Ana živi blizu Srbije, a nama liči na raj: "Tri godine plaćenog porodiljskog, ljubazni lekari, mame ne kuvaju"

U okviru naše emisije "Majčinstvo oko sveta", Ana Babiks, koja je rođena i odrasla u Budimpešti, govorila je o trogodišnjem porodiljskom odsustvu, uživanju u termalnim kupkama i najčešćim temama za razgovor u javnosti…

Ana je supruga upoznala na jednom univerzitetskom skupu u Budimpešti. "Predavanje je bilo jako dosadno, pa sam samo razgledala oko sebe, a onda sam primetila da me on gleda i smeši se," otkrila je Ana. Zbog posla, par je prvo otišao u Škotsku i Italiju, pre nego što su se vratili u Budimpeštu. Ana je radila kao učiteljica pet godina, dok nije dobila prvo dete, Rozu, a zatim je odlučila da radi kao freelance novinarka i copywriter. Njen muž radi za Forbes Mađarska. U međuvremenu su dobili i sina.

Budimpešta je spoj dva nekada odvojena grada — Bude i Pešte — sa suprotnih strana reke Dunav. Pešta se može pohvaliti bogatim arhitektonskim nasleđem, palatama, muzejima i veoma živahnim predelom grada. "Idem tamo kada želim da osetim energiju grada," kaže Ana. Buda, gde porodica živi, je bogata zelenilom, sa malim prodavnicama i prijatnim kafićima. "Naša četvrt predstavlja najbolje od oba sveta — zeleni predeo i delić gradske atmosfere."

O sobama u porodilišti...

Oba puta sam se porodila u Budimpešti. Kada ste trudni ovde, obično birate državnu bolnicu u blizini i onda se odlučujete za lekara iz te bolnice. Svi lekari pružaju dobar nivo nege, ali zgrade bolnica se razlikuju po veličini i kvalitetu.

Kada stignete u bolnicu, boravite u sobi koja se zove vajúdó, gde šest žena leži na šest kreteva dok imaju kontrakcije, obično su vrlo blizu jedna drugoj. Ponekad žene ćaskaju između kontrakcija. Moj prvi porod je bio vrlo dug, pa sam sedela na bolničkom krevetu i pokušavala da pročitam knjigu. Druge žene u sobi su se već dugo porađale, više ih je bolelo nego mene, i sećam se da sam spustila knjigu jer mi je sve druo više okupiralo pažnju.

U Budimpešti, obično ostajete u bolnici tri dana sa novorođenčetom. Ipak, bolnica određuje koliko privatnosti ćete imati. Možda ćete biti u sobi sa četiri ili šest drugih žena. Tokom prve noći, lekari vas mole da ostavite bebu sa sestrama. Meni su rekli: "Porođaj je bio težak posao, a narednih 20 godina će takođe biti teške. Spavaj dobro večeras, mama."

O produženom porodiljskom:

"U Mađarskoj, u zavisnosti od oblasti u kojoj majka radi i koliko je dugo bila na poslu pre nego što je dobila bebu, može ostati kod kuće na plaćenom porodiljskom odmoru do tri godine. Tokom prvih dve godine, ona prima deo svoje prethodne plate. U trećoj godini, obezbeđuje se samo manja pomoć — nije dovoljno da se živi od toga, pa ga ne uzimaju svi. Nakon te tri godine, mesto na kojoj je mama radila pre trudnoće mora joj ponuditi poziciju koju je napustila pre nego što je otišla na porodiljsko. Postoji debate o tome da li bi ovaj sistem trebalo modernizovati, ali za našu porodicu to je bila privilegija. Čula sam prve reči svoje dece i učila ih da hodaju. Ali bilo je dugih zimskih dana kada sam želela da imam svoj kancelarijski posao! Počnete da se osećate izolovano. Lako je izgubiti prijatelje zbog razlika u životnim stilovima", priča ona.

O bliskoj zajednici:

"Na selu, a ponekad i u velikim gradovima, postoji tradicija zvana komatál, ili prijateljski piknik. Tokom prvih nekoliko nedelja sa novorođenčetom, rodbina i prijatelji svakodnevno organizuju obroke za porodicu. Sećam se kada je Roza rođena, vratila sam se iz bolnice, a žena mog brata mi je ostavila hrpu palačinki i domaći džem od jagoda u frižideru. Nakon dojenja te noći, nikada nisam bila toliko gladna. Pojela sam puno palačinki i bila sam joj zahvalna", podvlači Ana.

O tradicijama:

"U Mađarskoj, naše narodne pesme su prelepe, bogate i pune humora i tuge. Postoji divna stvar koja se zove Ringató, gde jednom nedeljno učestvujete u sesijama u zajedničkoj sali, gde majke i očevi sede u krugu na podu sa bebama i zajedno pevaju. Upoznate mnogo novih roditelja u vašem komšiluku. Veruje se da pevanjem ovih narodnih pesama bebi pomažete u razvoju emocionalne inteligencije i razvoja mozga", kaže ona.

