"Nesreće u kući su češće od otmice": Doktorka kaže da deca od vrtića mogu biti sama, ali roditelji se ne slažu

U današnjem svetu, gde roditelji nastoje da svojoj deci obezbede najbolje moguće uslove za odrastanje, često upadamo u zamku prezaštićenog roditeljstva. Svesni smo da treba da zaštitimo svoju decu od opasnosti, ali ponekad preteramo sa zaštitom više nego što bi trebalo. Stručnjaci upozoravaju da prekomerna zaštita može imati dugoročne posledice, ograničavajući decu u razvoju ključnih veština i samostalnosti.

Vodeća stručnjakinja za dečji razvoj upozorila je da se današnji roditelji ponašaju toliko zaštitnički prema svojoj deci da bi ona kasnije mogla imati poteškoće u suočavanju sa životnim situacijama kada odrastu. Gostujući u emisiji In My Opinion na Radio 5 Live, dr Amanda Gumer rekla je:

"Mazimo svoju decu i to im ne donosi ništa dobro", prenosi MailOnline.

Ona je rekla da prezaštićeno roditeljstvo znači da deca nisu u stanju sama donositi odluke, što je „jedan od najvećih problema u krizi mentalnog zdravlja koju vidimo kod današnjih tinejdžera.“ Napomenula je da mnogi roditelji previše brinu o opasnostima od nepoznatih ljudi i stranaca, ali u stvarnosti su nesreće u kući mnogo verovatnije od otmice. „Strah među roditeljima je uglavnom neutemeljen“, rekla je.

Osnivačica i izvršna direktorka Good Play Guide upozorila je da se deci uskraćuje razvoj ključnih veština poput procene rizika, socijalizacije, donošenja odluka i izgradnje prijateljskih odnosa, te je istakla da se te veštine ne mogu razviti ako deca nisu u mogućnosti da se igraju napolju bez stalnog nadzora odraslih.

Dr Gumer je objasnila: „Čim dođe do malog sukoba, gledaju u roditelje da to reše. Kada imate decu koja se igraju sama, ona dobijaju priliku da reše te sukobe i nauče stvari poput empatije i veština vođenja.“ Dodala je da je rizik da se nešto loše dogodi detetu drastično smanjen ako se igra napolju „unutar dometa“ svog doma.

Rekla je da današnja deca propuštaju vitalne životne veštine i da ih to obeshrabruje, „oduzimajući im slobodu izbora“ i osećaj kontrole nad sopstvenim životom – kako sada, tako i kasnije u odraslom dobu. „Moramo im dozvoliti da padnu, da izgrebu kolena i laktove, kako bi shvatili opasnosti i rizike.“

Dodala je: „Neka prave te greške dok su posledice male, kako bi, kada odrastu i posledice postanu ozbiljnije, znali kako da se nose sa stvarima.“

Šta kažu roditelji u Srbiji

Ipak, nas je zanimalo i mišljenje roditelja. Zato smo vas pitali na Fejsbuk stranici portala Ona.rs :"Sa koliko godina roditelji mogu da ostavljaju decu samu kod kuće?"

I evo šta ste nam rekli:

"Nekada ostajali smo sami i sa osam godina, pazili na mlađe, učeni da budemo odgovorni, nosili ključeve oko vrata, a svi koji su živeli u blizini pazili su na nas i bacili oko. Od devedesetih i sunovrata... Neki ne mogu ni sa dvadeset ostati sami", kaže jedna Paulina.

"Po zakonu sa 10. Moje mišljenje je da može i pre ako je dete samostalno. Nekad su deca ostajala sama već sa 7-8 godina. Bilo je drugačije vreme, komšiluk je hteo da pritrči, a i deca su bila drugačija i samostalnija"

"Ja sam ostajala sa pet godina sama, seka u školi, brat u vrtiću (jedva bilo mesta i za njega) mama i tata preklapali smene. Po tri-četiri sata dnevno sam bila sama. Ali to je neko zdravije vreme bilo. Bili smo samostalniji. Mali ljudi. Sad sa pet još kake u pelenu... Sve mi se čini da debilimo decu. Moje je ostajalo sa sedam godina samo".

"Sa 7 godina"

"Sa 14"

"Sa 15"

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.