Greške roditelja koji podižu decu nesposobnu za život: 10 osobina koje ih uče da će neko uvek da brine o njima

Deca ne dolaze sa uputstvom za upotrebu i mnogi roditelji, čak iz najbolje namere - prave greške. Kojeg god principa roditeljstva da se pridržavate, svi smo na istom putu - želimo da budu bezbedna, zdrava, da ih naučimo našim vrednostima i da ih osposobimo za samostalni život.

Ipak, u toj nameri često se desi da "zastranimo. I opet, čak i iz najbolje namere, naši postupci i stavovi imaju veliku uticaj na budućnost naših potomaka zbog čega je veoma važno da se osveste sva naša ponašanja, i koliko nekad mogu da budu štetna. A među njim je ovih deset koji se često negativno reflektuju na njihov budući život i sposobnost da budu funkcionalniei produktivne odrasle osobe.

1. Preterivanje u zaštiti dece 

Previše zaštitnički karakter je osobina roditelja čija deca obično teško izdržavaju sebe kao odrasle osobe. Naravno da svi želimo da su nam deca zaštićena, ali previše zaštite ometa njihov emocionalni i kognitivni razvoj, zbog čega im je kasnije teško da budu nezavisni i samouvereni.

Zapravo deca moraju da preuzmu neke rizike kako bi sama naučila da budu jaka i sposobna, u okvru kojih moraju da naprave određene greške, da se suoče sa neuspehom i kako da se nose sa tim situacijama.

Klinički socijalni radnik Šeril Gerson otkriva da podizanje emocionalno otporne dece zahteva da im dozvolite da osete nelagodnost, što uključuje i greške.

- Deca moraju da shvate da dobijanje onoga što želite ne dolazi uvek lako - objašnjava Gerson: - Ako mogu da nauče da podnesu privremeni neugodan osećaj da su "pogrešni dovoljno dugo da postanu radoznali o svojim pogrešnim koracima, vaša deca mogu da razviju ’način rasta. Ne pomažemo im da rastu tako što im dozvoljavamo da izađu iz svega što gura njihovu zonu udobnosti", nastavlja on. "Našoj deci je potrebno da ih naučimo koliko vredi ostati sa nečim teškim."

A roditelji koji štite svoju decu od svih izazova ih uče da ne mogu da se brinu o sebi.

2. Ne postavljanje granica

Bez jasnih granica deca teško nauče kako da se izdržavaju kao odrasli. Upsostavljanje granica je težak zadatak i za odrasle, kamoli za decu, ali su im one neophodne i to - da bi se osećala sigurno. To znači da roditelji moraju da budu prisutni i emocionalno usklađeni sa svojom decom, da ima jasno navedu pravila i sprovedu posledice kako su one pregažene. Naime, pomeranje granica je deo razvojnog procesa deteta, i pokzauju im kako funkcioniše svet odraslih, što je nekada frustrirajuće i zastrašujući. Bez tih lekcija, oni su ostavljeni kao lišće na vetru granica bez alata kako da zaštite svoje potrebe

3. Previše popuštanja 

Kada se roditelji pronalaze opravdanja za svako ponašanje svoje dece, time se šalje poruka da ona ne moraju da budu odgovorna za svoje postupke, čak i kada štete i sebi i drugima. Ispravljanje grešaka umesto dece im pri tom ne dozvoljava da rastu, da uče ili da se menjaju.

4. Previše kritičnosti 

Deca često kritiku roditelja doživljavaju kao poruku da sve što rade nije dovoljno dobro, odnosno da oni nisu dovoljno dobri takvi kakvi jesu. Previše osuđivanja i kritike ima trajan uticaj na njihov osećaj sopstvene vrednosti kod deteta, a u svetu odraslih takvi ljudi veruju da moraju da budu savršeni da bi zaslužili ljubav.

5. Izostanak ljubaznosti 

Uskraćivanje ljubavi negativno utiče na emocionalni i psihološki razvoj deteta. Nepotrebno je naglasiti kako se to odražava na njih kao odrasle. Deci treba pokazati naklonost da bi znala da su voljena i da bi sutra bila emocionalno stabilna bića.

6. Pogrešno izražavanje emocija

Oni roditelji koji sami ne znaju kako da modeliraju svoje emocije, podižu decu koja se teško izdržavaju kao odrasli, jer se emocionalna regulacija uči na primeru. Veoma je važno preneti na mlade kako da prođu kroz negativne emocije i da se smire.

Unutrašnja regulacija nastaje kada neko reguliše sopstvene emocije, dok je ekstrinzična regulacija regulacija tuđih emocija. Deca se ne rađaju da znaju kako da se umire, već ih treba naučiti kako da to rade.

7. Nerelana očekivanja 

Ovo je česta greška roditelja koji očekuju izvrsna dostignuća kod svoje dece, čak i iz najbolje namere, jer mogu da nanesu štetu dece na duži rok. Studije otrkivaju da je roditeljska kritika povezana sa porastom perfekcionizma kod studenata. Postavljanje ciljeva mora da bude povezano sa uspehom i relativno dostižni, a što je najbitnije - ciljevi moraju da potiću od same dece, a ne roditelja. Pod pritiskom da ispune očekivanja svojih roditelja kod mladih osoba može da dođe do sagorevanja ili nedostatka motivacije, zbog čega im kasnije bude teško da se izdržavaju kao odrasli.

8. Zanemarivanje brige o sebi 

Roditelji često greše što zanemare brigu o sebi zbog svog fokusa na decu, što može dugoročno da naškodi i roditeljima i klincima. Kada ne vodite brigu o sopstvenim potrebama, pre svega se iscrpljujete i sagorevate, a time šaljete poruku svojoj deci da briga o sebi samima nije bitna, što zatim i njima šteti.

Uz to deca osećaju stres svojih roditelja, što i njih stresira, a upravljanje stresom ih uči da je mentalno zdravlje vredno pažnje, što im pomaže da vode uspešan život kao odrasli.

9. Nedoslednost

Deca vole rutinu i bezbednost, i za to su im roditelji neohpodni. Kada ste nedosledi, učite ih da na vas ne može da se osloni za podršku, što ih dovodi do toga razvijaju nesiguran stil privrženosti i da teško uspostavljaju zdrave romantične odnose kao odrasli. Osećaj stabilnosti omogućava deci sigurnost koja im je potrebna da istražuju svoj svet i rizikuju. Deca koja veruju da tlo pod nogama može da im se izmakne u svakom trenutku teško  se kasnije izdržavaju kao odrasli, jer propuštaju ključne aspekte svog emocionalnog i psihološkog razvoja. Ako roditelji nisu dosledni, deci je teže da znaju kome i kako da veruju, što može uticati na njihove odnose kasnije u životu.

10. Emocionalna distanca

Deca moraju da se osećaju povezano sa roditeljima kako bi se osećala kao da su važna. Potrebna im je otvorena i direktna komunikacija i izražavanje ljubavi i brige, inače ne mogu da nauče kako da izraze osećanja ili da se zalaže za svoje potrebe. Ona deca koja odrastaju uz emocionalno udaljene roditelje i sama kasnije imaju problem kako da procene sopstvene emocije i da formiraju zdrave odnose, što im otežava da se izdržavaju kao odrasli.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.