O poštovanju starijih:

"Starije žene su na vrhu hijerarhije u našem društvu, i nijedno pravilo ih ne kontroliše kada žele da pokažu svoja osećanja. Kada putujete autobusom ili tramvajem, deca moraju da ustanu i ponude svoje mesto starijoj osobi, inače će dobiti pogled.

"Nemaju li obuću, dušo?" je rečenica koju čujem svakog letnjeg dana kada dozvolim svojoj deci da trče bosa po parku. Kada ste sa bebom, u metrou ili u apoteci, ljudi vam govore kako da odgajate svoje dete. "Samo dojenje," ili "Dajte im formulu, neće im škoditi." Takođe, moja omiljena: "Da li je drugo dete bilo planirano? Samo dve godine razlike!" Rečenicu "Po mom mišljenju..." u Mađarskoj nikada nećete čuti", zaključuje Ana.

O razgovorima:

"Deca su ovde veoma voljena. Kada imate decu u Mađarskoj, to je kao da nosite znak na kojem piše: "Spremna sam za razgovor u svakom trenutku, samo pričajte sa mnom." Ljudi će vam ispričati celu svoju priču o porođaju u metrou! Javni prevoz je takođe prilagođen deci. Ako imate kolica, možete pratiti oznake na stanicama koje pokazuju gde da stanete kako biste ušli kroz šira vrata. A svaki treći autobus je dizajniran za majke i decu, tako da niko ne mora da podiže kolica", navela je.

O niskom natalitetu:

"Mađarska populacija opada, a većina porodica ima jedno ili dvoje dece. Statistike kažu da mnogi roditelji žele treće dete, ali ne osećaju da je to finansijski ili emocionalno moguće. Većina ljudi koju poznajemo radi dugo i često ima drugi posao. Mnoga zanimanja, čak i ona koja su tradicionalno dobro plaćena u drugim zemljama, imaju nisku platu. Kako bi pomogla rastu populacije, vlada je sve više pokušavala da podrži porodice na različite načine. Mađarske porodice sada dobijaju 10 miliona forinti (oko 36.000 evra) za kupovinu stana kada imaju tri deteta, ili obećaju da će imati treće dete u roku od 10 godina. Takođe, majke sa malim bebama plaćaju pola cene za javni prevoz, a kada imate tri deteta, školske užine i knjige su besplatne. Tu je i fondacija koja se zove "Tri princa i tri princeze". Nazvana je tako jer je u mađarskim narodnim pričama broj tri uvek srećan, a treći princ ili princeza je često omiljeni kraljev favorit i heroj priče. Fondacija održava predavanja i formira klubove koji podržavaju porodice koje žele da imaju treće dete", istakla je ona

O dodatnoj pomoći:

"Bake i deke su vrlo važne u mađarskoj kulturi zbog dugih radnih sati roditelja, i mnoga deca idu kod svojih baka i deka nakon škole. Deca često provode i nekoliko nedelja tokom letnjeg raspusta kod svojih baka i deka. Moji roditelji žive nekoliko blokova dalje od nas i obožavaju unuke. Nekim subotama, oni vode moju decu u park ili zoološki vrt, a moj muž i ja ostajemo sami kod kuće. Oko 20 minuta samo ležimo na krevetu i uživamo u tišini.", otkrila je Ana.

O domaćoj hrani:

"Prva hrana za našu decu bila je kašica od jabuka, a onda kuvate i kuvate i kuvate ceo život za njih. Čak i studenti na univerzitetu odlaze kući vikendom kako bi poneli šest obroka za narednu nedelju, koje su im pripremile njihove mame! (Uloge su ovde još uvek prilično tradicionalne — od žena se očekuje da potpuno brinu o deci i vode domaćinstvo, iako naša generacija postaje ravnopravnija.) Klasična mađarska kuhinja je teška — puno jela sa krompirom, kobasicama i lukom. Ali moja generacija kuva više jela na bazi povrća. Naša porodica priprema főzelék, gusto, kremasto povrćno jelo. Ljudi ovde takođe vole hleb; za mnoge porodice, doručak i večera se zasnivaju na sendviču ili parčetu hleba sa sirom, salamom, paradajzom i paprikom. Moja nacija takođe voli slatkiše, a za mene, vrhunac je domaći džem od voća. Prošle nedelje sam kupila 12 kilograma breskvi i nisam otišla da spavam dok nisam napravila prelepi, kremasti lekvár koji ćemo jesti zimi kako bi imao ukus leta", kazala je.

O ljubavi prema vodi:

"U Budimpešti imamo mnogo otvorenih bazena. Moj omiljeni termalni bazen je Gellért spa, gde postoje termalne izvore za odrasle i ogroman spoljašnji bazen za decu. Izgrađen je u stilu secesije i ima veštačke talase, pa se osećate kao da plivate u okeanu. Mađarska deca obično nauče da plivaju sa četiri ili pet godina, a plivanje je deo nedeljne školske nastave", podvlači Ana.

(Ona.rs/CupofJo)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.