, ali su se poštovala. Oni se samo rukuju i poljube u obraze.

Prema obredu dva druga bi pustila malo krvi iz svoje mišice, da bi potom liznuli jedan drugom puštenu krv, poljube se i zareknu da će se uzajamno paziti i biti verni do smrti. Bratimljenje ne poznaje veru, i nije bilo retko među hrišćanima i muslimanima međusobno. 

Prava bratimljenja nastajala su kada se posredstvom neke ličnosti, budućeg pobratima, očekivala pomoć od Boga, svetog Jovana i drugih svetaca. Bratimili su teški bolesnici zdrave i porocima neokaljane ličnosti, da bi i oni ozdravili.

Uz to, obljuba između pobratima i posestrime smatrala se za veliki greh, jer je bratimstvo, kao i kumstvo, krvno srodstvo koje je nastalona mističan način.

Takođe, isto kao i u kumstvu, i za pobratimstvo je važilo da ga ne treba odbiti i da je odbijanje greh.

Tri načina bratimljenja

Za pobratima (posestrimu) bira se ličnost koja se bolesniku javi u snu, ili koju odredi vračara, ili se čeka namernik na putu ili na raskrsnici i pozove: "Primi Boga i svetoga Jovana, da otvoriš roba (bolesnika) od groba".

Bratimljenje se obavljalo na ognjištu, pragu, drvljaniku, pored reke, ali najčešće na neznanom grobu i u crkvi. Priređivalo se zaklapanjem i otklapanjem bolesnika za nepoznati grob. Ako je bolesnik nepokretan, onda se uzimala njegova desna čarapa, odnosila na nepoznati grob, punila zemljom s grobne humke, pa se nosila na mesto određeno za obred bratimljenja.

Foto: Shutterstock

Za zaklapanje i otklapanje bolesnika upotrebljavala su se putila (negve), kojima se pute prednje noge u konja. U jedan kraj putila stavi se bolesnikova noga, a u drugi čarapa sa zemljom uzetom s groba, pa se oba kraja zaklope. Na taj način bolesnik je prividno zavezan za pokojnika, on je u njegovoj vlasti. Praktično se bolesnik najpre uvede među mrtve, pa se onda otme iz njihove sredine.

Bolesnik i učesnici bratimljenja ništa ne jedu i ne piju pre obreda. Oni su okrenuti istoku pre izlaska sunca. Tada se bolesnik ili njegov zamenik obrati pobratimu: "Primi Boga i sv. Jovana, otklopi roba od groba!". Pobratim odgovori: "Primam Boga i sv. Jovana, otklapam roba od groba!" - i otklopi putila. Tako se učini tri puta. Pobratimi uzmu vino, izlome pogaču, umiju se vodom i poljube u obraze. Pošto bolesnik ozdravi, pozove pobratima na čast (gošćenje) i darivanje.

Drugi način bratimljenja bio je neposredno na grobu na isti način kao i kod kuće, samo tada čarapu sa zemljom zamenjivao je nadgrobni krst ili kamen, a ako njih nema, onda drvo ili šiblje na grobu.

Treći način bratimljenja bio je pored reke. Tada se, mesto putila, stavljao mali kamen na bolesnika i, pošto se primi Bog i sveti Jovan, onda se kamen baca u reku, pa s njim i bolest, da je voda odnese. Bratimilo se i na taj način što se budući pobratimi ili pobratim i posestrima opašu pojasom pred sveštenikom, koji čita molitvu i tako se obavi čin bratimljenja.

Činjenica je da i dalje ima onih koji veruju da je pravo pobratimstvo ustvari okultni čin zasecanja zglobova kako bi se krv navodno izmešala. Danas se većina onih koji veruju u pobratimstvo i posestrinstvo, ograđuje od paganskog čina koji, treba naglasiti ne prihvata ni Srpska pravoslavna crkva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.